PRIČA O ORLU PANONKU - PANONSKE PRIČE NESPAVANKE

.

Dobro veče deco, dobro veče i mama i tatama... Naravno dobro veče i našim dobrim bakama i dekama... To sam ja, Čika Keka... Evo usidrio sam brod malko da se odmorim. Nisam ja to namerno na odmoru, ih plovio bih ja.... Nego nema mi mora, nestalo... Da li je neko od vas video moje more? Koje more? Pa, Panonsko more, koje drugo more... Eeeee, bilo je to more kakvog nema na svetu...

Jednom sam vam ja tako plovio okeanima i odlučih da svratim malo do Panonskog mora, da vidim da li je sve u redu...  Plovim vam ja tako, malo čitam novine, malo pevušim, vidim sve je u redu... Odjednom kao da se sunce počelo zamračivati... Šta se to dešava, upitah se ja?

Gledam prema suncu, a ono sve tamnije, nešto ga zaklanja... Uzmem vam ja naočare za sunce da bolje vidim i imam vam šta i videti... Veliki panonski orao zaklonio sunce i leti prema meni... To su vam čuveni panonski dugorepi orlovi... Pogledam ja malo bolje, kad videh da je to moj drugar Orao Panonko.

Prilazi on meni i viče „Čika Keko, Čika Keko...“

„Šta li se toliko razgalamio? Ne gori valjda negde?“

Jedva je našao mesto da sleti na brod. Iako je moj brod jako velik, ovaj orao se jedva smestio jer je bio najveći orao na svetu.

„Pa, Panonko, čemu žurba, šta galamiš...?“

„Čika Keko, jedva sam te našao. Tražim te već ihihiiii..., a tebe nema...“

„Evo me... Sedi malo, odmori... Hoćeš li jednu limunadu?“

Hoće Panonko sve...

Skuvam ja njemu jednu ledenu limunadu, dam mu malo gužvare s makom, osveži se on i kaže:

„Čika Keko tražim te, svi te traže, i ja te tražim...“

„Pa, dobro, našao si me... Šta je bilo?“

„Ti si Čika Keko izgleda zaboravio da da treba da pišeš kontrolni zadatak iz predmeta Čuvari prirode...“

Auuuu, ja sam stvarno zaboravio da imam kontrolni zadatak... Lepo mi je učiteljica rekla da ne zaboravim. Čak je i napisala na parčetu papira kada je kontrolni... Tu mora da mi je taj papir... Šta da radim, nema mi papira....

„Panonko, kada je kontrolni?“, upitah ga ja.

„Sutra je kontrolni, moj Čika Keko“, kaže meni Panonko.

Mal’ ne padoh s broda kad mi je to rekao... Šta da radim? Znam ja sve, nego da li ću stići?

„Panonko, a šta misliš da ti kažeš učiteljici da me nisi našao.... Ili da si me našao a da sam ja bolestan... Ili da joj kažeš...“ Ni sam nisam znao šta je najbolje da se uradi.

„Čika Keko, učiteljicu ne smeš da lažeš. To nije lepo“, savetovao me Panonko.

„Pa šta da radim?“, pitam ga ja onako sav zbunjen i uplašen.

„Nema ti druge, moj Čika Keko, nego da odeš do škole i uradiš kontrolni zadatak, pa kako ti bude!“

„A šta ako dobijem lošu ocenu?“, pitam ja njega. „Šta će mi reći mama i tata?“

„Čika Keko, to je već drugo... Ako ne budeš sada znao naučićeš za drugi put i popraviti ocenu. Sada moraš da ideš da uradiš kontrolni...“, strogo mi je Panonko govorio.

Šta ću, gde ću, moram poslušati Panonka, pa kud puklo da puklo.

„Panonko, izvini, ja sad žurim. Poslušaću te, ali moram odmah da krenem na kontrolni.... Dok plovim malo ću nešto i ponoviti od gradiva...“.

Tako sam vam ja odjurio na kontrolni... Jedva sam stigao na vreme. Učiteljica me je malko mrko pogledala jer sam ušao baš u razred trenutak pre nje. Onako zadihan seo sam i uradio kontrolni zadatak. Znate koju sam ocenu dobio? Čistu peticu! Jaoooo, mojoj sreći nije bilo kraja. Učio sam ja, ali sam bio zaboravio na kontrolni, pa se uplašio... E, da nije bilo Panonka ko zna u kakvu nevolju bih upao... Zato, uvek samo napred... Nemojte ni vi da se bojite... Znate vi sve...

Gde ste krenuli? Još nije vreme za spavanje... Spava vam se...?  Nemojte ići... Sigurno možete ostati bar još tri sata..., dva..., makar pola sata... Evo da se dogovorimo. Ako rešite ovu zagonetku možete ići na spavanje....

Šta to sija sa našega neba

Toplota nam njegova itekako treba

Pod njegovim zrakom sve će bujno rasti

Ali ime njegovo pokušajte kasti.

Hajde, hajde, pogodite... Nema dogovaranja, nema šaputanja. Setite se sami... Vi odrasli nemojte pomagati. Nisam vas pitao... Da li je neko rekao Sunce? Ko je to rekao? Ko vam je šapnuo? Niko vam nije rekao! Pa kako onda da baš svi znate?

U redu onda... Ako ste baš svi znali... A ti, ti dečko... Da, baš ti tu ispred... Tebe nisam čuo dobro... Aha, i ti si rekao Sunce... Izvini nisam te dobro čuo.... Sad svi odlazite da spavate, a meni se ne spava, samo mi se malo zeeeva...

Moram da smislim neku težu zagonetku... Zeeev... Ja neću da spavam... Sigurno neću da spaaaavam....

Možda samo malo prilegnem...