PROIZVODNJA STRUJE - ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče,

toliko sam opterećen razmišljanjem sam hteo nešto da zaboravim, kao bih se odmorio,  i eto sad zaboravih šta sam hteo da zaboravim.

Tako vam je to kad mi je tolika zbrka u glavi od tih silnih formula i formulacija, sistema, jednačina sa jednom nepoznatom, bez nepoznate i šesnaest ipo nepoznatih, sistema elemenata i podelemenata da ni da smestim semafor u glavi i nekoliko saobraćajaca ne bi se tu mogao napraviti red... 

Kao što bi moj veliki prijatelj, Profesor Arkadije, rekao: „Bolje zapamtiti šta si zaboravio nego zaboraviti šta si zapamtio“.

Nego, šta sam to zaboravio da hoću da zaboravim... 
E, da me struja ubije, ne mogu da se setim...

Nešto je bilo u vezi struje, električne energije ili već tako nečega...

Kad smo kod struje i energije budućnost donosi i punjač baterija koji ne radi na struju, već na ljudsku energiju. Fora je u tome što se sastoji od niza magneta koristeći se laganom trešnjom ljudskog tela pri hodu. 
Blagi pomaci punjača u vašem ruksaku ili torbici stvaraju elektromagnetsko polje i elektroni se počinju gibati. Tako veselo hranite svoj aparat strujom dok na pijaci kupujete praziluk i cenjkate se oko svinjskih papaka.  

Međutim, nije problem u punjaču nego su mi baterije malo nezgrapne... 
Punjač stane u torbicu ali baterije... 
Tu su vam potrebna neka jača kolica ili prikoličica da bi mogli da punite punjač koji je prikopčan za baterije jer baterije imaju brat, bratu po pedesetak kila. Međutim nije to problem jer se one brzo pune... 
Već posle dva tri sata hoda jedna baterija je skroz puna i na nju možete priključiti bilo koji mobilni telefon da budete sigurni da će raditi sat vremena bez dodatnog punjenja...

Samo treba mi još par rešenja i konstrukcija i prototip punjača je gotov. Do tada nikom ni reči neću reći o ovome. 
Teška konspiracija da mi Erikson, Simens, Nokia, FAP i NASA ne bi ukrali patent. Kao što bi Tihi i Prle rekli „Mirko, pazi Slavko...“