недеља, 02. јун 2019.

ПОЉУБАЦ





Данас ми је рођендан и много му се радујем сваке године.
Ево већ осми пут се радујем том, за мене, великом и лепом догађају јер тога дана добијем много поклона и једем слаткиша и колача колико год хоћу и могу. Више него за Нову годину!
Тог дана код мене дођу и сви моји најбољи другари из резреда и комшилука.
Дође и сва могућа и немогућа родбина и комшије.
Дођу и они који ми нису баш занимљиви а и они који су ми баш досадни.
Тог дана ми нико и ништа не смета.
Баш волим свој рођендан!
Чак дође и онај мој брат од стрица Никола који ми се стално бекељи.
Тада ми не смета ни онај рођак са села који ме сваки тренутак вуче за уши.
Ако будем толико растао колико ме он вуче за уши за неколико година ћу моћи стојећи да видим шта има у олуку на нашој кући.
Долази и она стрина из Немачке која ме стално штипа за образе.
Тог дана ми нико од њих не смета!
Једино ми смета што ме тога дана љубе као никад током године. Не волим да ме љубе а сви ме љубе, и ко треба и ко не треба. Током године се зна ко ме љуби. Мама ме љуби кад крећем у школу, кад се вратим из школе, када једем, када не једем, када се играм, када се не играм, када кренем на спавање и још понекад у току дана....
Често ме и тата пољуби, онако, успут...
Пољуби ме током дана и бака али тек када ме ухвати...
Деда ме пољуби само кад добијем петицу. Ни он није баш нешто љубитељ љубљења.
Ујна ме пољуби када год дође у госте а та мал', мал' па је код нас. Док не обришем кармин са којим ме умаже прође више времена него када се суботом купам.
Хајде, то што ме сви сви љубе на рођендану разумем.
Разумем то што ме другим данима љубе укућани и родбина јер то је некако из љубави, због бонтона или обичаја.
Али никако не разумем зашто ме је на одмору у понедељак пољубила Славица из мог разреда!?






ČIKA KEKA I MEDA MEDENI - DA LI IMA ŽIVOTA NA ZEMLJI?



петак, 31. мај 2019.

ПОНОВО У ПРОДАЈИ КЊИГА „СРПСКИ ГОСПОДАР КРОКОДИЛА“










Некадашњи ловци на људске главе у Папуа Новој Гвинеји, у подручју Сепик реке, су га далеких шездесетих година прозвали „Маста Пукпук“ што је енглески сленг назив за „Господар Крокодила“. 







Његово право име је Сава Максић и он је као професионални ловац на крокодиле уловио их око 10.000 у Аустралији и Папуа Новој Гвинеји...






Рођен је 1937. године у селу Ковиљу крај Новог Сада. У потрази за авантуром отишао је из Југославије 1957. године и преко Европе стигао у Аустралију.


Убрзо је постао професионални ловац на крокодиле у дивљини Аустралије да би потом био унајмљен да лови крокодиле у Папуа Новој Гвинеји, на Сепик реци, где лови, откупљује кожу од домородаца и води хотел.






Био је опчињен јединственим уметничким рукотворинама домородаца тог краја и постао је највећи познавалац и извозник те уметности у Аустралију, Европу и Америку.


Одлази за Америку где у Њујорку, на Менхетну, отвара галерију примитивне уметности.


У сарадњи са Пол Мескилом, америчким новинаром, је приче скупљене и доживљене на Сепик реци ставио на папир и 1973. године објавио књигу „Примитивна уметност Нове Гвинеје из басена Сепик реке“.




Затим отвара и туристичку агенцију да би Американце водио у џунглу Папуа Нове Гвинеје, прави фарму крокодила..




Ова књига је прича о његовом животу....



О КЊИЗИ


ПЕСМА


КАКО КУПИТИ КЊИГУ?

НАРУЏВИНОМ КОД ИЗДАВАЧА
ЦЕНА:  250,00 СА ПОШТАРИНОМ


ИЛИ У КЊИЖАРАМА ДЕЛФИ




НАЧИН ПЛАЋАЊА
​Књига се може купити уплатом 250,00   динара по књизи на рачун издавача.
Правним лицима се на основу наруџбине издаје фактура а после уплате се књиге испоручују.

КАКО СЕ ПОПУЊАВА УПЛАТНИЦА - Физичка лица
УПЛАТИЛАЦ: 
Име, презиме, улица, број, поштански број, место (АДРЕСА НА КОЈУ ЋЕ КЊИГА/Е БИТИ ИСПОРУЧЕНА)

СВРХА УПЛАТЕ: 
Књига СРПСКИ ГОСПОДАР КРОКОДИЛА
и број комада

​ПРИМАЛАЦ УПЛАТЕ: 
Еколошко удружење „Зелено питање“, Змај Јовина 28, спрат 2, локал 238, Нови Сад
ИЗНОС:   _________________
ЖИРО РАЧУН: 160-330401-19

​ПОЗИВ НА БРОЈ:  Датум уплате
​ 
ДОКАЗ О УПЛАТИ СА АДРЕСОМ НА КОЈУ СЕ ИСПОРУЧУЈЕ КЊИГА ПОСЛАТИ ОБИЧНОМ ПОШТОМ (НЕ ПРЕПОРУЧЕНОМ) 
​НА АДРЕСУ ИЗДАВАЧА:
ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ "ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ"
Змај Јовина 28, спрат 2, локал 238НОВИ САД
​или скенирано на мејл sasjov@open.telekom.rs





уторак, 28. мај 2019.

