субота, 24. март 2018.

КАКО ПОСТАТИ ШУМСКИ ИСТРАЖИВАЧ?




УВОД И НЕКЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ ИЗ НОВЕ КЊИГЕ...


Драги другари!
Где сте до сада? Чекам већ десет секунди да отворите ову прелепу књигу...
Загледали сте се у корице? Ако, могао сам ја да вас чекам још скоро целих пет секунди па бих онда закључао књигу и отворио тек за седам секунди... 
Зашто вас чекам? Чекам вас да бих вам дао један предиван позив, такорећи предлог!
Ја, Чика Кека, као дипломирани љубитељ природе, позивам све друге љубитеље природе, све знатижељне, храбре и племените родитеље и још знатижељније и још храбрије и још племенитиије девојчице и дечаке да постану шумски истраживачи.
Зашто? Свако зашто има своје зато а ово зашто има много, много, затоа (множина од зато је затои па зато је онда „много затоа“)!!!


Да вас подсетим...  Уф, знам да не волите да вас стално подсећају али ја морам!
Опстанак више од две трећине копнених врста зависи од шума.
Поред тога, према подацима Уједињених нација, а ви добро знате ко су и шта су Уједињене нације, 1,6 милијарди људи је директно зависно од шума у смислу њиховог чувања и правилног коришћења.
Само из ова два податка можемо да закључимо да опстанак целе планете зависи од исправног односа према шумама.
Значи, људи морају да имају исправан однос према шумама – а очито је да га многи немају!
Ко ће помоћи људима да имају исправан однос према шумама а тиме помогну шумама?
Ко ће помоћи ако ми не помогнемо?



Да ли сте већ одавно почели или тек сада почињете да размишљате како да почнете да бринете за природу која вас окружује?  Или се можда ви већ бринете о природи?
Да ли сте размишљали да бринете и о шумама које су један велики део природе?
Доста је размишљања! Акција! И то шумско истраживачка акција!
Ко ће помоћи шумама ако им не помогнемо ми, шумски истраживачи!

Нажалост, много је оних који не брину о природним богатствима у која спадају и шуме.
Постаните шумски истраживач и истражујте, чувајте, негујте шуму а наравно и уживајте у њеним
лепотама...
Наравно да сви ми можемо помоћи шумама и ако нисмо шумски истраживачи!
А ко су сад па ти шумски истраживачи, питате се?
Ех, бити шумски истраживач... Није то мала ствар...  То је, напротив, велика ствар,  част, признање и обавеза!


У шумском истраживачу се сједињују лепе бриге о шуми са љубављу према природи што се опет спаја са даровима које шума и природа нама дају!
Да ли вам је сада јасно? Наравно да јесте!
Сада се сигурно питате како да постанете дипломирани шумски истраживач или шумски истраживач са дипомом?
Ево начина!








петак, 16. март 2018.

O GLOBALNOM ZAGREVANJU OTOPLJAVANJA – ČIKA KEKIN DNEVNIK



Dragi dnevniče,

Nešto sam se baš nahladio usred ovog globalnog otopljavanja…
Ne znam šta se dešava…
Što više naučnici upozoravaju na globalno otopljavanje ja sve višr drva trošim zimi za grejanje…
Ja se nekako globalno smrzavam, pa moram da trošim ova Fruškogorska drva… Znate, Janko šumar mi je neki dalji rod po evrima, pa ko velim, što da se grejem na struju kad već sunca nema za one moje lunarno solarne peći…
Ne znam da li ovo globalno otopljavanje zaobilazi ovu našu lokalnu zimu…?

Moj kolega, poznati biolog, Profesor Arkadije je otkrio fascinantnu novu životinjsku vrstu na Antarktiku, vrućoglavog golog razbijača leda, koja samo što je otkrivena već nestaje zbog globalnog zagrevanja…  
Ova bizarna životinja, koju još nisam video, je dugačka samo 15 centimetara i ima tanjir-kost koja se može užariti do te temperature da im omogućuje da glavom probijaju led ogromnim brzinama. Ovu sposobnost koriste u hvatanju pingvina, tako što probiju led ispod pingvina i dočekaju ga u grupi kad padne u vodu.
Profesor Arkadije je otkrio ove krvoločne predatore proučavajući pingvine, pri čemu je jedan uplašeni pingvin propao u led. Kad su ga izvukli, bio je krvav i po sebi je imao niz tih malenih životinjica. Nestanak ove životinje će usloviti širenje pingvina koji bi se mogli prilagoditi da žive čak i u Sahari…

