Dragi dnevniče,
komšijin mali ide u osnovnu školu i uzeh da prelistam neke
školske knjige...
Gledam njegove knjige iz prethodnih razreda, knjige koje je
spremio za naredne razrede, gledam i ne verujem...
Ni u istoriji, ni u geografiji, ni u bukvaru, ni u likovnom,
ni u fizici, nigde nema ništa o tome kako je nastao Srem...
Pa to je da čovek ne poveruje!
Prosto ne verujem da je to moguće!
Čista nepravda!
Piše gde je nastalo sve i svašta a o tome kako je nastao Srem - ne piše!
Da bi se rešila ta nepravda ići ću kod mog dobrog druga
Profesora Arkadije, rektora Sremskog univerziteta da taj problem reši kako zna
i ume...
Pa, ima li smisla da deca ne uče o tako važnoj temi...
Svako bi trebao da zna da je Bog, kada je delio posede,
pozvao sebi predstavnike plemena i naroda cele zemaljske kugle.
Čuo to i Sremac, ali ceo dan je radio u polju i kod kuće, pa
je svratio u bircuz gde se zakartao uz vino...
Bog svakom dodeli parče poseda i oni zadovoljni odoše
kućama.
No, tek negde sutra, pred zoru, pojavi se Sremac za svoj deo
zemlje.
Bog reče kako je okasnio pošto je sve podeljeno.
Sležući ramenima, Sremac jedva prozbori da nije stigao
ranije pošto je trebalo završiti važna posla.
Bog se smiluje na Sremca i podari mu „deo svog raja na
zemlji“ – posed između dve reke, Dunava i Save, sa planinom Fruškom gorom
Tako je Srem deo Raja
na Zemlji.
Нема коментара:
Постави коментар