SAŠA BOOKS - ZABRANJENE KNJIGE, TEKSTOVI I PESME, SEM ZA DECU I ODRASLE. Sve i svašta, za svakoga po nešto, sem ako nije za nekoga ništa ili za nekoga sve...
Један, два...
Везао/везала
сам пертле ја
Два, три...
Потом иде четири...
Четири, пет...
Диван је овај свет,
Шест, седам...
Књиге радознало гледам...
Осам, девет...
Намештам сам/сама кревет...
Девет, десет...
Иде неки број сад већи...
Кад научим ја ћу рећи...
Pitaju me koga više volim
Dal’ mamu il’ tatu?
Pitaju me koga više voim
Dal’ seku il’ batu?
Sa takvim pitanjima
Meni prave muku
K’o kad bih ja pitao
Koju više vole ruku?
Негде у дубини шуме, на једном пропланку, веверице
Цаца и Маца су се среле па су се и запричале...
ЦАЦА: Нешто сам данас уморна Мицо... Накупила сам
36 жирова за преподне...
МАЦА: Их, ти се Цицо увек жалиш и стално нешто
измишљаш. Ко још може да скупи толико жирова за једно преподне? Да можеш,
сигурно би већ одавно учествовала на веверичијој олимпијади...
ЦАЦА: Ма,
кад ти кажем сестро слатка. Знаш да се мени скоро увек може веровати.
МАЦА: Ја ти скоро увек не верујем.
ЦАЦА: Ако мени не верујеш питај нашу нову комшиницу
овде која је све време била ту негде око баре, где расте храст са најлепшим
жировима.
МАЦА: Кога да питам?
ЦАЦА: Па ову нашу нову комшиницу, црну роду...
МАЦА: Какву сада црну роду? Где си ти још видела
црну роду? То је сигурно била бела рода а теби се нешто помрачило или опет
измишљаш...
ЦАЦА: Хоћеш да кажеш да ти никада Мицо ниси чула
за црну роду?
МАЦА: Моја драга Цицо, за црну роду ни ја, ни
нико други, није никада чуо а камоли да је видео!
ЦАЦА: Мацо, ти мора да си бежала са часова када
смо учили о овој врсти птица која је веома ретка и угрожена је сечом стабала на којима се
гнезди и нестајањем мочварних станишта.
МАЦА: Истина је да сам понекад морала да изостанем
из школе када сам са извиђачима ишла на камповање, али сам ипак завршила разред
са одличним успехом. Нисам никада чула за ову птицу а нисам је ни видела.
ЦАЦА: Пре си могла да чујеш за њу него да је
видиш пошто у нашој земљи има само око 100 парова црних рода и оне насељавају влажне и водоплавне шуме храста
лужњака, црног јасена и врбе.
МАЦА: Хммм... Баш
ми ништа није јасно.
ЦАЦА: Па, ево и наша другарица Гица је написала
песму о белој и црној роди...
МАЦА: Што
се Гице тиче она, мада је свиња, никада не лаже. Хајде да чујем ту песму...
Зови Гицу!
ГИЦА:
Стигло лето, звуци годе
Вратиле се наше роде
И док траје лето вруће
Делићемо пола куће
И на кући често стоје
Наше роде беле боје
Ал' у шуми поред воде
Појавиле се црне роде
Чувају нам кућу, шуму
То имајмо сви на уму
Запамтите овај стих
И чувајмо и ми њих
МАЦА: Види стварно. Има и песма... Е баш хоћу да
видим ту црну роду и да се упознам са њом.
ЧИКА КЕКА И ЧИКА САША
S puno svetla sa visine,
S puno svojih snažnih moći
Nas sve gleda, nas sve pazi
Mesec kao majka noći.
Posmatra nas kroz tu tminu
Sa svetlošću svojom lakom
I daruje pogled nežan
Svima nama, biću svakom.
Gleda on to, ko sve sanja
Poljubac baš svima daje
Preko svojih mekih zraka
Nežnost noći ne prestaje.
Pokriva nas mesečinom
K’o što majka decu pazi
Brine on k’o prava majka
Noćnim nebom dok prolazi...
Prema pesmi
MOTHER OF THE NIGHT
By Charles Gingha
Ilustracija
Theresa Borelli
Veliko je slavlje
U malenoj kući
Životinje sve
Nisu mogle ući
Pitaju se mnogi
A šta se to slavi
Ne znaju svi oni
Događaj je pravi
Naš veliki meda
Koga baš svi vole
Od jeseni kreće
Na velike škole
Baš se dugo spremao
Kroz sve ove dane
Konačno na jesen
Prvak da postane.
Миш је грицн'о сира
увек му то прија
једина је невоља
што га мачка дира.
Па и њена мука
често дуго траје
јер за њом не престаје
наш керов да лаје.
А и куци мојој
често дође мука
јер га увек дира
нека дечја рука.
У тој општој гужви
нико нема мира
једино миш не може
никога да дира.
Ovde je krevet, ovde ste vi
Ovde će doći, prelepi sni...
Ovde je jastuk, ovde je glava,
Ovde se noćas, predivno spava...
Ovde je tata, ovde je mama,
Što deci svojoj pružaju moć
Da deca provedu bezbrižnu noć!
Да ли сама слова,
Да ли речи саме,
Могу описати
Какве су нам маме?
