O MATEMATICI – ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče...

matematika je za neke nauka, za neke bauk a je matematiku držim u malom prstu. Ne zato što mi je mali prst velik ili zato što je matematika mala, već zato što je poznajem u dušu...

Ja sam praktičko matematički psiholog - psihijatar...

Ja znam više o matematici od onoga što mnogi ne znaju o matematici...

Matematika je logičko promišljanje svojstveno ljudima...

Matematika je odraz zakonitosti koje vladaju u našem umu...
Ovim sam hteo da kažem da putem matematika mi ljudi, kakvim nas je priroda stvorila sa našim fizičkim i umnim osobinama, našim doživljajem sveta, načinom na koji funkcioniše naše telo, čula, um i međudejstva čoveka i prirode, lakše razumemo i rešavamo probleme.

Da vam to praktičnije objasnim... 

To vam je kao kada muškarac plati 2 evra umesto 1 evra za stvar koja mu je potrebna a žena plati 1 evro umesto 2 evra za stvar koja joj nije potrebna!  

Biti matematičar je divota!

Najlepši trenuci u životu matematičara su prvih nekoliko trenutaka nakon što reši težak zadatak, a pre nego što pronađe grešku...

Još je moj školski drugar Arhimed odveo matematiku u svet iza zamislivog, omogućujući brojevima da rade neverovatne stvari. Tako je jedan od Arhimedovih sledbenika i onih profesora matematike što vole da kažu:

„Samo Bog zna za 5, ja znam za 4, a vi, u najboljem slučaju, možete dobiti 3“, rešio da proveri đake...

Dao im je neobičan zadatak, koji glasi otprilike ovako:

"Zamislite da ste, sa još 25 putnika, u autobusu, koji se kreće brzinom od 60 kilometara na čas, pravac jugozapad, temperatura je plus dvadeset  stepeni, pored puta teče potok
u kome je temperatura vode +14, šoferu fale dva prednja zuba, i subota je... Koliko ja imam godina?"

U razredu, naravno, muk, profesor se slavodobitno smeje... Mali Đole Ajnštajn diže dva prsta, a profesor cinično kaže - "'Hajde..."

Mali Đole reče: "Vi imate 44 godine!"
"Bravo! Kako si pogodio?", uskliknu profesor...
"Pa prosto... Kod nas u komšiluku ima jedan Mika, on ima 22 godine, i svi kažu da je polu-idiot..."

Matematiku i matematičare treba samo razumeti...

Ne znam da li ste već čuli ovu priču... 

Jednog lepog letnjeg dana ukrcaše se dva čoveka u balon i odleteše. Najednom dune jak vetar i odnese ih u neki nepoznat kraj. Odlučiše da se približe zemlji i upitaju nekog prolaznika u kom su mestu. Nakon malo traženja primetiše nekog čoveka i viknuše mu iz balona:

»Hej! Gde smo mi sada?» čovek pogleda gore, duboko se zamisli, razmišlja on, razmišlja, i na kraju odgovori:

«U balonu!».

Ova dvojica u balonu behu iznenađeni njegovim odgovorom, i nakon par trenutaka jedan od njih reče:

«Ja sam siguran da je taj čovek matematičar!»

«Kako si to zaključio?» upita ga njegov kolega.

«Pa evo,» kaže on, «Prvo, razmišljao je pre nego što je odgovorio. Drugo, istina je ono što je rekao. I treće – od toga nemamo nikakve koristi!»

Moj rođak iz Martinaca, jedan od najjačih bostandžija kaže:

„Šta će nam matematika u životu kad je digitron kod Kineza 100 dinara...?“                                                                                                           

Neki kažu da su Srbi izmislili matematiku…

Ispred kafane se zbroje, a u kafani se oduzmu…

Ne znam...

Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...

Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan...

Mislim...

Stvarno...