четвртак, 30. октобар 2014.

CRNA MAGIJA - ČIKA KEKIN DNEVNIK





Dragi dnevniče,

svih mi hiljadu mi apsolunih istina, vanvremenske pameti, starih i novih dokaza, drevnih mudrosti tako me nekad neki baksuz potera da mi nema ni napred ni nazad... 
Ovih dana mi baš ništa ne ide kako treba. Šta god hoću da uradim ne ide mi.

Kao što je čuveni flamanski slikar Franc Bekenbauer rekao: „Bolje jedan korak napred nego dva nazad“.
Nekad ne mogu da se pridržavam tih mudrih misli još mudrijeg flamanca... 

Nekad neće ni napred ni nazad, već stoji. To su dani kada čovek pomisli da je bolje da nije ustajao iz kreveta...
To su dani kada ti ništa ne ide od ruke. Kod nekoga su dani, kod nekoga meseci a kod nekog godine...
Ne znam šta se to tada dešava sa čovekom ali ljudi obično tumače da je ta osoba „pod magijom“...

Ja, između ostalog, proučavam magiju
Doduše, samo je proučavam dok je oduvek bilo raznih vidovnjaka, hodža, vračeva, astrologa, travara, salivača olova, baba, deda, supermena, blisko i daleko istočnih mudraca, afričkih vudua..., koji su lečili i leče od magije. 
Ti veliki poznavaoci ovostranog i onostranog su uvek u meni budili divljenje.

Ja teško mogu da shvatim te uzročno posledične veze koje ta bulumenta iscelitelja pronalazi,
Nije mi nikada bilo jasno kada nekom žena upražnjava vođenje ljubavi sa komšijom vračevi za to kažu da je ona pod magijom. 
Ili kada je nekoj ženi muž alkoholičar vidovnjaci kažu da je neko bacio čini na njega. 
Za drugoga koji vodi ljubav sa užim i širim komšilukom njegovoj ženi kažu da je to uticaj zvezda ili da je neko ispod praga njihove kuće zakopao neke nokte i dlake...  

Ako se desi da nečije dete beži iz škole i ima loše ocene često se kaže da je u pitanju neki urok bačen na kuću. 
Ako ženi njen čovek sve pare potroši na kocki onda tu idu skuplji oblici lečenja.

Sedim ja tako i razmišljam gde sam ja u toj konstalaciji snaga. Kao što je rekao čuveni vidovnjak Vinston Marlboro Čerčil: „Ko ne vidi šta je ispred njega neka nabavi naočare.“
Ja ne znam da li je problem u tome što imam ili što nemam naočare ali imam mnoga pitanja za sebe. 
Čudno je to što rešavam  sve probleme čovečanstva ali ovo sa magijom je za mene prava magija...

Da li sam ja pod magijom kad mi nikako ne ide od ruke da napravim mini balon za tečnost od dve litre u koji stane četiri? 
Pitam se kakva je to mene magija spopala kad se desi da napravim fantastično prevozno sredstvo koje je šire od moje radionice pa ne mogu da ga isteram a uz to i zaboravim da smislim na kakvo će gorivo to vozilo da ide?

Kod kog iscelitelja da idem kad imam stomačkih problema jer sam pojeo tepsiju bureka sa sirom i još pola sa jabukama da zasladim?

Šta da radim kad ne mogu da nađem naočare, zaboravim da isključim ringlu, ne zavrnem slavinu, u pidžami krenem u prodavnici, ne mogu da rešim ukrštene reči, zaboravim šta sam zaboravio...?

Kako god to zvali baksuz, nesreća, problem ili zlo dolazi uvek kada ga ljudi najmanje očekuju. 
Vrata ulaza su uvek slabost ljudskog srca...

Neko je slab prema tuđim ženama ili muževima, neko prema rakiji, neko prema kartanju, ruletu a ja prema nauci...

Нема коментара:

Постави коментар