Hiljadu
mu triliona miliona hiljada pronalazaka. Odlučio sam pre neki dan da pronađem
nešto novo. Prvo sam pronašao jednu lepu svesku. Lepo sam u svesku zapisao šta sam smislio da pronađem ali sad ne
mogu da pronađem svesku u kojoj sam to zapisao…
Tražim evo već nekoliko dana
gde sam to zapisao ali uzalud…
Ko što bi rekli naš čuveni narodni heroji Tihi i
Prle: “Ako nešto ne možeš pronaći najbolje je da ga nađeš pre nego što neko
drugi to uradi…”
Tražim svuda, ali uzalud…
Nema šanse!
Tražim svuda, ali uzalud…
Nema šanse!
Zbog
toga sam odlučio da kao pronalazač i naučnik pronađem robota koji će da
pronalazi izgubljene stvari.
Odlučio
sam da robot izgleda kao polu mačka - polu zec. Biće visok 1,30 metara i težak
100 kilograma a kretaće se brzinom i do tri kilometra na čas uz pomoć narandžastih
i belih kružića.
On će moći da daje glasovna i vizuelna obaveštenja govoreći i projektujući slike, kao pokretni video-projektor, kao i da prazni kante za otpatke i sređuje prostorije, ukoliko nema druga posla. Naravno, ako je prethodno za to programiran.
Robot može da se stavi u pogon 'automatskim pilotiranjem' ili daljinskim upravljanjem uz pomoć bežične telekomunikacione mreže.
On će moći da daje glasovna i vizuelna obaveštenja govoreći i projektujući slike, kao pokretni video-projektor, kao i da prazni kante za otpatke i sređuje prostorije, ukoliko nema druga posla. Naravno, ako je prethodno za to programiran.
Robot može da se stavi u pogon 'automatskim pilotiranjem' ili daljinskim upravljanjem uz pomoć bežične telekomunikacione mreže.
Probao
sam ja i ranije da pravim robote. Prva
mašina imala je samo noge, bila je teška i nezgrapna, a svaki njen korak trajao
je pet minuta, što moram priznati nije baš brzina. Takav robot je mogao samo da
hoda i ništa ne radi, troši baterije I pored njega je uvek trebalo da budu
najmanje dva naučnika. Ne znam zašto su mi ukinuli projekat…
Kasnije
sam dodao i trup, zatim ruke i na kraju glavu a kada je robot počeo da liči na
astronauta, dobio je i ime - "Srpče". Ovaj
robot je mogao da sa baterijama koje se pune 24 sata ide čitavih pet minuta.
E
sada hoću da konstruišem, usavršenu verziju "Srpčeta" koji će biti visine metar i
trideset, i težine 54 kilograma, koji ume da korača, trči, skače, da uljudno
pozdravlja i, što je najvažnije, da obavlja razne poslove. Njegovi pokreti su
zapanjujuće elastični, bez trzajeva i zastajkivanja. U stanju je da trči
brzinom od sto metara na sat, pa čak i da skreće dok hoda ili trči. Takođe ume
da gura kolica sa teretom od 250 grama i da prihvata i nosi poslužavnik na kome
za sada ne može da stoji ništa jer sve ispusti i prospe ako se bilo šta stavi.
Srpče liči na omanjeg astronauta, u belom skafanedru i sa kacigom sa zatamnjenim staklom, iza koga se kriju kamere i senzori. Razvijen je kao eksperimentalni model ali uskoro nameravam da mu poverim posao pronalazača izgubljenih stvari, s tim da imam problem što su se dosadašnji prototipovi svi izgubili i ne mogu da ih nađem…
Srpče liči na omanjeg astronauta, u belom skafanedru i sa kacigom sa zatamnjenim staklom, iza koga se kriju kamere i senzori. Razvijen je kao eksperimentalni model ali uskoro nameravam da mu poverim posao pronalazača izgubljenih stvari, s tim da imam problem što su se dosadašnji prototipovi svi izgubili i ne mogu da ih nađem…
Ne znam šta da radim…
Ne znam…
Prosto nisam pametan kako, šta,
gde da dodam ili oduzmem…
Ali rešiću to već ja, pre ili kasnije…
Нема коментара:
Постави коментар