DA LI VAM TREBA LIČNA RAKETA?

Hiljadu mu saobraćajnih znakova, pravila i prekršaja baš je sve veća gužva na ovim putevima, ulicama, trotoarima, kolskim putevima, stazama i bogazama.... 

Čovek gde god krene ne zna ne, kada će stići, nego da li će uopšte stići. Onda ovi novi propisi, jedva da sam znao i one stare... 

Ali se čovek hteo ne hteo mora uključivati u saobraćaj. Kao što kažu reči čuvenog pivogeografa Bore Čorbe Đorđevića: „Da bi napravio drugi korak prvo moraš napraviti prvi pod uslovom da  nisi krenuo od trećeg“.

Ako i vam saobraćaj smeta imam za vas nešto nešto spektakularno. Ja vam za skoru budućnost obećavam nešto korisno i zabavno. Vaš lični raketni pogon. Mada je stvar je već izmišljena za eksperimentalne potrebe davnih 1950-ih, više je ljudi hodalo po Mesecu nego isprobalo taj ruksak za letenje, ali, čini se, moglo bi ih uskoro biti mnogo više. Za sada se takvom ili sličnom raketom javno još niko nije provozao ali ja sam napravio sve proračune, predračune, skice, mape, crteže, nacrte i projekte. Vaša lična raketa će raditi kao peščani švajcarski sat. Već sam pričao sa gazda Mićom na otpadu da mi da neophodne delove koje ima samo on i NASA. Ma, ima raketa da bude kao puslica. Međutim, moram da priznam da postoje tu neke začkoljice jer izrada ovog čarobnog  prevoznog sredstva košta oko 100 hiljada evra a ja baš nisam pri kešu. Takođe je potrebno pedesetak litara hidrogen-peroksida obogaćenog uranijumom i plutonijumom da bi se letelo celih 30 sekundi a nosivost rakete sa pilotom ne sme da pređe osamdeset kilograma...
Mislim da ću ubrzo rešiti i pomenute problemčiće i eto mene u vazdušnom saobraćaju. Neću leteti preko hiljadu metara visine pa ne moram obaveštavati kontrolu leta i biću ko tica na grani...

Do tog značajnog trenutka u ljudskoj istoriji moram se dalje boriti sa zemljanim saobraćajem i moram otići kod komšije Mišelina da mi promeni gumu na biciklu jer tako banalne stvari ne umem da radim. Ja sam stvoren za visoke tehnologije, za tako visoke tehnologije koje običan svet ni kad se popne na stolicu ne može da dohvati.

 

Arkadije Jovanović