NOMOFOBIJA, bolest novog doba – ČIKA KEKIN DNEVNIK

 

Dragi dnevniče,

najveća od svih bolesti je zavisnost, jer čovek može postati zavisan od bilo čega... Kada se kaže zavisnost, obično pomislimo na drogu, alkohol, kocku...

Mada, eto, naš portir na Institutu za dijetesku ishranu u Turiji, umesto da je, kao i svi na Institutu zavisan od kobasica, on je zavisan od čvaraka...    

Kako sam otkrio u svom istraživanju, pored zavisnosti, kod nas se često oboleva i od zavistnosti... 

Eto, koleginica sa Katedre za šunke, Melanija Tankosić Trbušković, na gore pomenutom Institutu boluje od zavistnosti jer je njen kolega sa katedre zavisan od kafe kuvarice na istom Institutu...      

A, da li može da postoji i zavisnost od mobilnih telefona ili je samo reč o potrebi za modernim sredstvima komunikacije, stručnjaci na našem Fakultetu za primenjenu telefoniju u Neštinu, još nisu utvrdili.

Ukoliko strahujete da ćete ostati bez dometa, kredita ili da će vam se isprazniti baterija mobilnog telefona, onda patite od nomofobije, vrste zavisnosti od koje se u Beogradu leče već dva pacijenta. Strah je zavladao zbog početka ove epidemije pandemijskog tipa...

Ovom novom strahu, čije je ime nastalo od skraćenice „no-mobile“, kumovali su istraživači iz Kupinova koji su proučavali ovaj sindrom. Istraživači su došli do jednog zanimljivog zaključka da 53 odsto korisnika mobilnih telefona pati od nomofobije. 

Prema ovom istraživanju, postoji i mofobija po kojoj 58 odsto ispitanika koji nemaju mobilni strahuje da ga nikad neće imati...  

Mnogima je danas praktično nemoguće da zamisle život bez mobilnih telefona, bez te mogućnosti da sa svima stalno budu u kontaktu, a naročito bez konstantnog slanja i primanja SMS poruka.

I moja baka spada u zavisnike od SMS poruka....

Jednom je dobila poruku sledeće sadržine: „Pošalji ovu poruku stotinama prijatelja i nešto neočekivano će se dogoditi.“ Nju nije mrzelo i stvarno je poruku poslala stotinama prijatelja i poznanika...

Stvarno se dogodilo nešto neočekivano za nju, a za mene očekivano, prvo je imala praznu bateriju a kasnije i veliki račun!!!

Da čovek nema mobilni telefon pored sebe ko zna kako bi se iz neke situacije izvukao. Čitam eto u nekim novinama kako je u nekoj pariskoj policijskoj stanici zazvonio telefon. Dežurni uzima slušalicu i čuje preplašeni muški glas:
“Govorim iz ženskog manastira... Upomoć, spasavajte... Ovde je upao lopov.“
“A ko to govori?“
“Lopov...“ 

Tako je nekada ne postojanje mobilnog telefona otežavalo život ponekima zbog nedostatka pravovremenog protoka informacija. Evo šta se desilo našem fakultetskom domaru Muji koji domarski doktorat završio u susednoj državi. 

Kreće Mujo na posao, i, taman da izađe iz kuće zazvoni telefon. Mujo diže slušalicu:
“Pogriješio si broj jarane.“
Nakon nekoliko sekundi telefon ponovo zazvoni.
“Ne, bolan, ovo nisu informacije o stanju na putevima! - reče Mujo tipu sa druge strane žice.
Okrene se prema Fati i reče:
“Ma, vidi ti ovo, neki kreten stalno zove i pita da li je put čist!“                                                                           

Ne znam...

Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...

Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan...

Mislim...

Stvarno...