Поранио једно јутро
па је крен’о у пекару,
и успут је меда срео
другарицу своју стару.
Другарица стара
већ у школу иде,
меда стао крај ње
да га с њоме виде.
Њену торбу носи
поносно наш меда,
па се све окреће
дал’ га неко гледа.
У школу он не иде
због разлога глупа,
кроз врата и уђе
ал’ му мала клупа.
Саша Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар