субота, 9. децембар 2023.

SREMAČKI DAN – Saša Jovanović


 

Sremačko se vino bori

Sa sremačkom šunkom slanom

I ta borba traje, traje

Celim jednim letnjim danom

 

Lubenica se tu meša

Dok ta jaka borba traje

Al’ pomoći nema neke

Jer ta borba ne prestaje

 

Pa kad dođe vruće podne

Pauza se mala pravi

Jer se mora sad ručati

Da se borba ta nastavi

 

Teče borba britka, ljuta

Traje ona do večere

Pauza je uslovljena

Paradajzom što se pere

 

A na kraju vrućeg dana

Za lak sanak treba moć

Kobasuca, malo švargle

Želi sremcu laku noć





понедељак, 20. новембар 2023.

ЛИШЋЕ – Саша Јовановић

 


Како тихо лишће пада доле

Па се слаже као да се воле

Правећи ћилим још осмишљен горе

На земљи како да се одморе

Сада су без бриге на тлу

Покривајући земљицу сву

Спремају се за пријатан сан

Њихов је завршен дан

Лишћу заслужен одмор прија

Дак на сунцу весело сија...

 

П.С.

"Сваки лист ми блаженство говори, док лепрша са јесењег дрвета. ” - Емили Бронте




недеља, 19. новембар 2023.

MIŠ ČAROBNJAK – Saša Jovanović


 

Usnio sam san
da imam miša čarobnjaka
ceo jedan dan...
Poklonio mi je pet želja,
baš me je začudio,
i od sveg čuda
ja sam se probudio...
Razmišljam ceo dan
da li su želje ostale
za neki drugi san...





петак, 20. октобар 2023.

ZAŠTO PAČE ZA MNOM GAČE?

 


Zašto pače za mnom gače?

Dal’ se smeje ili plače?

Pače gleda žutu boju,

svuda traži majku svoju...

A ja sad baš pred kišicu

obukao kabanicu...

Jao sada muke moje,

kabanica žute boje!

 

Saša Jovanović





среда, 4. октобар 2023.

KNJIGA - Saša Jovanović

 


Knjiga je kao neka mala vrata

Koja kad se ispred mene otvore

Neki svet u kome nikad nisam bio

U trenutku oko mene stvore.

 

Vodi me u svetove daleke

Kroz koje idem u čudu

Kroz zemlje nepoznate i daleke

A vrata uvek odškrinuta budu...





ČIKA KEKIN DNEVNIK: "DA LI DA NAPRAVIM VREMEPLOV?"

 


Mnogo puta sam razmišljao da napravim vremeplov... Čak sam i počinjao nekoliko puta...

Međutim nešto mi se neda. I pored toga što putovanje kroz vreme donosi mnogo prednosti, čini mi se da to nije baš projekat za mene. Pogotovo ako mi pomaže moj veliki prijatelj Profesor Arkadije...

Onomad kada smo izmislili inkubator za leženje pilića, inkubator je pravio kockice za led...

Kada mi je Profesor Arkadije pomagao da izmislim i napravim ventilator, ventilator ga je odneo u Afriku. Trebalo mu je tri meseca da se vrati...

Pomagao mi je i da napravim robota koji se zvao Robot i koji je trebao da pronalazi izgubljene stvari – ali se robot zvani Robot izgubio...

I tako...

Kod vremeplova mi je problem, šta ako ga napravimo i on proradi...

Kakve sam sreće ja bih se vremeplovom vratio u prošlost pa bi mi se tamo pokvario...

I šta onda...

Onda bi mi trebalo u mojoj biografiji da piše da sam rođen u jednom veku a da sam umro nekoliko vekova ranije. Ne ide to...

Jedino možda da u vremeplov stavim Profesora Arkadija?

Ma, vratio bi se on i iz prošlosti kad se već vratio iz Afrike...

Ne znam, nisam pametan...




 


ПРИЧА О РЕЧНО МОРСКОМ ШАРАНУ

 


Ево још једне дивне вечери која претходни још дивнијој ноћи. Зашто је то све тако дивно? Па зато што нећемо спавати скоро целе вечери и скоро целе ноћи! Најдивније је кад се не спава! Ја могу никада да не спавам, толико волим не спавање. Шта ви кажете? И ви сте неспавачи? Хајде да уживамо у неспавању јер највише не волим када ујутру морам да се пробудим рано и да идем у школу. Зато је боље да не спавамо па се не морамо ни будити рано ујутро јер нисмо ни спавали...