Globalo zagrevanje otopljavanja je takođe uslovilo da su se pojavila velika jata tropskih osa na Arktiku a, boga mi, i na Anatarktiku. Njihova postojbina je Novi Zeland a lete  u jatima šitokim oko dva kilometara široko. Naučnici upozoravaju na hitne mere opreza koje se moraju preduzeti kako bi se spasili od tih nemani...
Na Novom Zelandu ljudi nose duge čarape preko pantalona kad idu na posao i postavljaju zamke s medom oko kuće.
Naučnici upozoravaju i savetuju da bi ljudi morali prestati da uopšte koriste bilo šta za zagrevanje svojih kuća i stanova i tako koliko toliko pomognu smanjenje proizvodnje toplote koja preti da će uništiti našu planetu…
Za grejanje oni predlažu pojačanu fizičku aktivnost, vežbanje, bavljenje sportom…
Zli jezici kažu da ovo nije problem za Crnu Goru jer on svako jutro mogu da optrče oko Crne Gore i nema zima…!
Problem globalnog zagrevanja i ozonskih rupa u Bosni su rešili time što su formirali dobrovoljačke jedinice za zatrpavanje tih rupa…
Danas kad se govori o opštem zagrevanju Zemlje, teško je zamisliti da će zagrevanje izazvati ledeno doba. Nešto tu meni ne štima.
Posle tolikog zagrevanja da nam bude hladno…?
Tada bi, kao i tokom prošlog ledenog doba Engleska i Skandinavske zemlje bile prekrivene ledenim pokrivačen debljine 2 kilometra.
Ostalo zamislite sami.
Na jugu Srbije bi rekli: „Će da izginemo. A ako ne izginemo, će se smrznemo.“
Ne znam…
Mislim znam ja ali nije mi jasno to…
U stvari jasno je meni ali nisam pametan… Mislim… Stvarno…



среда, 14. март 2018.

МАМА ПАС






У дворишту граја
Јер кучићи лају
За животиње друге
Они баш не хају

Појурили ћурке
И лају на гице
Вијају све коке
Скакућу на птице

А када је стигла
Забринута мама
Престала је одмах
Велика галама

Зашто сада ћуте
Наше мале куце
Ништа се не чује
А има их туце

Тишина је свуда
А разлог је јасан
Мама је донела
Залогај баш сластан

Па сад куце мале
Другу бригу муче
Да не остане гладно
Баш ниједно куче

понедељак, 12. март 2018.

МАМА ВРАБАЦ






Цвркућу птичице
Са маленог крова
Летење им постало
Сад забава нова

Док летачи мали
Лете преко неба
Још увек им поука
Врабицина треба

Мама чека децу
Погледом их прати
Сваком свом врапчићу
Награду ће дати

Неком мрву коју
А неком и црва
А пољубац мамин
Награда је прва



Саша Јовановић

недеља, 11. март 2018.

ДЕСЕТИ РОЂЕНДАН




Девет година за час прође
А десета ми пуна дође
Где одлазе те године моје
Ја детињство недам своје

Десет година већ данас имам
Како је толико у мој живот стало
Десет година тек данас имам
И никада више оволико мало

Кад имаш одједном година десет
Постају снени погледи твоји
Кад имаш одједном година десет
Живот тек почиње тад да се броји

Са година десет из очију твојих
Приче и бајке још увек живе
Са година десет те очи твоје
Новоме свету стално се диве

Кад десет година у срцу твоме
Дечији живот безбрижно спава
Једино што срцу тад треба
Је љубав она, код куће права

Године лете, године јуре
И бројеви расту, и расте дете
Па се онда запиташ једном
Где године наше од нас одлете

Десет је бројка најлепша мени
За рођендан се ја свој спремам
Десет је бројка најлепша мени
Јер бројке друге ја сада немам

Девет година за час прође
А десета ми пуна дође
Где одлазе те године моје
Ја детињство недам своје


Саша Јовановић



субота, 10. март 2018.

STRAŠNA STRANA BAJKI – ČIKA KEKIN DNEVNIK



Dragi dnevniče,

oduvek sam se pitao šta je to lepo u bajkama...
Još kao mali sam se sem slušanja bajki bavio i njihovom vizualizacijom u mojoj maloj pametnoj glavici i te bajke su mi se činile totalno drugačije nego drugoj deci.

Jednom prilikom kažem ja mom prijatelju Volt Dizniju prilikom njegovog boravka na vašaru u Rumi: „Dobri moj Volt, mani se ćorava posla... Bolje da crtamo bajke koje ja napišem...“
Nije me poslušao i on je jedan od glavnih krivaca što su se te strašne priče u toj meri raširile svetom.

Pogledajmo te bajke...

