петак, 21. новембар 2014.

MISTERIJA PREZIMENA - ČIKA KEKIN DNEVNIK




Dragi dnevniče,
baš sam se zainteresovao oko te materije vezane za prezimena.  Pročavajući prezimena zainteresovao sam se i za imena…

Kako su moji prijatelji, čuveni naučnici, Lolek i Bolek  uvek tvrdili: “Nije bitno kako te zovu, bitno je da te zovu, makar i da ti daju čokoladu” i ja se slažem sa tom njihovom postulatornom hipotenuzom.

Prema najnovijem istraživanju mojih prijatelja naučnika Kineza tvrdi se da je ono što je za Nemce prezime Miler, za Kineze je Li, a onih koji se prezivaju Li ima 96 miliona. To znači da se oko 7,4 posto kineskog stanovništva od oko 1,3 milijarde ljudi zove Li, objavili su moji prijatelji kineski naučnici dopisni članovi naše Lingvističke akademije iz Niš.
Istraživanje koje su sproveli kineska Akademija nauka i koncern Dinčang pokazalo je nadalje da su vrlo česta i prezimena Vang (7,2 posto Kineza) i Zang (6,8 posto Kineza). Istraživanje je sprovedeno na 300 miliona stanovnika Kine koji su imali 41.000 različitih prezimena.

Kod nas bi prezime Li verovatno bilo Jovanović, Vang bi bilo Nikolić a Zang bi trebalo onda da bude Petrović. Koristeći isti naučni postupak i istu naučnu formulu kod nas bi trebalo da bude preko 500.000 ljudi koji se prezivaju Jovanović, 500.000 ljudi koji se prezivaju Nikolić I nešto malo manje od 500.000 ljudi koji se prezivaju Petrović… 
Ovo istraživanje me je baš uplašilo. LIčno imam utisak da ovih prezimena ima kao sitnih svetaca ali da nas baš toliko ima…? 
Ne znam, nisam pametan…
Eto moje prezime je Jovanović, Čika Keka Jovanović i mogu vam reći da mi je familija poprilično brojna. Kad pravimo svadbe, ispraćaje u vojsku i slične masovne događaje hrana se služi u turama a prema azbučnom redu početnih slova imena. Ali u drugu ruku kad mi je potrebna neka sitna finansijska pomoć čini mi se kao da nema nijednog Jovanovića… 
Prava misterija koja govori o relativnosti brojeva…

Neki ljudi prave eksperimente na polju imena i prezimena…
Moj komšija Dragorad je eksperimentisao i svojoj dvojici sinova dao isto ime, Mile da bi kad bi on viknuo “Mile daj pivo”, njemu stiglo dva piva.
To je prepisao iz onog vica o Muji…
Mislio je da neću saznati.

U isto vreme jedna Fatima je imala petoro sinova i svi su se zvali Mujo. Kad su je pitala kako ih razlikuje, ona je rekla po prezimenima njihovih očeva… 
Nauka je čudo…
Ali da toliko ima nas Jovanovića…
Valjda nismo u rodu sa familijom Li!!!
Ne znam šta da kažem, šta da radim…
Nisam pametan…
Valjda uskoro ništa ne slavim…

Voli vas Čika Keka Li Jovanović!


среда, 19. новембар 2014.

MISTERIJA LJUDSKOG ORGANIZMA- ČIKA KEKIN DNEVNIK



Dragi dnevniče,

nisam znao da nervnih ćelija ima 100 milijardi samo u ljudskom mozgu... 
Auuu, koliko samo ima mozgova na svetu raznih veličina, kapaciteta, funkcionalnosti...
Stalno me je opčinjavala misterija ljudskog organizma kao jedne savršene mašine koja radi bez našeg uticaja. E, to me kopka...
Hteo bih da se malo upetljam u tu mašinu i pokupim neke ideje, rešenja, fore i fazone.

Kao što je rekao Profesor Arkadije: „Ništa ne znam dok ne saznam a i kad saznam ne moram da shvatim.“


Na primer, naučnici kažu da je neuron najduža ćelija u ljudskom telu koja stimuliše mišiće a može biti duga i do 1,4 metra. ‘Ajd da je 14 milimetara duga, ili čak 14 centimetara – ali 1, 4 metra… 
Što je dugo baš je mnogo…
Pa gde stane tolika.

E, sad to je jedna ćelija a koliko ih ima tako dugih?
Gde su sve te predugačke ćelije smeštene….?

Hajde da to nekako i prihvatim ali podatak da brzina signala koji putuje duž nervnih ćelija može dotići i do 400 kilometara na čas a krv u jednom danu pređe udaljenost od 19.000 kilometara to mi neko mora i pokazati i dokazati.
Jaoooj, šta bi radio kad bi znao to što ne znam! 

