уторак, 12. новембар 2019.

ДИЛЕМА




Кад имаш дилему, ти је лепо кажи
Са друговима својим, ти решење тражи.
Некад су дилеме, велике и тешке
Али више људи, прави мање грешке

Отац Кристофера Колума је имао дилему у вези наочара па се обратио Чика Кеки:

(из приче "ПРИЧА О ТАТА КОЛУМБУ" - "ЧИКА КЕКИНА ПРИЧЕ НЕСПАВАНКЕ")


„Чика Кеко, цео дан се некако уморим па не могу ноћу да спавам а моји другари се хвале да кад увече скину наочаре тако лепо спавају“, објашњавао је Тата Колумбо.

„Али шта ће ти наочаре Тата Колумбо, ако већ добро видиш“, питао сам Тата Колумба.
„Па, не видим баш најбоље“, рече Тата Колумбо.
„Онда треба да идеш код Морског Очног Лекара да он види колико ти не видиш па да онда он види које ти наочаре требају“, објашњавао сам ја.
„Да ли то значи да се уз наочаре боље види?“, питао ме је Тата Колумбо.
„Па наравно, зашто би људи стално носили наочаре?“, упитах га.
„Ја сам мислио да се наочаре носе само као заштита од сунца а да, овако, њих носе само они којима лепо стоје. Као и они којима су тате и маме дозволиле да их носе“, био је изненађен Тата Колумбо.
„Јаоооо! Тата Колумбо, Тата Колумбо...
Па ти као да си мали тата.
И мала деца знају да се наочаре носе да би се боље видело, носе се да ти лепо стоје и носе се да те увече не боли глава - и кад их скинеш да можеш лепо да спаваш“, покушао сам да му објасним.
„Аха, сад ми је све пуно јасније. Значи, зато што нисам носио наочаре, нисам добро видео, па је уместо мене мој син Кристофер открио Америку. Хммм... " 
Па, ја сам прошао Америку а нисам је ни видео...“, закључио је Тата Колумбо....

А ДАЉЕ...

Да би боље видео, на нос их ти ставиш
Шта је испред тебе, онда боље јавиш
Често оне свима, јако лепо стоје
Од најлепше безбојне, прављене су боје.


А ДАЉЕ...







понедељак, 11. новембар 2019.

ČVARCI SLASNI, NIKAD MASNI






Čvarci lepi i rumeni
Sviđaju se uvek meni

Čvarci tvrđi i krckavi
Da se čovek baš udavi

Čvarci beli i debeli
U stomak mi lepo seli

Čvarci meki svi od pene
Obraduju uvek mene

I pre jela, posle njega
Čvarci pre i posle svega

To je sremska tradicija
Koja meni uvek prija

Čika Keka

четвртак, 07. новембар 2019.

ГОСТИ




Драги гости добро дођу
Само нека дуго траје
Јер та наша дивна кућа
Тог тренутка њихова је


..у госте су ми дошли моји рођаци који живе и раде на Европском мору.
Дошло је негде око 372 особе. Баш сам се изненадио што нису сви дошли већ само овај мањи број драгих рођака.
Рекли су ми да су у пролазу, да журе, па неће моћи да остану дуже од петнаест дана.
Тако сам се обрадовао!
Пошто су били гладни одмах сам их сместио у велику бродску кухињу која је срећом имала чак 10 места па су без проблема могли сви да доручкују у 37,2 туре.
Био сам прави домаћин и спремио им прави Панонски доручак.
Гости су уживали у морским алгама на Панонски начин, пуњеним морским јежевима, шункама од морских шкољки, чварцима од медуза, кобасицама од морске траве... 
Као посластицу сам им понудио кремпите од ситног камења, палачинке са морским мушицама на бакин начин и мушмуле са сирмијумским преливом...
Баш када су сви завршили доручак, онима из прве туре је дошло време и за ужину... 




Јуухуууу! Да ли ви мене слушате?

Што облачите пиџаме?
Нисмо се тако договорили...
Полако, полако...
Имам ја још пуно тога да вам причам...
Ево, смислио сам најтежу загонетку на свету.
Ко тачно реши загонетку тај је победник. 

Од потока већа, велика је вода
Језеро је мање а океан већи
Именица, средњега је рода
Ко ће име лепо, нама сада рећи 




(Део из "ПРИЧЕ О ГОСТИМА СА ЕВРОПСКОГ МОРА" из књиге "ЧИКА КЕКИНЕ ПРИЧЕ НЕСПАВАНКЕ")








среда, 06. новембар 2019.

БОНТОНСКА ВЕЧЕРА




И када си сам
И кад други гледе
Пристојно се седи
Пристојно се једе...




Када лепо седиш

Када хвала кажеш
Кад се лепо јавиш
Када ти не лажеш
Када увек учиши
манире те нове
Како ли се то
понашање зове?




Саша Јовановић

("ЧИКА КЕКА И ПАНОНСКИ РЕСТОРАН" из књиге "ЧИКА КЕКИНЕ ПРИЧЕ НЕСПАВАНКЕ")



уторак, 05. новембар 2019.

Љубав




Љубав према шуми
И према природи
Љубав према свему
Ка љубави води

(из књиге "ЗАГОНЕТНА ШУМА")

Саша Јовановић




понедељак, 04. новембар 2019.

SAMO REČI NISU DOVOLJNE, POKRENI SE I PREDUZMI NEŠTO!



Nekada davno, dok je tu još bilo Panonsko more, često sam pristajao u Fruškogorsku Luku,  penjao se na vrh Fruškogorske Planine na Fruškogorskom ostrvu, kako bih posetio svog prijatelja Fruškogorskog Mudraca.
Jednom prilikom on mi reče...

Čika Keko, evo, baš juče je došao kod mene jedan mladić koji me je izabrao kao svog duhovnog učitelja i rekao mi:
‒ Učitelju, saetovao si mi da u mislima stalno ponavljam: „Ja želim radost u svome životu!“ Izgovaram tu rečenicu često svaki dan, a radosti u mome životu niti je bilo niti je ima. I dalje sam usamljen i nesrećan kao što sam bio i pre. Šta mi je činiti?
Ja sam položio pred mladića predmete koji su mi se našli pri ruci – čašiku, čašu i sveću i upitao ga:
‒ Reci, koji bi od ovih predmeta hteo da imaš?
– Čašu – odgovori mi mladić.
– Izgovori to sada pet puta – rekoh mu.
– Ja želim čašu. Želim čašu… – ponovi učenik pet puta. – Eto, vidiš ‒ odvratih mu ‒možeš ponavljati i pet miliona puta na dan da hoćeš čašu, ali nećeš je imati ako se ne pokreneš i ne uzmeš je. Samo reči nisu dovoljne, pokreni se i preduzmi nešto!