Panonski sam
mornar,
bez mora i
broda
Pšenična su
polja
moja morska
voda
Panonsko je
more,
nekad ovde
bilo
I nestade
iznenada,
šta li se to
zbilo
U daljinu
stalno gledam,
njega nema -
ja ga tražim
I bez mora
Panonskoga,
za mornara
pravog važim
Ja bez mora
Panonskoga,
morski život
stalno živim,
U mislima
neprestano,
pučini se
morskoj divim.
I bez broda
Panonskoga,
naći ću ga
jednog dana
To je more
moja kuća,
svima nama
ljubav znana
Ostrvo je
Fruška Gora,
svedok
morskih divnih dana
A bez mora
Panonskoga,
planina je
sada sama
Ali jednog
dana,
posle vedre
noći
Panonsko će
more,
opet meni
doći
A kad nađem
more svoje,
sve će
strepnje tad da odu
Život morski
tad će teći,
na
Panonskome mome brodu.
Pozvaću vas
ja na more,
koje negde
mene čeka
Verujte vi
sada meni,
kad vam kaže
Čika Keka
ŠTA ĆETE SAZNATI IZ KNJIGE „GDE JE NESTALO PANONSKO MORE“?