Krv pređe 19.000 kilometara a ja i komšija Steva se sve zajapurimo dok odemo do prodavnice da čučnemo i popijemo koje pivo. Kako je to moguće, ja pređem oko 500 metara dnevno a krv 19.000, ne metara, nego kilometara…?
A na čega radi srce kad otkuca u jednom danu 100.000 puta, a tokom ljudskog života oko 2,5 milijardi puta?

Jaoooj, šta bih sve napravio kad bih znao kako to radi! Ali, to je nemoguće a možda i nije…

Ja ne mogu da zakucam 10 eksera a da se sav ne uzduvam a srce 100.000 puta kuca u toku dana…?
E, kad su mi rekli u onoj enciklopediji da je površina plućnog tkiva jednaka je površini teniskog igrališta a brzina vazduha pri kašljanju je oko 100 kilometara na čas i pri kijanju čak 160 kilometara na čas – prosto sam se umorio.
Pluća kao tenisko igralište…?!
Ma, hajde neka to pričaju nekom drugom…

Možete li da zamislite kako bi se to sve moglo iskoristiti…
Ali ipak možda je to i istina...
Čovek je savršena mašina, ležiš a sve u tebi vrvi od jurnjave, skupljanja, širenja, cirkulacije, praskanja…
Ko li je to tako sklopio i montirao?

Da bi to sve saznali i ispitali, moj naučni tim i ja, u našim eksperimentima koristimo životinje koje imaju najsličnije organe našima – svinje.
Lepo mi to kad zazimi uzmemo pet, šest eksperimentalnih životinja pa ih proučavamo…

Prvo ih moramo premeriti po delovima, noge se mere i klasifikuju u dve kategorije, merimo dužinu creva sa i bez sadržine, kao i težinu pre dimljenja i posle dimljenja. Srce, papke, uši i ostale iznutrice pregledamo posle dobrog kuvanja i pratimo njihovo ponašanje kakvu rekaciju pravi pri dodatku ljute paprika i naknadnog barenja u oraniji.

Pored startnog ispitivanja eksperiment traje do proleća…
To već godinama radimo i očekujemo da ćemo doći preko tajne svinjskog organizma do tajne ljudskog organizma…
Nobelova nagrada nam ne gine…





недеља, 16. новембар 2014.

ASTRONOMIJA





Milion mi zvezda i zvezdica, hiljadu mi planeta i asteroida uvek sam se pitao koliko ima zvezda na nebu… 
Pitam se, kao što se i čuveni kosmonaut Luis Armstrong pitao: “Zašto godina ima dvanaest meseci a Zemlja ima samo jedan mesec?” 
Poslednjih nekoliko godina astronomi su uz pomoć novih uređjaja otkrilo mnoga nova otkrića o suncu i planetama u njegovom sazvežđu ali šta se dešava sa dalekim zvezdama, galaksijama, galaktikama, asteroidima i udaljenim univerzumima?

Kao mlađi saradnik Nasine Laboratorije za mlaznu propulziju u Vojvodini potrudio sam se da pružimo obilje informacijama o svakoj planeti i mnogim drugim nebeskim telima u sunčevom sistemu.
Već i mala deca znaju mnogo o Saturnovim mesecima, o prstenovima… Već  naše bake i deke lako barataju sa činjenicama i brojevima o našem Sunčevom sistemu. Čak se i štampaju redovi vožnje o svim letelicama koje su poslate ka planetama ili prošle kraj njih.
Ali ima još puno pitanja i nedostaje još više odgovora. Jedan čovek ne zna sve ali svi ljudi zanju sve – samo, ko će ispitati sve te ljude?! Zbog toga sam pokrenuo inicijativu da skoro svako mesna zajednica u Vojvodini ima sekciju za svemirska istraživanja i da sama otkriva najnovija otkrića koja su već otkrivena ili još nisu. Sve se to radi uz pomoć teleskopa i svemirskih sondi. Održavaju se neprestana zasedanja  sekcija kao i međusekcijska komunikacija i vode razgovari sa našim naučnicima i u mesnoj zajednici i u ostatku kako Vojvodine tako i sa NASOM. Ponekad se kontakti obavljaju  i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od toga koje misije su koliko aktivne.
Predsednik mesne zajednice u Banoštoru, Mića zvani “Galileo” je ujedno i predsednik sekcije za svemirska istraživanja i o svojim saradnicima kaže:
”Ja za njih kažem da su to obični ljudi sa sjajnim radnim mestima. Nadamo se da naša sekcija, pored pružanja obaveštenja o svemirskim otkrićima, služi takodje za podsticanje mladih ljudi i žena da se posvete tim istraživanjima.“
Ali pitanja ima i biće ih uvek. 
Pitam se, kao što se i čuveni kosmonaut Luis Armstrong pitao: “Zašto godina ima dvanaest meseci a Zemlja ima samo jedan mesec?”   
Puno odgovora znam, ali moram priznati da ni ja baš sve ne znam… Eto, zbog toga sam formirao Vojvođansku svemirsku agenciju koju čine združene sekcije po mesnim zajednicama dok sama agencija je implementirana (ili kako se već to kaže) u Veliku srpsku svemirsku agenciju. Ako u vašoj mesnoj zajednici još ne postoji sekcija za svemirska istraživanja imate priliku da postanete pionir svemirskih istraživanja u vašoj sredini. Javite se, čekamo vas.
Pomozite nam da nađemo ili početak ili kraj svemira…

Arkadije Jovanović

субота, 15. новембар 2014.

