O BAJKAMA – ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče,

bajke su te uvek bile koje su decu nosile na krilima mašte...

Nekada su bake i deke čitale unucima a mame i tate su čitale deci – tako da su deca imala nekoliko pšrograma za čitanje i slušanje bajki što mu danas dođe kao kablovska televizija. Te bajke su donosile sreću u dečiju javu...    

Dete danas može biti srećno ako mu roditelji uopšte nešto stignu da čitaju. Ja se baš sećam osećaja dok su mi drugi čitali bajke...

Nije mi u nekim trenucima bilo svejedno. Često sam se poistovećivao sa ona 3 praseta i najstrašniji mi je bio onaj deo u kojem vuk šeta oko kuće pre nego što je sruši. Zamišljao sam da meni tako neko opasan stoji pred vratima a ja ne mogu pobeći.
Danas deca drugačije doživljavaju te bajke...

Moj mali rođak iz Odžaka mi je ispričao nekoliko bajki onako kako ih on vidi...

Pepeljuga je klasična sponzoruša, kod kuće rinta, najgore i najprljavije moguće poslove radi, svi je ponižavaju..., ali zato kad uveče izađe, kad se dotera i namontira, nema tog frajera koji je neće primetiti. I najžešći baja iz kraja će je poželeti za sebe. E sad, da ne ispadne laka riba, praviće se nezainteresovana, otići će bez pozdrava, ali nekako sasvim slučajno izgubiće cipelicu... Ili vizitku sa brojem mobilnog...

Cipele su ipak skupe, a i kako da ide kući bosa, mislim, to bi baš bilo smor...

Uglavnom, postaraće se da on nekako sazna ko je ona..., i eto ti srećnog kraja.

Snežana  je tek riba, pobegla od svoje kuće, bogataške, u kojoj je bila mažena i pažena kao princeza, u nekakvu hipi komunu da živi sa sedmoricom bradatih čudaka koji ceo dan kopaju u rudniku, a ipak su srećni i pevaju non-stop...

Jadna njena maćeha, tri puta je dolazila da je urazumi, ali nije vredelo...

Neće ova kući, lepo joj tu gde je...

I šta onda bi, valjda se predozirala ili tako nešto, skoro da će da umre, kad naiđe princ i odvede je na ispiranje želuca...

I tako, preživela ona a valjda joj i dosadilo sve ono pevanje, te rešila da ostane sa princom... Dakle – srećan kraj...   

Aladin je narodna priča sa srednjeg istoka koja je zapisana u delu „Hiljadu i jedna noć“. Ova priča je uzeta kao osnova za nama poznati Diznijev crtani film „Aladin“ gde je ubačen, kao novi lik, leteći ćilim. Ovaj čarobni leteći ćilim vozi sam, a sve što se traži od njegovog pilota je da ostane na njemu. Danas se prave vozila koja poseduju sisteme veštačke inteligencije koji se primenjuju i na robotiku. Ovi sistemi omogućavaju različite funkcije kao što su: autopilot, pružanje različitih informacija o okolini u kojoj se vozilo nalazi,  kao i upravljanje mnogih drugih sistema koji olakšavaju vožnju.      

                                                                                                                                               

Ispričao mi je i jednu o zmaju: „Preko 7 gora i 7 mora, 7 pustinja i 7 planina, 7 okeana, 7 livada i 7 provalija, 7 šuma, 7 brda i 7 nizija, 7 ravnica, 7 pašnjaka i 7 reka živi jedan zmaj. On se probudi jednog jutra i pomisli: - Auuu, gde ja to živim...!     

                                                                    

Mali je hteo da mi ispriča i sledeće bajke: Carevo novo stelt odelo, Guliver i deatomizirani Liliputanci, Baš Nerđajući čelik, Mačak u antigravitacionim čizmama, U cara Trojana USB uši, Tri virtuelna praseta...

Nisam imao vremena da ih slušam ali sam se zamislio...

Ne znam...

U stvari znam ja ali mi nešto tu nije jasno...

Mada mi je jasno samo nisam pametan...

Mislim... 

Stvarno...