Dragi moji prijatelji da li sam vam pričao o tome kako sam jednom davno u kasno predvečerje
šetao obalom Panonskog mora...?
Uživao sam u tim večernjim šetnjama. Sada još
više uživam da vama pričam kao sam uživao u tim šetnjama...
Da li sam vam pričao priču о Panonskim Morskim Zvezdama? Jesam?
Nisam?
Tačno je da ja puno pričam i da sam vam puno
pričao i da ću puno
pričati ali ću ovo nekima
ispričati ponovo a nekima po prvi put... Ne mogu
da
pogrešim...
Gde sam ono stao...?
A, da...
Bio sam tada već velik, mislim da sam već
bio prvi ili
drugi razred...
Šetao sam ja tako obalom Panonskog mora i dok sam hodao,
primetio sam jednog dečka na velikoj udaljenosti.
Kada sam se približio, ugledao sam dečka, iz našeg kraja, kako se
saginje, nešto podiže i baca u vodu. Kada sam mu prišao vidim da je
to moj veliki prijatelj iz vrtića profesor Arkadije. Nas dvojica smo kasnije ponekad
išli u isti razreda a ponekad kad neko od nas promaši učionicu nismo išli u
isti razred...
Profesor Arkadije se neumorno se saginjao,
podizao nešto i bacao u vodu, gotovo kao da mu život zavisi od toga. Kada sam mu prišao još bliže, video sam da Profesor
Arkadije podiže
jednu po jednu Panonsku Morsku Zvezdu, koje je voda
izbacila na obalu, i vraća ih u vodu.
Zbunih se. Prišao sam i obratio se prijatelju:
„Zdravo druže, učeniče Profesore
Arkadije, dragi prijatelju.... Pitao sam se šta to radiš?"
"Vraćam ove Panonske Morske Zvezde natrag u more. Znaš, sada je velika
oseka, i sve ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more,
uginuće." - odgovorio je.
"Shvatam" – rekoh – "ali na obali leži na hiljade Panonskih
Morskih Zvezda. Ne možeš sve da ih vratiš u vodu. Previše ih
je. Sem toga, to se dešava na stotinama mora duž obale. Zar ne vidiš da jednostavno ne
možeš ništa da učiniš?"
Učenik Profesor Arkadije se nasmešio. Sagnuo se i podigao još
jednu Panonsku Morsku Zvezdu.
Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je:
"Učinio sam nešto bar za ovu. AKO NE MOŽEŠ
POMOĆI SVIMA, POMOZI KOME MOŽEŠ"
Počešao sam se po glavi i zamislio...
Razumemo se! Zar ne?