среда, 11. април 2018.

DA LI IMATE HOBI? – ČIKA KEKIN DNEVNIK





Dragi dnevniče,

skoro svaki čovek ima neki hobi, priznao to ili ne.
Nekada je postojala i tv reklama „moj je hobi štapić bobi“...
Te slane štapiće smo svi jeli kad sam bili  mali ali i kad smo bili veliki....
Moja najmilijI deda od svih deda na svetu kaže da je moj hobi da kvarim televizor...
Njegov je hobi da ne govori istinu – ne samo po ovom pitanju.
Baka govori kako je hobi mog dede laganje bake i hvatanje riba.
Moj predobri, prepametni i pomalo pošteni deda kaže:
„Hobi je nešto besplatno što te skupo košta...“  
Hobi je ustvari nešto vrlo zanimljivo... Na primer, kad je čoveku pecanje hobi i kad muškarac upeca soma, to je ribolov a kad žena upeca soma, to nije hobi, to je brak. 

Da bih vam najnaučnije ali u isto vreme i najpopularnije objasnio pojam hobija upotrebiću definiciju koju sam plasirao na jednom naučnom skupu u Diznilendu: „Hobi je ime za aktivnost koja se obavlja zbog ličnog zadovoljstva, a ne zbog novčanih nagrada ili primanja. Kroz hobi osoba može proširiti znanje, veštinu i iskustvo te uspostaviti kontakte s drugim ljudima koje zanima isti hobi.                                                                                                  Sve čime se ljudi bave može biti predmet hobija: umetnost i muzika, ples, slikarstvo, tehnika kao i modelarstvo, sport, zanatski poslovi, stolarstvo, šivenje, vinogradarstvo, vrtlarstvo, pčelarstvo, uzgoj bonsaija ili aktivnosti poput uzgoja i dresure pasa, sakupljanja maraka, posmatranja ptica...
Nemoguće je utvrditi koliko u svetu ima kolekcionara, jer sakuplja se svašta, od poštanskih marki i starog novca, kutija šibica, salveta, razglednica i raznih etiketa do sportskih automobila i jahti. Svako prema mogućnostima, a nekima je strast odavno pregazila mogućnosti.                                                                                                  Kolekcionara nećete prepoznati po nekim posebnim karakteristikama, to su ljudi koji su se predali nekoj strasti, bilo da je u pitanju ljubav prema prošlosti, stvar prestiža ili lukavo ulaganje novca. Kolekcionarka Imelda imala je 2.500 pari cipela, pravdajući se da je tako želela da promoviše filipinsku industriju obuće, jer je okrenuta dobroti, istini i lepoti. 
I ja skupljam cipele, ove moje jedne jedine skupljam da se ne raspadnu...

Iz svog bogatog naučnog iskustva izveo sam zaključak da je naša predivna domovina praktično zemlja kolekcionara...
Moj komšija koji je veliki kolekcionar neplaćenih računa kaže da dok se političari bave kolekcionarstvom funkcija i državnih plata, običan svet sakuplja šerpe sa pozdravom iz Vrnjačke Banje, pegle na ugalj, jelenske rogove, značke i neplaćene račune raznih vrsta...     
                            
I komšija Atif je kolekcionar, svakodnevno skuplja stari hleb po kontejnerima za svoju svinju koja je evo već treću godinu nešto anemična...

Moj rođak Triva iz Vršca skuplja radnike za štrajk...

Stric iz  Maradika celo leto skuplja šljive a mi svi posle skupljamo strica posle pečenja rakije...

Komšijin sin uspešno skuplja kečeve u školi dok mlađi tera mamu, a komšijinu suprugu, da skuplja krš za njim po kući...

A ja se sam skupljam kad dobijem neki honorar da me niko od familije ne vidi inače bi me rastrgali a nema ko da me skupi...

Ne znam...
Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno... 
Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan... 
Mislim... 
Stvarno...




DA LI JE RAJ, RAJ ILI JE RAJ PAKAO – ČIKA KEKIN DNEVNIK




Dragi dnevniče,
kako god okreneš svi verujući ljudi veruju u raj ili u tako nešto samo pod drugim imenom i svi se nadaju odlasku u te nebeske vrtove...
Paklu se niko ne nada mada i on postoji, jer kako su nas egzaktene nauke učile svaki plus ima svoj minus...
Što se tiče i raja i pakla za mnoge oni postoje i na ovoj našoj rotirajućoj domovini poznatoj pod imenom planeta Zemlja...

