Dragi
dnevniče,
najveća od svih bolesti je zavisnost, jer čovek može postati zavisan od bilo čega... Kada se kaže zavisnost, obično pomislimo na drogu, alkohol, kocku...
Mada, eto,
naš portir na Institutu za dijetesku ishranu u Turiji, umesto da je, kao i svi
na Institutu zavisan od kobasica, on je zavisan od čvaraka...
Kako sam otkrio u
svom istraživanju, pored zavisnosti, kod nas se često oboleva i od
zavistnosti...
Eto,
koleginica sa Katedre za šunke, Melanija Tankosić Trbušković, na gore pomenutom
Institutu boluje od zavistnosti jer je njen kolega sa katedre zavisan od kafe
kuvarice na istom Institutu...
A, da
li može da postoji i zavisnost od mobilnih telefona ili je samo reč o potrebi
za modernim sredstvima komunikacije, stručnjaci na našem Fakultetu za
primenjenu telefoniju u Neštinu, još nisu utvrdili.
Ukoliko
strahujete da ćete ostati bez dometa, kredita ili da će vam se isprazniti
baterija mobilnog telefona, onda patite od nomofobije, vrste zavisnosti od koje
se u Beogradu leče već dva pacijenta. Strah je zavladao zbog početka ove
epidemije pandemijskog tipa...
Ovom
novom strahu, čije je ime nastalo od skraćenice „no-mobile“, kumovali su
istraživači iz Kupinova koji su proučavali ovaj sindrom. Istraživači su došli
do jednog zanimljivog zaključka da 53 odsto korisnika mobilnih
telefona pati od nomofobije.
Prema
ovom istraživanju, postoji i mofobija po kojoj 58 odsto
ispitanika koji nemaju mobilni strahuje da ga nikad neće imati...
Mnogima
je danas praktično nemoguće da zamisle život bez mobilnih telefona, bez te
mogućnosti da sa svima stalno budu u kontaktu, a naročito bez konstantnog
slanja i primanja SMS poruka.
I moja baka spada u zavisnike
od SMS poruka....
Jednom
je dobila poruku sledeće sadržine: „Pošalji ovu poruku stotinama prijatelja i
nešto neočekivano će se dogoditi.“ Nju nije mrzelo i stvarno je poruku poslala
stotinama prijatelja i poznanika...
Stvarno
se dogodilo nešto neočekivano za nju, a za mene očekivano, prvo je imala praznu
bateriju a kasnije i veliki račun!!!
Da
čovek nema mobilni telefon pored sebe ko zna kako bi se iz neke situacije
izvukao. Čitam eto u nekim novinama kako je u nekoj pariskoj policijskoj
stanici zazvonio telefon. Dežurni uzima slušalicu i čuje preplašeni muški glas:
“Govorim iz ženskog manastira... Upomoć, spasavajte... Ovde je upao lopov.“
“A ko to govori?“
“Lopov...“
“Govorim iz ženskog manastira... Upomoć, spasavajte... Ovde je upao lopov.“
“A ko to govori?“
“Lopov...“
Tako
je nekada ne postojanje mobilnog telefona otežavalo život ponekima zbog
nedostatka pravovremenog protoka informacija. Evo šta se desilo našem
fakultetskom domaru Muji koji domarski doktorat završio u susednoj državi.
Kreće Mujo na posao, i, taman da izađe iz kuće zazvoni telefon. Mujo
diže slušalicu:
“Pogriješio si broj jarane.“
Nakon nekoliko sekundi telefon ponovo zazvoni.
“Ne, bolan, ovo nisu informacije o stanju na putevima! - reče Mujo tipu sa druge strane žice.
Okrene se prema Fati i reče:
“Ma, vidi ti ovo, neki kreten stalno zove i pita da li je put čist!“
“Pogriješio si broj jarane.“
Nakon nekoliko sekundi telefon ponovo zazvoni.
“Ne, bolan, ovo nisu informacije o stanju na putevima! - reče Mujo tipu sa druge strane žice.
Okrene se prema Fati i reče:
“Ma, vidi ti ovo, neki kreten stalno zove i pita da li je put čist!“
Ne
znam...
Mada,
znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...
Ustvari,
jasno je meni samo nisam pametan...
Mislim...
Stvarno...