Док вечерас тако не спавамо сетио сам се мога друга, из водених дана, Речно Морског Шарана. Питате се какав је то био шаран? То вам је био Речно Морски Шаран. Његова породица је могла да живи и у реци и у мору. То су наслеђивали једни од других, с колена на колено. Њихова породична прича каже да је један њихов предак играјући се у Фрушкогорској реци случајно склизнуо у Панонско море. Уместо да му смета слана вода, њему је та со баш пријала, јер се управо најео несланих речних специјалитета. Било којој речној риби би со сметала и морала би да иде на лечење у Рибљу Болницу на врху Фрушке горе, али претку мог друга Речно Морског Шарана је то баш пријало. Тако и дан данас сви они могу да живе и у реци и у мору. Једино не воле да живе у акваријуму.

Сви би рекли, дивота једна! Али, ту је тек проблем. Кад би мој другар Речно Морски Шаран боравио у Пнонском Мору све Панонске Рибе не би хтеле да се друже са њим јер је он живео и у Фрушкогорској Реци....

С друге стране, кад би боравио у Фрушкогоској Реци, све речне рибе нису хтеле да се друже са њим јер је он живео и у Панонском Мору.

Па нека се одлучи где ће да живи, рекли бисте ви - у реци или мору. Ех, лако је то рећи - али Речно Морски Шаран је живео у Фрушкогорској Реци а у школу ишао у Панонско Море!

Да ли сада видите у чему је био проблем?

Тако сам ја, као његов најбољи друг, ишао стално са њим и од куће до школе и од школе до куће да га друге рибе не би задиркивале...

Ишао сам ја с њим тако читава два, три дана и видех да томе нема краја... Морамо нешто урадити да то престане...

Окупим ја Фрушкогорске Речне Рибе и кажем им:

„Какви сте то ви људи, односно рибе? Слепи сте код очију. Уместо да се дружите са Речно Морским Шараном, ви га задиркујете:“

„Чика Кеко, а што да се дружимо са њим“, углас упиташе Фрушкогорске Речне Рибе.

„Размислите мало“, рекох ја.

„Размислили смо и опет нећемо да се дружимо“, рекоше Фрушкогорске Речне Рибе.

„Е онда ми реците да ли имате телевизор?“, упитах ја њих.

„Немамо“, одговорише Фрушкогорске Речне Рибе.

„Да ли ви онда можете да видите као се живи у Панонцком Мору“. Упитах ја њих.

„Не можемо“, одговорише Фрушкогорске Речне Рибе.

„Па зар не би било боље онда да наговорите Речно Морског Шарана да вам прича како се живи у Панопнском Мору?“; упитах ја Фрушкогорске Речне Рибе.

„Чика Кеко,шта нас брига како се живи у Панонском Мору“; нису одустајале Фрушкогорске Речне Рибе.

„Ох, како компликовани људи, односно рибе. Зар вас не би занимало шта једу Панонске Морске Рибе па да вам Речно Морски Шаран прича о томе и донесе да мало и ви пробате? Зар вас не би занимало којих се лепих игара играју Панонске Морске Рибе и да вас он научи тим играма? Зар не бисте желели да чујете неку лепу причу из ПАнонског Мора?“, поставих им гомилу питања.

Фрушкогорске Речне Рибе се замислише и одушевљено су признале да је то све диван идеја.




Исту причу сам поновио и Панонским Морским Рибама. И шта мислите? Како су Панонске Морске Рибе реаговале? Наравно да су биле одушевљене! Тако је мој другар Речно Морски Шаран постао најомиљенији друг и међу Фрушкогорским Речним и међу Панонским Морским рибама... Препричавао је и једним и другима како се живи на оном другом месту. Сви су га заволели и отимали се да буду са њим у друштву!

 

Уз друга је весело,

уз друга је срећа

Што нас има више

и она је већа.

Уз друга баш никада

нисмо тужни, сами

Кад год друга нађемо

хвалимо се мами

Уз друга нам и све боје

Много лепше, боље стоје

 

Чини да неки од вас нешто жмиркају... Горе капке! Нисмо ми тамо неке бебе и мала деца која морају баш свако вече да спавају. Нисмо се тако ни договорили. Договорили смо се, то јест, ја сам рекао да нећемо спавати скоро целе ноћи. Договори су да се поштују, нећемо да спавамо...

Ево ко реши ову загонетку може слободно да проба да спава. Важи?

 

Ко пераја има и живи у води

Под водом и једе, под водом и броди.

Испод воде она баш на шкрге дише

Као ли се име њено са оловком пише

 

Аха, знао сам да ово нећете знати... Нема спавања...Што ћутите? Није ваљда да већ сви дремкате? Није ваљда да сви решење загонетке знате? Ко вам је шапнуо? Немогуће да баш сви знате даје одговор риба? Јаоооој.... Немојте још да спавате! Бар до јутра! Кад дође јутро онда идите у школу па тамо спавајте... 

Мени се нее спаааваа... Нећу да спавааам.... 

Помозите ми и ви.... Немојтееее.... Зеееев...Спаваааати.... 