Što bi rekao moj predobri, prepametni i pomalo pošteni pradeda o postojanju raja i pakla na Zemlji: 
Žene su raj za oči, pakao za dušu i čistilište za novčanik....“                                                               

Što se tiče raja u hrišćanstvu, on označava  označava mesto na nebu, na kome živi Bog i počivaju duše svih onih koji su prihvatili Isusa Hrista, sina Božjega, kao svoga spasitelja. Suprotnost je Paklu u koga odlaze svi oni koji su živeli u grehu i nisu prihvatili Isusa kao spasitelja.
U raju i paklu ima svega od igle do lokomotive samo je to raspoređeno prema svevišnjim prvilima. Religija je sve to odredila prema zaslugama s tim što su neke stvari pripale i Zemlji...
Ima tu vatre, vode, rajskog voća, kazana, Adama, jabuka, Eve, zmija, vernika, nevernika, anđela, đavola...  
Tokom mog višednevnog proučavanja religije i komšijin stariji sin se zainteresovao za neke stvari. Najviše se raspitivao o Adamu i Evi...
Jednom me on upita, mislim komšijin sin, ne Adam:
"Čika Keko, a jel’ Adam imao taštu?"
"Nije sine, nije, znaš u to vreme ti je bio raj na zemlji!"                                                                   
Valjda je dete videlo kako se njegov otac snalazi sa svojom taštom pa se uplašilo za sirotog Adama. Meni je svejedno gde ću ja otići pored ovozemljskog pakla koji proživljavam sa jedinom majkom moje jedine najvoljenije supruge na ovom svetu...
Ako ona ode u raj tek će mi onda biti svejedno gde ću ja biti poslan...
Mada u toj varijanti tašte u raju i pakla u paklu nekako mi najbolje da ja ostanem živ sve dok se tašta ne reinkarnira pa da ja onda mogu ići...                                                                                                                        Sva moja okolina je uglavnom religiozna, pojedinci ili slave neku slavu ili ne slave ali idu svuda na slave...
I slavljenje slave donosi neke probleme i dileme... Naš rođak Marko iz Gardinovaca prošle godine poslao sina na pijacu da kupi prase za slavu.
Dođe momak na pijacu i vidi dve gomile prasića - jedna po ceni od 100 dinara po kilogramu, a druga 200 dinara. Pita seljaka zašto je tolika razlika u ceni kada su prasići naoko isti.
Seljak mu odgovori da prasići od 100 dinara imaju sidu.
Zovne momak Marka i objasni mu razliku, a tata mu odgovori da kupi prase za 100 dinara.
Na to će momak: „Ali, tata, pa ono ima sidu!“
Marko odgovori: „Ma, kupuj, bre. Nećemo da spavamo s njim, već da ga jedemo!“ 
Svega ima i na javi i u snu.

Priča mi komšija Dane Volan, koji radi u gradskom saobraćajnom preduzeću u Čereviću, kako je sanjao da je umro isti dan kad i jedan popa...
Došli oni na sud kod Svetog Petra:
"Ti ćes u pakao", kaže popu,"a ti što si vozio autobus u raj!"
"Pa pobogu Petre, zašto ja koji celi život se molim idem u pakao, a on koji vozi i psuje ide u raj?"
"E moj pope. Dok si se ti molio svi su u crkvi spavali, a kad je on vozio svi su se bogu molili", odgovori mu Sveti Petar.                                                                                        Zanimljive su te Perine procene... 
Pre nekako sam imao i ja imao noćne more ali ne znam da li sam sanjao ili sam imao viziju...
Kao poginuli supruga i ja, ppppp... ne daj bože, u saobraćajnoj nesreći i stigli u raj.
Govori nam čuvar na ulazu: 
„Vi ćete, gospodine Čika Keko, provesti godinu dana sa žirafom, naravno kao muž i žena. A vi, gospođo, godinu dana ćete deliti postelju sa Rudolfom Valentinom!“
“Ali, to nije pravedno, ja sa žirafom, a ona…“, usprotivio sam se.

“Ćutite gospodine Čika Keko, nije na vama da određujete kaznu za Rudolfa Valentina!“

Ne znam...
Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...
Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan...
Mislim...
Stvarno...


субота, 7. април 2018.

СРЕМАЧКА ПЕСМА






Фрушка гора, река Сава
И језера Фрушка плава
Грожђе, бостан и равница
Пихтије и гибаница
Салчићи и мала брица
Вруће подне, сланиница
Врући чварци, хладно прасе
Тамбурица ту је зна се
Босут, Дунав лепе воде
Што уз вино срцу годе