.
Dobro veče deco, dobro veče i mama i tatama... Naravno
dobro veče i našim dobrim bakama i dekama... To sam ja, Čika Keka... Evo
usidrio sam brod malko da se odmorim. Nisam ja to namerno na odmoru, ih plovio
bih ja.... Nego nema mi mora, nestalo... Da li je neko od vas video moje more?
Koje more? Pa, Panonsko more, koje drugo more... Eeeee, bilo je to more kakvog
nema na svetu...
Jednom
sam vam ja tako plovio okeanima i odlučih da svratim malo do Panonskog mora, da
vidim da li je sve u redu... Plovim vam
ja tako, malo čitam novine, malo pevušim, vidim sve je u redu... Odjednom kao
da se sunce počelo zamračivati... Šta se to dešava, upitah se ja?
Gledam
prema suncu, a ono sve tamnije, nešto ga zaklanja... Uzmem vam ja naočare za
sunce da bolje vidim i imam vam šta i videti... Veliki panonski orao zaklonio
sunce i leti prema meni... To su vam čuveni panonski dugorepi orlovi...
Pogledam ja malo bolje, kad videh da je to moj drugar Orao Panonko.
Prilazi
on meni i viče „Čika Keko, Čika Keko...“
„Šta
li se toliko razgalamio? Ne gori valjda negde?“
Jedva
je našao mesto da sleti na brod. Iako je moj brod jako velik, ovaj orao se
jedva smestio jer je bio najveći orao na svetu.
„Pa,
Panonko, čemu žurba, šta galamiš...?“
„Čika
Keko, jedva sam te našao. Tražim te već ihihiiii..., a tebe nema...“
„Evo
me... Sedi malo, odmori... Hoćeš li jednu limunadu?“
Hoće
Panonko sve...
Skuvam
ja njemu jednu ledenu limunadu, dam mu malo gužvare s makom, osveži se on i kaže:
„Čika
Keko tražim te, svi te traže, i ja te tražim...“
„Pa,
dobro, našao si me... Šta je bilo?“
„Ti
si Čika Keko izgleda zaboravio da da treba da pišeš kontrolni zadatak iz
predmeta Čuvari prirode...“
Auuuu,
ja sam stvarno zaboravio da imam kontrolni zadatak... Lepo mi je učiteljica
rekla da ne zaboravim. Čak je i napisala na parčetu papira kada je kontrolni...
Tu mora da mi je taj papir... Šta da radim, nema mi papira....
„Panonko,
kada je kontrolni?“, upitah ga ja.
„Sutra
je kontrolni, moj Čika Keko“, kaže meni Panonko.
Mal’
ne padoh s broda kad mi je to rekao... Šta da radim? Znam ja sve, nego da li ću
stići?
„Panonko,
a šta misliš da ti kažeš učiteljici da me nisi našao.... Ili da si me našao a
da sam ja bolestan... Ili da joj kažeš...“ Ni sam nisam znao šta je najbolje da
se uradi.
„Čika
Keko, učiteljicu ne smeš da lažeš. To nije lepo“, savetovao me Panonko.
„Pa
šta da radim?“, pitam ga ja onako sav zbunjen i uplašen.
„Nema
ti druge, moj Čika Keko, nego da odeš do škole i uradiš kontrolni zadatak, pa
kako ti bude!“
„A
šta ako dobijem lošu ocenu?“, pitam ja njega. „Šta će mi reći mama i tata?“
„Čika
Keko, to je već drugo... Ako ne budeš sada znao naučićeš za drugi put i
popraviti ocenu. Sada moraš da ideš da uradiš kontrolni...“, strogo mi je
Panonko govorio.
Šta
ću, gde ću, moram poslušati Panonka, pa kud puklo da puklo.
„Panonko,
izvini, ja sad žurim. Poslušaću te, ali moram odmah da krenem na kontrolni....
Dok plovim malo ću nešto i ponoviti od gradiva...“.
Tako
sam vam ja odjurio na kontrolni... Jedva sam stigao na vreme. Učiteljica me je
malko mrko pogledala jer sam ušao baš u razred trenutak pre nje. Onako zadihan
seo sam i uradio kontrolni zadatak. Znate koju sam ocenu dobio? Čistu peticu!
Jaoooo, mojoj sreći nije bilo kraja. Učio sam ja, ali sam bio zaboravio na
kontrolni, pa se uplašio... E, da nije bilo Panonka ko zna u kakvu nevolju bih
upao... Zato, uvek samo napred... Nemojte ni vi da se bojite... Znate vi sve...
Gde ste krenuli? Još
nije vreme za spavanje... Spava vam se...?
Nemojte ići... Sigurno možete ostati bar još tri sata..., dva..., makar
pola sata... Evo da se dogovorimo. Ako rešite ovu zagonetku možete ići na
spavanje....
Šta to sija sa našega
neba
Toplota nam njegova itekako
treba
Pod njegovim zrakom sve
će bujno rasti
Ali ime njegovo pokušajte
kasti.
Hajde,
hajde, pogodite... Nema dogovaranja, nema šaputanja. Setite
se sami... Vi odrasli nemojte pomagati. Nisam vas pitao... Da
li je neko rekao Sunce? Ko je to rekao? Ko
vam je šapnuo? Niko vam nije rekao! Pa kako onda
da
baš svi znate?
U
redu onda... Ako ste baš svi znali... A ti, ti dečko... Da, baš ti tu ispred...
Tebe nisam čuo dobro... Aha, i ti si rekao Sunce... Izvini nisam te dobro
čuo.... Sad svi odlazite da spavate, a meni se ne spava, samo mi se malo zeeeva...
Moram
da smislim neku težu zagonetku... Zeeev... Ja neću da spavam... Sigurno neću da
spaaaavam....
Možda
samo malo prilegnem...
Нема коментара:
Постави коментар