PRIČA O KITU MIĆI - PANONSKE PRIČE NESPAVANKE

Dobro veče deco.  Evo mene opet sa vama. Sećate me se... To sam je, Čika Keka... 
Čika Keka,

kapetan broda!  Da, da, to sam ja, nego šta...

Da, ja sam plovio mnogim morima i okeanima a najviše Panonskim morem. E, to je bilo more... 
More kakvog nema nigde... 
Eto, sada ga nema ni ovde... 
Nekad mi tako bude teško što ga da nema... 
Prosto bih i zaplako da nisam kapetan, jer kapetani ne plaču... Najteže mi je ovako uveče, pred spavanje... 
Ne mogu da zaspim jer nema mora da me ljuljka...
Ih, kako je to bilo milina... 
Mornar na Panonskom moru...

Kad se setim kad smo jednom, dok je postojalo Panonsko more, plovili u potrazi za gusarima koji su pljačkali druge brodove. Baš sam bio ljut jer su ti gusari opljačkali brod moga druga kapetana Đoše.

Idemo mi tako morem, vozimo desnom stranom jer moramo poštovati propise, ja gledam okolo ne bih li video nekog gusara, a gusara nema... Idemo tako i na jednoj raskrsnici, dok je bilo crveno svetlo na semaforu, čujem ja nekog kako me zove „Čika Keko, Čika Keko... Kapetane, Čika Keko!“

Pogledam i ne mogu da verujem... 
Na pešačkom prelazu je stajao moj stari prijatelj Kit Mića. Jaoooj, što sam se obradovao jer Miću nisam video bar 154 godine, 3 meseca i 6 dana...

Kit Mića dođe do broda i poče da mi priča... “Joj, Čika Keko, moram ti se požaliti...„

Ja nisam znao šta da radim jer žurim da uhvatim gusare, na semaforu je bilo narandžasto svetlo a Kit Mića bi pričao... Stvarno nisam znao šta da radim... 
Ne mogu da ostanem a saslušao bih Kita Miću. Mislim se, šta da radim, kako da rešim ovu komplikovanu situaciju... Odjednom se setim da na brodu imam veliki akvarijum....

Kažem vam ja Kitu Mići: 
“Vidi Mićo, ja sad žurim da uhvatim gusare a ti ako hoćeš dođi kod mene na brod. Imam jedan veliki akvarijum za tebe pa uđi u njega i možeš da pričaš do mile volje!“

Auuu, kao se Kit Mića obradovao. Odmah se popeo na brod, ušao u akvarijum i  počeo da mi priča: 
„Čika Keko, moram ti se požaliti...“

Rekoh:
 „Reci Mićo, meni možeš sve reći“.

Kaže meni Kit Mića:
 „Čika Keko, ja sam se zaljubio!“.

Ajoooj, baš se iznenadih! Nisam znao to, nisam očekivao...

„Pa, lepo Mićo“, rekoh.

„E, moj Čika Keko, lako je tebi reći lepo... Nego, šta ja da radim?“

„Pa, ženi se“, posavetovah ga mudro. „Lepo se oženi, zaposli se negde u nekoj poslastičarnici jer znam da voliš kolače. Tu će ti biti dobro a i mladu ćemo zaposliti.“

„Ne mogu Čika Keko da se ženim... Ja idem tek u treći razred a zaljubio sam se u jednu malu iz drugog razreda.“

„Ko je mlada, kako se zove?“, upitah ga.

„Pa to je jedna slatka slonica, zove se Mileusniija.“

„Pa dobro, fino... Možda se ne morate odmah ženiti i udavati, sačekajte bar da završite osmi razred pa onda da pravimo svatove“, predložih ja Kitu Mići.

Vidim ja nešto Kit Mića se meškolji, trepće...

„Šta je Mićo, u čemu je tu problem. Lepo je kada se u nekog zaljubiš...“

„Vidiš, Čika Keko ja sam se zaljubio u nju ali ona to ne zna... Stidim se. Ne znam kako da joj to kažem...“

„Mićo moj, pa to nije problem. Najlepše je kad je neko zaljubljen. Nego ti je sačekaj posle škole i ponudi se da joj poneseš torbu. Ako pristane a ti je odmah  odvedi na šampite u poslastičarnicu. Tako ćete se sprijateljiti a ljubav će sve ostalo sama uraditi...“

Kit Mića je bio jako srećan. Odmah je iskočio iz akvarijuma u Panonsko more.

„Hvala Čika Keko, mnogo ti hvala. Idem odmah od mame da traži pare za užinu a vodiću Mileusniju na šampite. Hvala! Idem! Žurim!“

Odjuri tako Kit Mića u susret svojoj maloj slonici Mileusniji.

Da li ste vi zaljubljeni?

Neki jesu, neki nisu, a neki zevaju... 
To se verovatno spava onima koji nisu zaljubljeni. Nema spavanja ni za zaljubljene ni za nezaljubljene.

Večeras ćemo celu noć pričati i pevati...

Budite se...

Dok u klupi uvek, srećan sa njom sedim

Malo druge slušam, više u nju gledim

Olovku joj oštrim, gumicu joj dajem

U razredu naravno, za druge ne hajem

Šapućem joj često, mada ne bih smeo

Valjda ćete shvatiti, čega je to deo

To nije drugarstvo, dobro se to vidi

Možda me ne voli, il' se samo stidi

Gde ste sad vi pošli? Spava vam se...? Ih, pa imate više od šest godina... Bebe neka idu na spavanje... Šta vam to treba? Ako spavate brzo ćete narasti i postati veliki. Ko još danas voli da bude velik!

Evo jedne zagonetke i ako pogodite rešenje ove zagonetke možete na spavanje a ako ne pogodite ostajete da se družite sa mnom...

Kada Sunce zađe, pojavi se tama

Međ’ zvezdama stoji jedna kugla sama

I ona nam svetli kad su vedre noći

Do njenoga imena pokušajte doći

Pogodite... .

Zabranjeno šaptanje. Toga nema, morate sami... 
Bake i deke nisam vas pitao.. 
Ko vam je šapnuo da je to Mesec? Kako da baš svi znate? Pa dobro, dobro...  
Vidim da vam se baš spava... 
Ništa... 
E, za sutra spremam nešto nespavanskije pa će te sigurno ostati sa mnom... 
Ne puštam vas... 
Laku noć... Idite da spavate a i ja ću malo da sklopim oči da bolje razmislim šta ćemo sutra da radimo... 
Neću, neću da spavam...  
Samo razmišljam sklopljenih očiju...
 Do sutra...