недеља, 28. април 2019.

МАЛИ БРАТ





Причају ми неко време
Да купиће мени брата
Смишљају ми разне шеме
Наћи ће га испред врата

Спомињу ми купус
Спомињу ми роду
 А ја једва чекам
Време је да оду

Чекам свога
ја маленог брата
Ево чекам скоро
Скоро већ два сата

Све се јако бринем
Да ли ће и кад доћи
Све се јако бринем
Хоће ли нас наћи моћи

Отишла је прво мама
Да га чека она сама
Кренуо је затим тата
Заглавио се он на врата

Бака с дедом све по кући јури
Ја их гледам па се смешкам
И мени се страшно жури
По глави се мудрој чешкам

Рећићу им нису мали
Кад са братом лепо дођу
Дал' су знали ил' не знали
Јер кроз то ће сви да прођу
Да је прошло време приче
Да на људе праве личе
Де се више не свађају
Јер се деца сад рађају


Саша Јовановић



НЕБОНТОНСТВО





Правила бонтона
Стварно су ми јасна
Ал’ је лепша рука
Кад је мало масна

Руке у џепове
Кад год могу ставим
Мада грешку тешку
Свестан сам да правим

У друштву одраслих
Да ћутим не могу
Ни блато не скидам
Увек ја са ногу

А и нос да чачкам
Ја могу пред свима
Док ћушка је цена
Што ужитак има

Мрзим ја да кажем
Свима хвала, молим
Говорићу онда
Када ја то волим

Баш све што волим
По бонтону није
У мени се изгледа
Небонтонство крије


Саша Јовановић






петак, 26. април 2019.

ČIKA KEKA I PANONSKA VRANA




Panonsko more je bilo najlepše mora od svih mora, okeana, jezera i reka na ovome svetu... 

U retkim danima kad nisam plovio Panonskim morem uživao sam da sa obala ostrva Panonska Fruška Gora brčkam noge u moru, šetam po predivnom ostrvu i istražujem ga...
U gustoj šumi ostrva je živela i moja prijateljica Panonska Vrana koja je bila potpuno zadovoljna svojim životom.
Jednog dana ona ugleda Panonskog Labuda koji se odskora doselio na naše obale..

„Ovaj Panonski Labud je mnogo beo“, reče meni Panonska Vrana, a ja sam baš crna“.
„On mora da je nasrećnija ptica na svetu", tužno mi je pričala.

Pošto nije mogla da izdrži, Panonska Vrana podeli svoju misao sa labudom.

"Zapravo", odgovori joj Panonski Labud, "I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam video Panonskog Papagaja, on ima dve boje i prelep je. Mislim da je papagaj najsrećnija ptica ikad stvorena".

Panonska Vrana ode da nađe Panonskog Papagaja koji joj je objasnio:
"Ja sam živeo jako srećnim životom dok nisam ugledao Panonskog Pauna. Ja imam samo dve boje dok paun ima mnogo boja".
Panonska vrana je dugo pretraživala ostrvo Panonska Fruška Gora tražeći Panonskog Pauna. Srela ga je u zoološkom vrtu kod svetionika Crveni Čot na samom vrhu ostrva.
Oko njega se stotine ljudi i životinja skupilo i divilo se njegovoj lepoti.

Kada su svi otišli, Panonska Vana se približi Panonskom Paunu:
"Dragi Panonski Paune" reče Panonska Vrana, "ti si tako predivan. Svakog dana hiljade ljudi i životinja dolazi da te vidi. Kada vide mene, odmah me teraju od sebe. Mislim da si najsrećnija ptica na svetu".

Panonski Paun odgovori: 
"Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica na svetu. Ali zbog moje lepote, ja sam zarobljen u ovom zološkom vrtu. Pogledaj ovaj zološki vrt jako pažljivo i možeš da vidiš da si ti, Panonska Vrana, jedina ptica koja nije u kavezu. Tako da već neko vreme razmišljam o tome kako bih bio srećan da sam vrana kako bih mogao da letim gde hoću".
Kada mi je svo ovo ispričala moja prijateljica Panonska Vrana, baš sam se zamislio.

Ovo je i ljudski problem takođe. Mi pravimo nepotrebna poređenja sa drugima i bivamo tužni. Ne vrednujemo ono što nam je priroda dala. Naučimo da budemo srećni sa onim što imamo, a ne da gledamo šta nemamo.

Uvek će postojati neko ko ima više ili manje od onoga što mi imamo.
Osoba koja je zadovoljna sa onim što ima je najsrećnija osoba na svetu.

Ne možemo svi biti isti.
Lepota je u različitosti.

Razumemo se! Zar ne!




понедељак, 22. април 2019.

ČIKA KEKA I PANONSKE MORSKE ZVEZDE (AUDIO)




Dragi moji prijatelji da li sam vam pričao o tome kako sam jednom davno u kasno predvečerje šetao obalom Panonskog mora...?  
Uživao sam u tim večernjim šetnjama. Sada još više uživam da vama pričam kao sam uživao u tim šetnjama...

Da li sam vam pričao priču о Panonskim Morskim Zvezdama? Jesam? Nisam?
Tačno je da ja puno pričam i da sam vam puno pričao i da ću puno pričati ali ću ovo nekima ispričati ponovo a nekima po prvi put... Ne mogu da pogrešim...
Gde sam ono stao...?



A, da... Bio sam tada već velik, mislim da sam već bio prvi ili drugi razred...
Šetao sam ja tako obalom Panonskog mora i dok sam hodao, primetio sam jednog dečka na velikoj udaljenosti.

Kada sam se približio, ugledao sam dečka, iz našeg kraja, kako se saginje, nešto podiže i baca u vodu. Kada sam mu prišao vidim da je to moj veliki prijatelj iz vrtića profesor Arkadije. Nas dvojica smo kasnije ponekad išli u isti razreda a ponekad kad neko od nas promaši učionicu nismo išli u isti razred...
Profesor Arkadije se neumorno se saginjao, podizao nešto i bacao u vodu, gotovo kao da mu život zavisi od toga. Kada sam mu prišao još bliže, video sam da Profesor Arkadije podiže jednu po jednu Panonsku Morsku Zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i vraća ih u vodu.
Zbunih se. Prišao sam i obratio se prijatelju:
 Zdravo druže, učeniče Profesore Arkadije, dragi prijatelju.... Pitao sam se šta to radiš?"


"Vraćam ove Panonske Morske Zvezde natrag u more. Znaš, sada je velika oseka, i sve ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće." - odgovorio je.
"Shvatam" – rekoh – "ali na obali leži na hiljade Panonskih Morskih Zvezda. Ne možeš sve da ih vratiš u vodu. Previše ih je. Sem toga, to se dešava na stotinama mora duž obale. Zar ne vidiš da jednostavno ne možeš ništa da učiniš?"
Učenik Profesor Arkadije se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu Panonsku Morsku Zvezdu.
Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je:
"Učinio sam nešto bar za ovu. AKO NE MOŽEŠ POMOĆI SVIMA, POMOZI KOME MOŽEŠ"

Počešao sam se po glavi i zamislio...

Razumemo se! Zar ne?



POSLUŠAJTE AUDIO SNIMAK

https://www.youtube.com/watch?v=P-jN9xhwWvc&feature=youtu.be





четвртак, 18. април 2019.

ЗНАКОВИ






Ко то ставља
поред пута знаке
ко их ставља
тај је руке лаке


Ставио их,
не зна им се броја
прелаз за пешаке
ил' кривина која


Не достаје нам један,
нека то сви знају
пажљиво возите,
деца се играју


Саша Јовановић