Немојтееее.... Зеееев.... 

Лаку ноћ....





 


петак, 22. септембар 2023.

DAN TONE U SAN – Saša Jovanović

 



 

Dan tone u san

Noć na scenu stupa

Po nebu plovi mesec

Sa zvezdama skupa

 

Zagrli svoje snove

Uplovi u bezbrižnu noć

Jer ujutro sunce stiže

Noseći čudesnu moć





субота, 9. септембар 2023.

NIJE MAMA SAMO MAMA – Saša Jovanović


Nije mama samo mama

To je žena moga tate

A i kuma njene kume

Tek toliko sad da znate

 

Unuka je svome dedi

Al’ je ćerka dedi mome

Pa je sestra svojoj sestri

I još sestra bratu svome

 

I ujna je nekom klincu

Pa i tetka najmilija

Na usluzi svom mezimcu

I rodbini celoj prija

 

Mama je još komšinica

Komšijama s nekog sprata

Čelo bašte u dvorištu

Ili vrata baš do vrata

 

Mame su još na svom poslu

Koleginice nekim tamo

I poznatim – nepoznatim

Ne možemo sve da znamo

 

One su još povrh svega

Nastavnice, menadžeri

Komanduju svojom vojskom

A kad treba ribaj – peri

 

Kuvarice, spremačice,

Naučnice, književnice,

Kreatorke, pevačice,

Direktorke, krojačice...

 

Ne mož’ čovek da nabroji

Šta to još su naše mame

Da ih pitaš šta sve jesu

Ne znaju ni one same.

 

Najbitnije za nas decu

Nek’ u ovoj pesmi stoji

Najbitnije su biće naše

Što na svetu tom postoji.




 

 

четвртак, 31. август 2023.

10 NAŠIH VASPITAČICA – Saša Jovanović

 


Prvo je krenula Agata Kristi sa svojom knjigom „10 MALIH CRNACA“ u kojoj se kroz stihove rešava zagonetka...

Potom nas je Ljubivoje Ršumović upoznao sa „10 LJUTIH GUSARA“... 

Ovoga puta sledi priča o „10 NAŠIH VASPITAČICA“

 

 

10 vaspitačica

Brine se o nama

Jedna mora kući

Po nju došla mama

 

9 vaspitačica

Peva s nama pomalo

Jedna se prehladila

Pa je osam ostalo

 

8 vaspitačica

Ja nijednu ne dam

Jedna ode s bakom

Ostalo ih sedam

 

7 vaspitačica

Užinu nam sprema

Dok smo sve mi pojeli

Još jedne nam nema

 

6 vaspitačica

S nama sve baš broji

Opet jedna nestala

Čudno ljudi moji

 

5 vaspitačica

Motrim ja na njih

Jedna se izgubila

Dok sam sluš’o stih

 

4 vaspitačice

Pred očima mojim

Čim sam se okren’o

Samo tri ih brojim

 

3 vaspitačice

Slušam njihov glas

Samo što sam kinuo

Dve su ispred nas


2 vaspitačice

Same su nam ostale

Dok smo se mi čudili

Devet njih su nestale

 

1 vaspitačica

Smešta nas u krevet

Kad smo se probudili

Vratilo se devet

 

10 vaspitačica

Šalilo se s’ nama

U vrtiću deca

Nikad nisu sama

 

Naše vaspitačice

Volim nek’ se zna

Al’ moraju da paze

Sakriću se ja...





среда, 30. август 2023.

SVI SU BILI PILE – Saša Jovanović

 


Svi su nekad bili

Sve su nekad bile

Neki su i sada

Nekom drago pile...

 

Da li pile bakino

Il’ tatino pilence

Da li pile mamino

Malo srculence.

 

Al’ pile odraste

Jer sve tako štima

Pa sad nekad pile

Svoje pile ima...





уторак, 8. август 2023.

DAN ZA DANOM – Saša Jovanović

 



Jutro je k’o malo dete

Iz sna što se budi

Prepodne je već razigrano

Sve se jutru čudi

 

A podne kad odskoči

K’o pčele što zuje

Njegova se sva lepota

I vidi, i čuje...

 

Popodne nam već lagano

Ka večeri jezdi

Kao prica mala

Što će da se gnezdi

 

I onda nam ta noć stiže

Sve sa svojim plaštom

Pa nam naše snove boji

Svojom bujnom maštom








недеља, 23. јул 2023.

LJULJAŠKA – Saša Jovanović

 


Da li voliš da se vineš

Na ljuljaški do plavog neba

Taj let u visine

Detetu je sve što treba

 

Sa najviše tačke leta

Da pogledaš u daljinu

Preko žbunja i ograda

Da ti vidiš svu širinu

 

Pa se vratiš drugoj strani

I u zemlju pravo gledaš

Onda opet kreneš gore

I ljuljanju se sav ti predaš.