Imamo i ružne i zle sestre, zlu maćehu, oca koji će uvek biti na strani svoje nove žene, a ne svog deteta... 

Pričanje bajki maloj deci ostavlja dugotrajne psihičke posledice na njima. 

O čemu se deci priča...
...i mama i tata su bili mnogo siromašni i nisu imali više hrane za Ivicu i Maricu i odlučili su da ih ostave u šumi...  
i vuk je pojeo Crvenkapu i baku... 
i veštica je dala Snežani otrovnu jabuku..                                             

Ovo su samo neke od najpoznatijih bajki koje sam obično preformulisao dok sam ih pričao svojoj deci, unucima i praunucima...     

Kako objasniti detetu da otac i majka ostavljaju decu u šumi i odlaze od njih kao u slučaju Palčića, Ivice i Marice... 

Ili zašto baka  hoće da poručka Ivicu i Maricu...

Zašto kraljica želi da otruje Snežanu...

Bajke na kojima smo svi odgajani obiluju brutalnim scenama trovanja, kuvanja dece, sečenjem stomaka...

Mislim da je došlo vreme da se deci ponude i popularišu druge bajke koje neće imati za sadržaj preveliku agresiju i brutalnost...                                                                                                              

Od svih bajki da najveće traume može ostaviti Crvenkapica. Neshvatljivo je to što majka u bajci šalje svoje malo dete samo u gustu šumu punu strašnih životinja. 

Deca prolaze kroz raznorazne strahove slušajući tu bajku. 

Raspore vuka pa mu ubace kamenja u stomak i bace ga u bunar...  

Baka pije vino? 

Zar se tome uči dete?

Svi zavole Crvenkapu iz prve, samo bi vuk da je nemilosrdno proždere. 

Ako je vuk toliko gladan, zašto ne napadne drvoseče ili lovce?

Vuk je toliko pametan da je nadmudrio sve, čak se i vešto maskirao, a ispao je tako glup da zaboravi da zatvori vrata i povuče rezu i Crvenkapa odmah posumnja. 

Crvenkapa ne prepoznaje maskiranog vuka  i ne vidi da to nije baka koju toliko poznaje...
A lovac čim priđe krevetu, ugleda u njemu vuka.

Baka, koja prosto nije znala šta bi sve dala tom detetu, ni u jednoj verziji bajke ne nudi Crvenkapi kolače. Sama ih smaže. 
To što ne nudi lovca vinom i može nekako da se podnese! 

Ja sam napisao svoju verziju fine Crvenkape, čujte je pa sami prosudite...
Vozi crvenkapa šumom bicikl, kad odjednom - otpadne joj pedala, a ona će: „Vuče, vuče, brzo popravljaj, propade bajka.“ 
Vuk dotrči, uzme švajs aparat i zavari pedalu. 
Vozi ona dalje, te otpade druga pedala, a ona će: „Vuče, vuče, brzo popravljaj, propade bajka.“                                                                                          Vuk ponovo uzme švajs aparat i zavari pedalu. Vozi ona dalje, te puče volan, a ona će: „Vuče, vuče, brzo, propade bajka.“      Vuk iznerviran dotrči i to zavari, zatim otrči prečicom do bake... 
Istera baku iz kreveta i leže da spava. Utom dolazi cvrenkapa: „Joj bako, što imaš velike ruke..."                             „Mani me se mala, vidiš da spavam"                                           Joj, bako, što imaš velike crvene oči..."                                      „Kako ne bi bile kada sam vario celu noć!“

Ne znam da li vam se sviđa...
Nisam pametan...
Mislim...
Stvarno...



четвртак, 8. март 2018.

MAMIN DAN




Ujutru kad dete budi
Tad počinje mamin dan
Dok oblači svoje dete
Početak je radostan

Uvek posle lepog jela
Pogled joj je nasmejan
Kako raste njeno dete
Tako raste mamin dan

Kad se posle igre duge
Nađe vreme da se legne
Mamin dan još uvek raste
Nema vreme ni da sedne

Dok se priča lepa čita
Dok dolazi meki san
Njeno srce srećno kuca
Još je veći taj njen dan

Kalendar nam ni ne treba
Podatak je svima znan
Dok godine samo lete
Svaki dan je mamin dan



Saša Jovanović





субота, 3. март 2018.

SREMAČKO BLAGO





Tamo gde se ravno polje
uz planinu kreće
Tamo gde se Fruška Gora
ka Savi okreće

Tamo gde se naš Srem svinjski
sam pretvara u Srem vinski
Gde je znana tajna svima  
da najvećeg blaga ima

Tu je blago otkriveno
u čoveku ono sija
Tu je uvek mesto moje,
varošica najmilija...


Saša Jovanović