ČIKA KEKINA TAJNA KNJIGA



Sto mu hiljada miliona rešivih i nerešivih tajni ove dimenzije i svih drugih poznatih i  nepoznatih dimenzija, geografskih dužina i širina...

Pronašao sam stari zapis u kome se kaže da postoji još jedan stariji zapis koji potvrđuje postojanje tajne alhemijske knjige. Taj stari zapis sam pronašao u izgubljenom dedinom dnevniku koji sam ja našao. Problem je u tome što sam ja opet izgubio taj dedin dnevnik... 
Deda je u svom dnevniku i zapisao kakva je to tajna alhemijska knjiga koja u sebi sadrži sva poznata i nepoznata znanja...

Čuveni naš alhemičar Profesor Arkadije je uvek govorio: „Ako ti nešto deluje nepoznato, tako će i ostati dok ne saznaš bilo šta poznato o nepoznatom.“  

Za one koji baš nisu upoznati sa tajnama alhemije samo da napomenem da je jedno od poznatih dostignuća alhemije pretvaranje gvožđa u zlatu... 
Taj proces poznaje svaki iole malo bolji poznavalac alhemije. Potrebna vam je samo ta tajna alhemijska knjiga. Uz tu knjigu mogu da se naprave razne čudotvorne mešavine svega i svačega.

Deda je pisao da je prema ilustracijama knjiga podeljena na nekoliko celina. U prvom delu naglasak je stavljen na biljke. Radi se uglavnom o neidentifikovanim tajnim fantastičnim biljkama. 

Posle toga sledi deo o astronomiji gde sve vrvi od zodijačkih simbola. 

Razni anatomski cteži i ljudski likovi dominiraju trećim delom, najvjerovatnije posvećenim biologiji. Na njega se nastavlja deo o kosmologiji, gde pronalazimo različite zabeleške o zvezdama i nebeskim sferama. Knjiga završava farmakološkim temama uz poseban deo sa receptima za biljne formule..

Priča o tajnoj alhemijskoj knjizi se po prvi put javlja 1573. godine, na dvoru prijatelja našeg dalekog pretka Milivoja Rudolfa drugog, cara i jednog od najekscentričnijih evropskih monarha svih vremena. 

Rudolf je sakupljao patuljke i imao četu divova u svojoj vojsci. Bio je okružen astrolozima i fascinirale su ga igre, šifre i muzika. 
Na dvor Rudolfa II je stigla nepoznata osoba i prodala mu tajnu alhemijsku knjigu za tri stotine dukata. 
To je u to vreme bila ogromna svota, što samo dokazuje da je tajna alhemijska knjiga postojala i da je snažno uticala na cara. 
U to vreme kod Rudolfa II boravio i naš predak Spasoje, veliki  moreplovac, astrolog, čarobnjak i okultist. 
Nakon Milivojeve smrti njegov sin, a moj predak, Radivoje je govorio kako je njegov otac ukrao tajnovitu knjigu, "knjigu koja je sadrzavala samo hijeroglife i koju njegov otac i nakon mnogobrojnih pokušaja nije uspeo baš da protumači". 

Posle Milivoja i Radivoja knjiga je završila kod Živorada de Teofilovića, upravnika Rudolfovih botaničkih vrtova. Tu joj se gubi svaki trag i stvarno je nejasno kako je na kraju završila Kod pradeda Stanoja koji ju je opet izgubio kao što sam ja izgubio dedein dnevnik...

Sve u svemu se baš sve zagužvalo...



A tako bi mi dobro došla ta tajna alhemijska knjiga sa kojom bi rešio par problemčića... 
Mislim na onaj deo o gvožđu i zlatu...
Ne bi mi trebalo puno...
Nešto malkice...
Ali ne znam ni gde je dedin dnevnik ni pradedina tajna alhemijska knjiga...
A bile su tu, mislim bar dnevnika a uz pomoć dnevnika našao bih ja i tu tajnu knjigu... 
Mislim da bih ja rešio te zagonetke sveta i te svoje problemčiće, ali nema dnevnika...
A tu je bio...
Ne znam stvarno šta da radim...
Mislim, znam ja šta da radim, ali samo da nađem taj dnevnik...
Ne znam...
Nisam pametan...