PRIČA O MAMUTU CEMENTOSU - PANONSKE PRIČE NESPAVANKE

Mi mornari smo obišli toliko puta po ceo svet i toliko puta po pola sveta da smo plovili noću a spavali danju, pa plovili danju a spavali noću, pa smo onda samo plovili a nismo spavali uopšte…  Nikada se nije desilo da smo spavali a nismo plovili…

Najviše sam plovio po Panonskom moru. Znate li gde je to? Pa, to je ovde, evo baš ovde..., tu pod našim nogama... Da, da... Tu je bilo Panonsko more... Ili, ako vi niste ovde nego ste tamo, to je onda ovo ovde za vas tamo, pa je onda za vas Panonsko more tamo pod vašim nogama. Ovde ili tamo je, kako za koga, bilo Panonsko more. Za mene je ovde...

Nego da vam ja ispričam kako smo mi jednog davnog leta plovili pet dana i pet noći Panonskim morem dok nismo stigli do ostrva Fruška gora. Prilazimo mi ostrvu Fruška gora i gledam ja gde da parkiramo brod. Naravno da gledam ja, jer sam ja kapetan a kapetan je glavni i on mora da gleda...

Gledam ja tako i odlučim da se parkiramo na parkingu kod drevnog mesta Beočin. Polako mi parkiramo brod na jedno slobodno parking mesto. Oko parkinga se skupilo mnoštvo ljudi jer se u to vreme brodovi nisu često parkirali u Beočinu. Ljudi su se gurali da mi se jave, vikali su: „Čika Keko kapetane, Čika Keko kapetane, dođi...“

Taman kad sam hteo da zakoračim na obalu, ljudi su počeli da ciče i vrište, jure, trče, beže, skaču, kotrljaju se i prevrću, viču, deru se...

Šta to bi?

U daljini se video oblak prašine kako se približava parkingu za brodove. Sve se čulo nešto kao „dum, dum..., tapa, tapa..., trč, trč...“ Oblak prašine se približavao mom brodu... Ja sam mirno stajao i čekao da vidim šta će da se desi. Odjednom. oblak stade, prašina se raziđe... Imao sam šta i da vidim. To je bio moj prijatelj mamut Cementos. Čuo je i video da stižem pa je došao da mi se javi. Ja siđoh sa broda, izljubih se sa mamutom Cementosom i raspričasmo se. Te, „šta ima novo“, „kako si“, te, „kako zdravlje“, „kako žena“, „kako deca“... Pitam ja njega ga da li još igra košarku, on kaže da se vratio hokeju i akrobatskom plesu. Pita on mene gde sam ja, gde idem, kada ću opet da dođem... Toliko smo se raspričali da nismo osetili da je leto prošlo, da je počela zima. Vidim ja nešto mi hladno, poče sneg da pada a Cementos priča li priča... Ja sam već počeo da cvokoćem. Kažem, „Prijatelju Cementos, malko mi je hladno, prehladiću se pa neću moći da vozim brod... Hajde da se mi raziđemo pa ću ja doći kad otopli...“

Cementosu bi žao što hoću da idem, mal’ se nije rasplakao. Pa, i jeste se raplakao.... Plače mamut, ja ga tapšem po ramenu, jedva se rastadosmo. Poče snežna oluja, jedva stigoh do broda. Umalo me sneg nije zatrpao. Izađosmo sa parkinga za brodove dok nam je Cementos mahao. Mahao nam je i mahao dok se nije izgubio u daljini. Eh, drugarstvo je najlepša stvar na svetu. Ko ima druga taj ima sve...

A vi, gde ste pošli? Na spavanje... Nemojte ići. Šta ću ja bez vas? Ko će mi praviti društvo? Evo, evo sad ću vam odsvirati jednu pesmicu da vas razbudim...

Kada imaš druga, kad' drug ima tebe

Kad' za druga uvek, uzimaš od sebe

Kada pomoć daješ, i drugi je nude

Kada posle toga, svako srećan bude

Kada deliš užinu, kada deliš muku

Kada imaš koga, da držiš za ruku

Kada uvek s nekim, tajne deliš nove

Taj divan osećaj, drugarstvo se zove

Još uvek vam se spava? Ta, nemojte sada da spavate, molim vas... Pa ako odete da spavate onda ćete se odmoriti i sutra lako ustati i ići u školu... Ako se odmorite dobićete bar jednu peticu iz nekog predmeta...  Nemojte ići... Evo ni meni se ne spaavaaaa... Sad je najzanimljivije... Meni se skoro nikad ne spaaavaaaa... Evo, ako pogodite rešenje ove zagonetke možete na spavanje a ako ne pogodite onda ostajete da se družite sa mnom...

Kada noću gledaš ti nebo nad nama

Puno svetlih tački ne sakriva tama

I pred okom tvojim što trepere male

Moraš da se setiš kako bi se zvale... 

Hajde pogodite... Hajde.. Molim? Niste čuli dobro?

Nema šaputanja, nema... Nije fer... Morate sami... Mame i tate, tišina... Kako, kako...? Ih, pa ko vam je rekao da su to zvezde? Kako svi znate?

Pa dobro, dobro, ali nemojte ići na spavanje... Šta ću je bez vas? Vidim da vam se baš i ne spava... Ili vam se spava? Meni se samo malo zeevaaa, ali mi se ne spaavaaaa... Izvinite zbog zevanja.

Pa što odlazite? Nemojte... E, da znate, sutra ćete sigurno ostati sa mnom... Ne puštam vas sutra... Laku noć... Možda ću da i ja prilegnem iako mi se ne spaaavaaaaa.......