skoro
svaki čovek ima neki hobi, priznao to ili ne.
Nekada
je postojala i tv reklama „moj je hobi štapić bobi“...
Te slane
štapiće smo svi jeli kad sam bili mali
ali i kad smo bili veliki....
Moja
najmilijI deda od svih deda na svetu kaže da je moj hobi da kvarim televizor...
Njegov
je hobi da ne govori istinu – ne samo po ovom pitanju.
Baka
govori kako je hobi mog dede laganje bake i hvatanje riba.
Moj
predobri, prepametni i pomalo pošteni deda kaže:
„Hobi
je nešto besplatno što te skupo košta...“
Hobi je
ustvari nešto vrlo zanimljivo... Na primer, kad je čoveku
pecanje hobi i kad muškarac upeca soma, to je ribolov a kad žena upeca soma, to nije hobi,
to je brak.
Da bih vam najnaučnije ali u isto vreme i
najpopularnije objasnio pojam hobija upotrebiću definiciju koju sam plasirao na
jednom naučnom skupu u Diznilendu: „Hobi je ime za aktivnost koja se obavlja zbog ličnog zadovoljstva,
a ne zbog novčanih nagrada ili primanja. Kroz hobi osoba može proširiti znanje,
veštinu i iskustvo te uspostaviti kontakte s drugim ljudima koje zanima isti
hobi. Sve
čime se ljudi bave može biti predmet hobija: umetnost i muzika, ples,
slikarstvo, tehnika kao i modelarstvo, sport,
zanatski poslovi, stolarstvo, šivenje, vinogradarstvo, vrtlarstvo, pčelarstvo, uzgoj bonsaija ili aktivnosti poput uzgoja i dresure pasa,
sakupljanja maraka, posmatranja ptica...
Nemoguće
je utvrditi koliko u svetu ima kolekcionara, jer sakuplja se svašta, od
poštanskih marki i starog novca, kutija šibica, salveta, razglednica i raznih
etiketa do sportskih automobila i jahti. Svako prema mogućnostima, a nekima je
strast odavno pregazila mogućnosti. Kolekcionara
nećete prepoznati po nekim posebnim karakteristikama, to su ljudi koji su se
predali nekoj strasti, bilo da je u pitanju ljubav prema prošlosti, stvar
prestiža ili lukavo ulaganje novca. Kolekcionarka Imelda imala je 2.500 pari
cipela, pravdajući se da je tako želela da promoviše filipinsku industriju
obuće, jer je okrenuta dobroti, istini i lepoti.
I ja skupljam cipele, ove moje
jedne jedine skupljam da se ne raspadnu...
Iz svog
bogatog naučnog iskustva izveo sam zaključak da je naša predivna domovina
praktično zemlja kolekcionara...
Moj
komšija koji je veliki kolekcionar neplaćenih računa kaže da dok se političari bave
kolekcionarstvom funkcija i državnih plata, običan svet sakuplja šerpe sa
pozdravom iz Vrnjačke Banje, pegle na ugalj, jelenske rogove, značke i
neplaćene račune raznih vrsta...
I
komšija Atif je kolekcionar, svakodnevno skuplja stari hleb po kontejnerima za
svoju svinju koja je evo već treću godinu nešto anemična...
Moj
rođak Triva iz Vršca skuplja radnike za štrajk...
Stric
iz Maradika celo leto skuplja šljive a
mi svi posle skupljamo strica posle pečenja rakije...
Komšijin
sin uspešno skuplja kečeve u školi dok mlađi tera mamu, a komšijinu suprugu, da
skuplja krš za njim po kući...
A
ja se sam skupljam kad dobijem neki honorar da me niko od familije ne vidi
inače bi me rastrgali a nema ko da me skupi...
Ne
znam...
Mada,
znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...
Ustvari, jasno je meni samo nisam
pametan...
Mislim...
Stvarno...