Наше речи велике,
Сувише су мале,
Јер су и те речи
Оне нама дале...
Palačinke lepe slasne,
Malo posne, više masne,
S orasima, eurokremom,
Šećerom il’ lepim džemom,
S cimetom ili neke prazne
Ja ih volim baš sve razne...
Čika Keka & Čika Saša
Поранио једно јутро
па је крен’о у пекару,
и успут је меда срео
другарицу своју стару.
Другарица стара
већ у школу иде,
меда стао крај ње
да га с њоме виде.
Њену торбу носи
поносно наш меда,
па се све окреће
дал’ га неко гледа.
У школу он не иде
због разлога глупа,
кроз врата и уђе
ал’ му мала клупа.
Саша Јовановић
Ne treba mi plata,
Odmor mi ne treba,
Ja sam jako vredan,
ne treba mi hleba.
Ne smeta mi buka
Ne treba mi mir
Ja hoću da radim
Radiću za sir...
„Чистоћа
је пола здравља“,
Вештица
нам каже.
Док
на канап рубље
Полагано
слаже
Опрала
је шешир
Рукавице
своје
Опрала
и чарапа
Јер
их има двоје
И
шал је опрала
Мора,
него шта ће
Ал'
је мучи проблем
Има
једне гаће...
I po celom danu
Snovi mi u glavi
Ko toliko svega
U glavu mi stavi
Svega nečeg ima
Po glavi se gura
O ideja svakavih
Nastaje mi bura
Nek’ ih samo ima
Nek se stvari množe
Možda se i one
Jednog dana slože
Ово је Рејмондова прича коју је он испричао Чика Кеки а
Чика Кека ју је испричао мени да бих је ја испричао вама.
Дакле, Рејмонд је имао пријатеља са факултета који је
имао два унука, од шест и осам година.
Пошто је Рејмонд често долазио у посету код свог
пријатеља, радо је дечацима показивао разне трикове.
Једног дана Рејмонд је рекао деци: „Имам један трик са
којим могу да вас претворим у лавове!“
На Рејмондово изненађење једно од деце рече: „У реду.
Претвори нас у лавове!“
„Па, ух, знате... Ја, ух..., не могу то да урадим јер
нема
начина да вас вратим назад...“, покушавао је да се
извади
Рејмонд.
„Баш ме брига. Желим да нас претвориш у лавове!“, рече
млађи дечак.
„Не могу, јер нема начина да вас поново вратима да
будете дечаци“, Рејмонд настави да се вади из
незгодне
ситуације.
„Хоћу да нас претвориш у лавове!“, изненада је викнуо
старији дечак.
„А како ти то можеш да нас претвориш у лавове?“,
упитао
је млађи дечак.
„Изговарајући чаробне речи. Ако бих их изговорио, ви
би
сте постали лавови““, одговорио је Рајмонд.
Два дечака су једно време размишљала и онда један
упита: „Зар не постоје чаробне речи које би нас вратиле
у
дечаке?“
„Постоје, али проблем је што, ако кажем прве чаробне
речи, не само вас двојица, него свако на свету –
укључујући и мене би се претворио у лава. А лавови не
знају да причају и не би било никог ко би могао да
каже
чаробне речи које би нас вратиле у људе“, наставио је
Рејмонд борбу.
„Напиши их“, рекао је старији дечак.
„Али ја не знам да читам!“, рече млађи.
„Не, не могу – писање речи отпада... Чак и када бих
написао речи, свако на свету би се ипак претворио у
лава“, снашао се Рајмонд.
„ОХ!“, уздахнуше оба дечака.
После недељу дана Рејмонд је срео старијег дечака који
рече: „Чика Рејмонде, има нешто што једва чекам да вас
питам... Нешто што ме све време збуњује...“
„Питај!“, рече Рејмонд.
„Хоћете ли ми речи како сте ви уопште научили те
речи?“,
упита дечак.
Srelo dete Sneška
pa mu se sve smeška
ali Sneško ćuti
kao da se ljuti.
Šta li se to dešava,
„Mali Sneško jadan“,
pomislilo dete
„Mora da je gladan“
Gleda dete Sneška,
Kakav je to štos,
Umesto u ustima
Šargarepa – nos!
Nabrao sam zvezde
Jedno dve, tri kile
Nabrao bih više
Al’ daleko su bile
Odneću ih mami
Odneću ih tati
Odneću ih seki
I malenom bati
Poslaću ih baki
Poslaću ih deki
Poslaću ih teči
Mada nije neki
Neka svima svetle
Na kopnu i brodu
Poslaću ih bliskom
I dalekom rodu
Nek’ im zvezde svetle
Sve godine ove
A kada porastem
Nabraću ja nove...
Udarila zima
sve se živo koči,
od hladnoće velike
neće san na oči.
Šta da radi veverica
zimi nema kraja
a baš bi joj prijalo
malo toplog čaja.
„Skoknuću do zeke
kraj njegove rupe
često se životnje
na čajanku skupe.“
A pred rupom zekinom
sve rastera zima
jedino što čaja
kol’ko hoćeš ima.
Pored čaja i kolače,
dobri zeka nudi
da ugosti komšinicu
baš se svojski trudi.
„Uzeću bar komad
na liniju pazim,
počinjem da propadam
kad po snegu gazim.“
