уторак, 16. фебруар 2021.

AH, TE DEVOJČICE – Saša Jovanović

 


Ja im nosim torbu

U obraz me ljube

Kako mogu biti

One tako grube

 

Ja im berem cveće

One srce traže

Ako nešto hoćeš

To se odmah kaže

 

Ja joj skidam zvezde

On ljubav kaže

Kako da se čovek

S devojčicom slaže





среда, 10. фебруар 2021.

SVI SPAVAJU – Saša Jovanović

 


Dok usnuli februar

Krcka inje svoje

Zimski hladni dani

Polako se broje

 

Tišina ledena

Našom šumom vlada

Životinje gde su?

Šta li rade sada?

 

Nema ih na snegu

Gde li su nestale

Životinje velike

Životinje male

 

Napolju je hladno

Zimski dani traju

Životinje naše

S prolećem spavaju

 

A kad dođe mart

I sunce zarudi

Pre svih životinja

Proleće se budi

 

 


 


понедељак, 08. фебруар 2021.

РАСПЕВАНИ МАЧАК

 


Наш шарени мачак

Скакуће по киши

Од кише се расте

Па ће бити виши

 

Док шљапкају барице

Мачак снове снева

Певаће у опери

Јер воли да пева

 

Киша му не смета

Јер кишобран носи

А малко и воде

Добро дође коси

 

 

недеља, 07. фебруар 2021.

NEKAD SE ZNAO RED... – Saša Jovanović

 


Nedeljom smo išli na izlet. Naravno kad je bio lep i sunčan dan. Ako je bilo loše vreme onda smo išli kod bake i deke na selo... Mada, kada je bio lep dan i ako smo išli na izlet sa nama su išli baka i deka.

Ne znam gde mi je bilo lepše.... Da li na izletu sa bakom i dekom ili na selu kod bake i deke...

I na izletu i kod bake i deke sve je bilo po propisu.

Deda i tata bi lepo seli, zavalili bi se u neki debeli ’lad a ja bih trčkarao između njih i bake i mame koje su ’redile šta će se jesti.

Deda bi poneo balon vina a tata nešto piva, tek da se nađe. Za mene je bio rezervisan sok od zove ili višanja.

Zamalo da zaboravim... Pre nego što bi legao deda bi obavezno iseckao slaninu, on belu i debelu, da bi nešto imalo da se pregrize dok se ne spremi ostalo.

Pivo bi se ’ladilo u izvoru a deda i tata su pili vino koje je još uvek bilo na podrumskoj temperaturi jer je stiglo zamotano u ćebad.

Uz slaninu i ’lebac od pekara Đoke krenule bi dedine priče...

Deda se za izlet oblačio u „svečanu“ košulju, totalno drugačiju od one svakodnevne, paorske, koju je nosio po dvorištu i njivi.

Kada se toga setim i dan danas mi zamiriše dedina košulja, bela slanina i hleb pekara Đoke...