Ponekad sanjam kako ja letim
Zamahnem rukama eto tek tako
I ubrzo ja sam gore na nebu
K’o ptica visoko baš tako lako
Pronađoh oblak mek kao pufna
Da me bar jedan krug poveze
Ne čuje se baš nikakv zvuk
Klize kroz vazduh nebeske čeze
Moj svileni oblak plovi k’o dašak
Kroz najplavlje delove plavoga neba
Kao brod na mirnome moru
Dok galebovi lete negde kraj njega
Pogledah ulicu tu ispod mene
I spazih u igri drugare svoje
Spustih se niže da ih obletim
Da vide najbolji letač ko je...
Slobodan i lak sam ovde na nebu
Dok sunce sija svom svojom moći
Mislim da letim po ceo dan
I lovim zvezde po letnjoj noći
Ali najednom vetar se javi
Oblaci postaše ljutito sivi
Počeše munje i gromovi bučni
Nestade sa neba svaki stvor živi
Bilo je lepo dotaći nebo
Al’ sad sam usamljen i loše volje
Gostoprimstvo nebesko nestade brzo
Možda je kući otići bolje
Sakupih ruke i spustih glavu
Pa krenuh dole baš kako treba
I kad noge dodirnuše zemlju
Krenu i kiša gore sa neba
Svakako doživljaj divan je bio
Al’ gore samoće je veliko breme
Tamo na nebu što nema kraja
Živeti samotno svoje vreme
U snu sam tako svoj leteo let
Gde može svašta san da ti da
U životu stvarnom ostajem ovde
Gde najviše volim da budem ja.
Inspirisano pesmom Patricije A. Fleming
