SAOBRAĆAJ SMRTI

Nerviraju me i vozači i pešaci. Vozači me nerviraju kada sam pešak a pešaci me nerviraju kada se vozim kolima. Zato sam odlučio da vozim bicikl...

U tom saobraćaju situacija je neverovatna jer svako ima svoja pravila ponašanja. Pravila imaju pešaci u odnosu na sebe, u odnosu na druge pešake i u odnosu na vozače. Vozači imaju pravila u odnosu na sebe, u odnosu na druge vozače. Ponašanje u odnosu na druge vozače zavisi od vrste vozila koje drugi vozač vozi, tako da postoji različito ponašanje prema vozačima krševa, prema vozačima luksuznih kola, vozačima džipova, vozačima taksija i vozačima autobusa i drugih grdosija.

Jedinstveno pravilo za sva prethodno navedena pravila da je u svakom pojedinačnom slučaju svako u pravu.

Da bi se ta jednako pravičnost rešila i da bi neko bio bar malo više u pravu ja sam smislio rešenje. Izmislio sam jednu spravu koju će već neko konstruisati. Ta sprava bi se zvala „saobraćajni dezintegrator“. „Saobraćajni dezintegrator“ funkcioniše na jednostavnom principu. U njegovoj memoriji su sadržana sva opšta i pojedinačna pravila opšteprihvaćena i regulisana važećim zakonima, tako da dezintegrator prepoznaje pravilno i nepravilno ponašanje u saobraćaju. Njegvao upotreba bi se svodila na to da svako pri polaganju i uspešno položenom ispitu uz vozačku dozvolu dobija i „saobraćajni dezinegrator“ i pravo da ga koristi. Tokom vožnje ili šetnjom gradom pojedinac bi mogao „dezintegratorom“ da kontroliše poštovanje saobraćajnih pravila od strane učesnika u saobraćaju, kako vozača, tako i pešaka. U trenutku prepoznavanja kršenja propisa „saobraćajni dezintegrator“ bi u trenutku delovao i dezintegrisao učesnika u saobraćaju!