Panonsko more je
bilo najlepše mora od svih mora, okeana, jezera i reka na ovome svetu...
U retkim danima
kad nisam plovio Panonskim morem uživao sam da sa obala ostrva Panonska Fruška Gora
brčkam noge u moru, šetam po predivnom ostrvu i istražujem ga...
U gustoj šumi
ostrva je živela i moja prijateljica Panonska Vrana
koja je bila potpuno zadovoljna svojim životom.
Jednog dana ona ugleda Panonskog Labuda koji se odskora doselio na naše obale..
„Ovaj Panonski Labud je mnogo beo“, reče meni Panonska Vrana,
a ja sam baš crna“.
„On mora da je nasrećnija ptica na
svetu", tužno mi je
pričala.
Pošto nije mogla
da izdrži, Panonska Vrana podeli svoju misao sa
labudom.
"Zapravo", odgovori joj Panonski Labud, "I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam
video Panonskog Papagaja, on ima dve boje i prelep je. Mislim da je papagaj
najsrećnija ptica ikad stvorena".
Panonska Vrana ode da nađe Panonskog
Papagaja koji joj je objasnio:
"Ja sam živeo jako srećnim
životom dok nisam ugledao Panonskog
Pauna. Ja imam samo dve boje dok paun ima mnogo
boja".
Panonska vrana je
dugo pretraživala ostrvo Panonska Fruška Gora tražeći Panonskog Pauna. Srela ga
je u zoološkom vrtu kod svetionika Crveni Čot na samom vrhu ostrva.
Oko njega se stotine ljudi
i životinja skupilo i divilo se njegovoj lepoti.
Kada su svi otišli, Panonska Vana
se približi Panonskom Paunu:
"Dragi Panonski Paune"
reče Panonska Vrana, "ti si tako predivan. Svakog dana hiljade ljudi i životinja
dolazi da te vidi. Kada vide mene, odmah me teraju od sebe. Mislim da si najsrećnija ptica na
svetu".
Panonski Paun odgovori:
"Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica
na svetu. Ali zbog moje lepote, ja sam zarobljen u ovom zološkom vrtu. Pogledaj ovaj
zološki vrt jako pažljivo i možeš
da vidiš da si ti, Panonska Vrana, jedina ptica koja nije u kavezu. Tako da već neko vreme
razmišljam o tome kako bih bio srećan da sam vrana kako bih mogao
da letim gde hoću".
Kada mi je svo
ovo ispričala moja prijateljica Panonska Vrana, baš sam se zamislio.
Ovo je i ljudski problem takođe. Mi
pravimo nepotrebna poređenja sa drugima i bivamo tužni. Ne vrednujemo ono što
nam je priroda dala. Naučimo da budemo srećni sa onim što imamo, a ne da gledamo
šta nemamo.
Uvek će postojati neko ko ima više ili
manje od onoga što mi imamo.
Osoba koja je zadovoljna sa onim što
ima je najsrećnija osoba na svetu.
Ne možemo svi
biti isti.
Lepota je u različitosti.
Razumemo se! Zar
ne!