 


Prema pesmi „The Swing“, ROBERT LUIS STIVENSON


недеља, 21. мај 2023.

ШТА ИДЕ ПОСЛЕ БРОЈА ДЕСЕТ? – Саша Јовановић

 


 

Један, два...

Везао/везала сам пертле ја

Два, три...

Потом иде четири...

Четири, пет...

Диван је овај свет,

Шест, седам...

Књиге радознало гледам...

Осам, девет...

Намештам сам/сама кревет...

Девет, десет...

Иде неки број сад већи...

Кад научим ја ћу рећи...


 



уторак, 9. мај 2023.

KOGA VIŠE VOLIM? – Saša Jovanović

 



Pitaju me koga više volim

Dal’ mamu il’ tatu?

Pitaju me koga više voim

Dal’ seku il’ batu?

Sa takvim pitanjima

Meni prave muku

K’o kad bih ja pitao

Koju više vole ruku?





 


уторак, 2. мај 2023.

ЧИКА КЕКИНА ПРИЧА О ВЕВЕРИЦАМА, ГИЦИ И ЦРНИМ РОДАМА

 


Негде у дубини шуме, на једном пропланку, веверице Цаца и Маца су се среле па су се и запричале...

 

ЦАЦА: Нешто сам данас уморна Мицо... Накупила сам 36 жирова за преподне...

 

МАЦА: Их, ти се Цицо увек жалиш и стално нешто измишљаш. Ко још може да скупи толико жирова за једно преподне? Да можеш, сигурно би већ одавно учествовала на веверичијој олимпијади...

 

ЦАЦА:  Ма, кад ти кажем сестро слатка. Знаш да се мени скоро увек може веровати.

 

МАЦА: Ја ти скоро увек не верујем.

 

ЦАЦА: Ако мени не верујеш питај нашу нову комшиницу овде која је све време била ту негде око баре, где расте храст са најлепшим жировима.

 

МАЦА: Кога да питам?

 

ЦАЦА: Па ову нашу нову комшиницу, црну роду...

 

МАЦА: Какву сада црну роду? Где си ти још видела црну роду? То је сигурно била бела рода а теби се нешто помрачило или опет измишљаш...

 

ЦАЦА: Хоћеш да кажеш да ти никада Мицо ниси чула за црну роду?

 

МАЦА: Моја драга Цицо, за црну роду ни ја, ни нико други, није никада чуо а камоли да је видео!

 

ЦАЦА: Мацо, ти мора да си бежала са часова када смо учили о овој врсти птица која је веома ретка и угрожена је сечом стабала на којима се гнезди и нестајањем мочварних  станишта.

 

МАЦА: Истина је да сам понекад морала да изостанем из школе када сам са извиђачима ишла на камповање, али сам ипак завршила разред са одличним успехом. Нисам никада чула за ову птицу а нисам је ни видела.

 

ЦАЦА: Пре си могла да чујеш за њу него да је видиш пошто у нашој земљи има само око 100 парова црних рода и оне насељавају влажне и водоплавне шуме храста лужњака, црног јасена и врбе.

 

МАЦА: Хммм... Баш ми ништа није јасно.

 

ЦАЦА: Па, ево и наша другарица Гица је написала песму о белој и црној роди...

 

МАЦА:  Што се Гице тиче она, мада је свиња, никада не лаже. Хајде да чујем ту песму... Зови Гицу!

 

ГИЦА:

Стигло лето, звуци годе

Вратиле се наше роде

И док траје лето вруће

Делићемо пола куће

 

И на кући често стоје

Наше роде беле боје

Ал' у шуми поред воде

Појавиле се црне роде

 

Чувају нам кућу, шуму

То имајмо сви на уму

Запамтите овај стих

И чувајмо и ми њих

 

МАЦА: Види стварно. Има и песма... Е баш хоћу да видим ту црну роду и да се упознам са њом.

 

ЧИКА КЕКА И ЧИКА САША





MAJKA NOĆI – Saša Jovanović

 


S puno svetla sa visine,

S puno svojih snažnih moći

Nas sve gleda, nas sve pazi

Mesec kao majka noći.

 

Posmatra nas kroz tu tminu

Sa svetlošću svojom lakom

I daruje pogled nežan

Svima nama, biću svakom.

 

Gleda on to, ko sve sanja

Poljubac baš svima daje

Preko svojih mekih zraka

Nežnost noći ne prestaje.

 

Pokriva nas mesečinom

K’o što majka decu pazi

Brine on k’o prava majka

Noćnim nebom dok prolazi...

 


Prema pesmi

MOTHER OF THE NIGHT

By Charles Gingha

Ilustracija

Theresa Borelli