Dragi
moji drugari. Da li imate baku i deku? Blago onima koji imaju oboje. Ja sam
mnogo voleo moju baku i deku. I oni su voleli mene…
Voleli su se i oni
međusobno.
Ali,
ispričaću vam šta se jednom dogodilo…
Baka
je znala da deda mnogo voli crni luk. Odlučila je da iza kuće posadi crni luk a
da mu ne kaže. Bila je srećna kada pomisli kako će se samo deda iznenaditi kada
bude uskoro ugledao mladi luk.
Nešto
kasnije, deda je odlučio da prošeta vrtom iza kuće. Začudio se kada je ugledao
nezasađen vrt iza kuće.
-
Stvarno smo ostarili - zaključio je deda i odmah odlučio da tu posadi cveće. Znao
je da baka uživa u njemu i da će obradovati kada ga bude ugledala.
Ono
što su odlučili to su i učinili. Baka je posadila crni luk a deda cveće.
Narednih dana i jedno i drugo su kradom odlazili u vrt i čuvali svoju leju.
Baba
je "plevila" sve što nije bilo luk a deda sve što nije izgledalo kao
cveće...
Naravno,
nije teško pogoditi šta je ostalo. Ostala je prazna leja...
A
zašto vam sve ovo pričam?
Pa zato da vidite da je komunikacija I razgovor među
ljudima neophodna za zajednički život i razumevanje.
Ona
obogaćuje ljude, čini ih srećnijim, veselijim i pomaže da se sve lakše i lepše
u životu prebrodi ako je komunikacija dobra.
Razumemo
se! Zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар