Topao
prolećni dan je bio u najvećem zaletu. Prijatno vreme napolju je mamilo
podnevne šetače dok su nesnosna vrućina i velika gužva ispunjavali autobus.
Udenut
u gužvu nervoznih putnika, pridržavajući se za držač, vapio sam za makar malim daškom svežeg
vazduha.
Gledajući
kroz šumu ruku primetio sam da sa nama putuje i jedna pčela pripijena uz
prozor.
Na
šta li je njoj sve ovo ličilo i o čemu je razmišljala...
Jutros
je vesela napustila svoju košnicu i uplivala u sunčano jutro obasjano suncem i
maslačcima. Tata pčelac je ostao kod kuće da brine o malim pčelicama dok je
mama pčela letela iznad zeleno žutog tepiha u potrazi za cvetnim nektarom.
Birala je samo najbolje cvetove jer je izbor bio veličanstven.
„Ovaj
neću, ovaj neću..., ovaj hoću...“
Cedila
je nektar i veselila se povratku kući sa bogatim poklonima. Torba je već kipila
od darova prirode ali je ona htela još... Jureći ka još jednoj bogatoj
maslačkastoj trpezi uletela je u autobus. Prvi put je nešto tako srela. Nije
znala ni gde je ni šta joj se događa. Uplašena se čvrsto pripila za staklo koji
je za nju bio neprobojni prazan prostor. Ona je stajala a svet je jurio kraj
nje. Smenjivale su se kuće, drveće, automobili, ljudi, zelenilo... Osetila je
do tada neviđeni strah. Ljudi oko nje su se mrdali, pričali, kašljali,
disali... Autobus je jurio, kočio, škripao...
Mama
pčela je bila totalno sluđena...
Izašao
sam iz autobusa a pčela je ostala.
Dokle
će ići i gde će sići?
Da li
će znati kojom linijom treba da se vrati?
Sigurno
neće znati...
Izaći će negde sa punom torbom nektara, a tata
pčelac i deca pčele će je čekati...
Makar
neka uspe da izađe pre nego što se neki uplašeni putnik, sa novinama pod
miškom, uplaši uplašene pčele.
Jedan
zamah novinama i...!
Šta reći?
Ovaj
lagodniji, ubrzani, tehnološki unapređeni, komotniji život ima i svoje loše
strane. Nekad po ljude a nekad po druga bića, bila ona velika ili mala.
Nikada
ne znaš odakle i gde te sreća ili nesreća vrebaju. Jedna obična vožnja
autobusom može biti fatalna...
Toliko
je ljudi bilo sa novinama.
Sirota
mala pčela...
Нема коментара:
Постави коментар