Mi mornari smo obišli toliko puta po ceo svet i toliko puta po pola sveta
da smo plovili noću a
spavali danju, pa plovili danju a spavali noću, pa smo onda samo plovili a
nismo spavali uopšte… Nikada
se nije desilo da smo spavali a nismo plovili…
Najviše
sam plovio po Panonskom moru. Znate li gde je to? Pa, to je ovde, evo baš ovde...,
tu pod našim nogama... Da, da... Tu je bilo Panonsko more... Ili, ako vi niste
ovde nego ste tamo, to je onda ovo ovde za vas tamo, pa je onda za vas Panonsko
more tamo pod vašim nogama. Ovde ili tamo je, kako za koga, bilo Panonsko more.
Za mene je ovde...
Nego
da vam ja ispričam kako smo mi jednog davnog leta plovili pet dana i pet noći
Panonskim morem dok nismo stigli do ostrva Fruška gora. Prilazimo mi ostrvu
Fruška gora i gledam ja gde da parkiramo brod. Naravno da gledam ja, jer sam ja
kapetan a kapetan je glavni i on mora da gleda...
Gledam
ja tako i odlučim da se parkiramo na parkingu kod drevnog mesta Beočin. Polako
mi parkiramo brod na jedno slobodno parking mesto. Oko parkinga se skupilo
mnoštvo ljudi jer se u to vreme brodovi nisu često parkirali u Beočinu. Ljudi
su se gurali da mi se jave, vikali su: „Čika Keko kapetane, Čika Keko kapetane,
dođi...“
Taman
kad sam hteo da zakoračim na obalu, ljudi su počeli da ciče i vrište, jure,
trče, beže, skaču, kotrljaju se i prevrću, viču, deru se...
Šta
to bi?
U
daljini se video oblak prašine kako se približava parkingu za brodove. Sve se
čulo nešto kao „dum, dum..., tapa, tapa..., trč, trč...“ Oblak prašine se
približavao mom brodu... Ja sam mirno stajao i čekao da vidim šta će da se
desi. Odjednom. oblak stade, prašina se raziđe... Imao sam šta i da vidim. To
je bio moj prijatelj mamut Cementos. Čuo je i video da stižem pa je došao da mi
se javi. Ja siđoh sa broda, izljubih se sa mamutom Cementosom i raspričasmo se.
Te, „šta ima novo“, „kako si“, te, „kako zdravlje“, „kako žena“, „kako deca“...
Pitam ja njega ga da li još igra košarku, on kaže da se vratio hokeju i
akrobatskom plesu. Pita on mene gde sam ja, gde idem, kada ću opet da dođem...
Toliko smo se raspričali da nismo osetili da je leto prošlo, da je počela zima.
Vidim ja nešto mi hladno, poče sneg da pada a Cementos priča li priča... Ja sam
već počeo da cvokoćem. Kažem, „Prijatelju Cementos, malko mi je hladno,
prehladiću se pa neću moći da vozim brod... Hajde da se mi raziđemo pa ću ja
doći kad otopli...“
Cementosu
bi žao što hoću da idem, mal’ se nije rasplakao. Pa, i jeste se raplakao....
Plače mamut, ja ga tapšem po ramenu, jedva se rastadosmo. Poče snežna oluja,
jedva stigoh do broda. Umalo me sneg nije zatrpao. Izađosmo sa parkinga za
brodove dok nam je Cementos mahao. Mahao nam je i mahao dok se nije izgubio u
daljini. Eh, drugarstvo je najlepša stvar na svetu. Ko ima druga taj ima sve...
A vi, gde ste pošli? Na spavanje... Nemojte ići. Šta
ću ja bez vas? Ko će mi praviti društvo? Evo, evo sad ću vam odsvirati jednu
pesmicu da vas razbudim...
Kada imaš
druga,
kad' drug ima tebe
Kad' za
druga uvek,
uzimaš od sebe
Kada pomoć
daješ,
i drugi je nude
Kada posle
toga,
svako srećan bude
Kada deliš
užinu, kada deliš
muku
Kada imaš
koga,
da držiš za ruku
Kada uvek
s nekim,
tajne deliš nove
Taj divan
osećaj, drugarstvo
se zove
Još uvek vam se spava? Ta, nemojte sada da spavate,
molim vas... Pa ako odete da spavate onda ćete se odmoriti i sutra lako ustati
i ići u školu... Ako se odmorite dobićete bar jednu peticu iz nekog predmeta... Nemojte ići... Evo ni meni se ne
spaavaaaa... Sad je najzanimljivije...
Meni se skoro nikad ne spaaavaaaa... Evo, ako pogodite rešenje ove zagonetke možete na spavanje a ako ne pogodite onda ostajete da se družite sa mnom...
Kada noću gledaš ti nebo
nad nama
Puno svetlih tački ne
sakriva tama
I pred okom tvojim što
trepere male
Moraš da se setiš kako
bi se zvale...
Hajde pogodite... Hajde.. Molim? Niste čuli dobro?
Nema šaputanja, nema...
Nije fer... Morate sami... Mame i tate, tišina... Kako, kako...? Ih, pa ko vam je rekao da su to zvezde? Kako svi
znate?
Pa dobro, dobro, ali nemojte ići na spavanje... Šta
ću je bez vas? Vidim da vam se baš i ne spava... Ili
vam se spava? Meni se samo malo zeevaaa, ali mi se ne spaavaaaa... Izvinite
zbog zevanja.
Pa
što odlazite? Nemojte... E,
da
znate, sutra ćete sigurno ostati sa mnom... Ne puštam vas sutra... Laku noć... Možda ću da i ja prilegnem iako mi se ne
spaaavaaaaa.......
Нема коментара:
Постави коментар