ZAŠTO LJUDI NE ČITAJU – ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče...

negde sam čitao da je dobro čitati...

Za one koji nisu upoznati sa ovom aktivnošću, čitanje je ljudski proces usvajanja značenja iz pisanih tekstova... Da li ste upoznati sa tim? 

Prosečna osoba se nalazi u prilici da čita na hiljade reči svakog dana. Bilo da se radi o knjizi, o novinama, ili o časopisu...

U mom proučavanju sam došao do podatka da kod nas veoma mali procenat prosečnih osoba koristi ovu šansu...

Moja baba tetka Persida je baš volela da čita. Jednom se nešto ona začitala i čitajući upita deda strica Gavru: „Jeli Gavro, deder reci mi gde su Alpe?“

„Otkud ja znam, ti si spremala kuću...“, odgovori joj deda stric Gavra iz dvorišta.

Bolje čitati bilo šta, nego ništa... 

                                                                                                      

Sećam se kako je strina Mara volela da čita...

Toliko je volela da čita da čak ni za vreme okupacije nije išla u toalet bez nemačkih novina iako nije znala ni reč nemački...

To je zato što naših novina nije bilo a ona je toliko volela da čita...

Osim velike mogućnosti za proširivanje znanja, istraživanja Univerziteta u Botošu pokazuju da je čitanje najefikasnije sredstvo za uklanjanje stresa. Ovde kod nas ljudi su pod takvim stresom kao da niko ništa ne čita, radije piju bensedine, čajeve protiv stresa ili idu kod vidovnjaka, iscelitelja i magova...

Oni koji ne čitaju pravdaju se time da knjiga oduzima previše vremena, da je prevaziđena, da slabo vide, da ih boli glava od čitanja, neki se pravdaju čak i time da ne znaju da čitaju...

Ove što nemaju vremena mogu da razumem, ljudi jednostavno nemaju vremena...

Ove što slabo vide takođe mogu da razumem...

Eto, pre neki dan je deda Gruja, deda Gavrin brat došao kod doktora i rekao: „Doktore, trebaju mi naočare, izgleda da slabo vidim...“

„Sigurno je da vam trebaju naočare, ovo je banka“, odgovorili su mu...

Nikako ne mogu da razumem ove što ne znaju da čitaju...

Zašto ne nauče da čitaju? Oni pojma nemaju šta propuštaju...

Propuštaju da mogu da nađu izgovor zašto ne čitaju...

Veliki mislilac i akademik iz Sakula, Mile Glavonja ima svoj stav o čitanju:

"Previše čitati šteti procesu razmišljanja. Najveći mislioci koje sam susretao na pijaci u Bubanj Potoku, koje sam proučavao, bili su gotovo najmanje načitani."

Nečitanje najviše brine pisce...

Ja kad sam napisao svoj prvi roman kupaca romana nije bilo. Neprekidno sam razmišljao šta da uradim kako bi ljudi čitali moj roman, to jest  kako da prodam štampane primerke knjige. Najednom mi sinu ideja – dao sam oglas u novine narednog sadržaja:

„Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar, rado bi se oženio sa gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana “Ništa bez ljubavi” koji je napisao Profesor Arkadije...“
Roman je ubrzo rasprodan...

U našoj porodici se čitanjem bavila i strinina sestra od strica Sofija Bukvar koja je uobičavala nama deci i da govori:

 "Čuvajte se tekstova o zdravlju, možete umreti zbog štamparske greške.“

Ne znam...

Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...

Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan...

Mislim...

Stvarno...