ČIKA KEKIN BRODSKI DNEVNIK - GLOBALNO ZAGREVANJE OTOPLJAVANJA




Nešto sam se baš nahladio usred ovog globalnog zagrevanja otopljavanja…
Ne znam šta se dešava?
Što više naučnici upozoravaju na globalno otopljavanje zagrevanja ja se sve više nekako globalno smrzavam!
Pogotovo leti!
Sunca nema ni za one moje lunarno solarne peći…

Ne znam da li ovo globalno zagrevanje otopljavanja zaobilazi ova naša lokalna godišnja doba?

Čuda se dešavaju i na zemaljskim polovima... 
Kako na južnom, tako i na severnom. 
Moj kolega, poznati biolog, doktor Profesor Arkadije je otkrio fascinantnu novu životinjsku vrstu na Antarktiku, vrućoglavog golog razbijača leda, koja samo što je otkrivena već nestaje zbog globalnog zagrevanja…  
Ova životinja, koju još nisam video, je dugačka samo 15 centimetara i ima tanjir-kost koja se može užariti do te temperature da im omogućuje da glavom probijaju led ogromnim brzinama. Ovu sposobnost koriste u hvatanju pingvina, tako što probiju led ispod pingvina i dočekaju ga u grupi kad padne u vodu.
Nestanak ove životinje će usloviti širenje pingvina koji bi se mogli prilagoditi da žive čak i u Sahari…

Globalo zagrevanje otopljavanja je takođe uslovilo da su se pojavila velika jata tropskih osa na Arktiku a, boga mi, i na Anatarktiku.
Njihova postojbina je Novi Zeland a lete u jatima šitokim oko dva kilometara široko. 
Naučnici upozoravaju na hitne mere opreza koje se moraju preduzeti kako bi se spasili od tih nemani. Na Novom Zelandu ljudi nose duge čarape preko pantalona kad idu na posao i postavljaju zamke s medom oko kuće.

Naučnici još upozoravaju i savetuju da bi ljudi morali prestati da uopšte koriste bilo šta za zagrevanje svojih kuća i stanova i tako koliko toliko pomognu smanjenje proizvodnje toplote koja preti da će uništiti našu planetu…
Za grejanje oni predlažu pojačanu fizičku aktivnost, vežbanje, bavljenje sportom…
Problem globalnog zagrevanja otopljavanja i ozonskih rupa su neki kod nas rešili time što su formirali dobrovoljačke jedinice za zatrpavanje tih rupa…

Danas kad se govori o opštem zagrevanju Zemlje, upozoravaju nas još i na dolazak ledenog doba. Nešto tu meni ne štima. 
Posle tolikog zagrevanja otopljavanja da nam bude hladno? 
Pa sad je već hladno!
Negde na jugu bi rekli: „Će da izginemo. A ako ne izginemo, će se smrznemo.“



понедељак, 20. мај 2019.

ДУГА






Преко нашег неба
Кад је киша јака
Баш тамо где треба
Шарени се трака

Док шетам кроз баре
Стално траке гледам
Додирнућу шаре
Нећу да се предам

Растежу се лењо
Као да пркосе
Горе бих се пењо
Да ме ноге носе

Не гледах где треба
Па у бару паде
Баш тада са неба
Дуга ми нестаде


Саша Јовановић



недеља, 19. мај 2019.

КИША



  
Шта ће људи моји
На небу та вода
Док је горе добро је
Ал’ почне да хода

Према земљи крене
Она немилице
Од кише толике
Не види се лице

У кући тад седим
Кроз прозоре гледам
Да ме изнервира
Још увек ја недам

Престаће и она
Ваљда једног дана
Да не дођем горе
Мораће то сама

Све то ја и схватам
Ал’ ме једно брине
Како тол’ка вода
Оде у висине?

САША ЈОВАНОВИЋ

недеља, 28. април 2019.

МАЛИ БРАТ





Причају ми неко време
Да купиће мени брата
Смишљају ми разне шеме
Наћи ће га испред врата

Спомињу ми купус
Спомињу ми роду
 А ја једва чекам
Време је да оду

Чекам свога
ја маленог брата
Ево чекам скоро
Скоро већ два сата

Све се јако бринем
Да ли ће и кад доћи
Све се јако бринем
Хоће ли нас наћи моћи

Отишла је прво мама
Да га чека она сама
Кренуо је затим тата
Заглавио се он на врата

Бака с дедом све по кући јури
Ја их гледам па се смешкам
И мени се страшно жури
По глави се мудрој чешкам

Рећићу им нису мали
Кад са братом лепо дођу
Дал' су знали ил' не знали
Јер кроз то ће сви да прођу
Да је прошло време приче
Да на људе праве личе
Де се више не свађају
Јер се деца сад рађају


Саша Јовановић



НЕБОНТОНСТВО





Правила бонтона
Стварно су ми јасна
Ал’ је лепша рука
Кад је мало масна

Руке у џепове
Кад год могу ставим
Мада грешку тешку
Свестан сам да правим

У друштву одраслих
Да ћутим не могу
Ни блато не скидам
Увек ја са ногу

А и нос да чачкам
Ја могу пред свима
Док ћушка је цена
Што ужитак има

Мрзим ја да кажем
Свима хвала, молим
Говорићу онда
Када ја то волим

Баш све што волим
По бонтону није
У мени се изгледа
Небонтонство крије


Саша Јовановић






петак, 26. април 2019.

ČIKA KEKA I PANONSKA VRANA




Panonsko more je bilo najlepše mora od svih mora, okeana, jezera i reka na ovome svetu... 

U retkim danima kad nisam plovio Panonskim morem uživao sam da sa obala ostrva Panonska Fruška Gora brčkam noge u moru, šetam po predivnom ostrvu i istražujem ga...
U gustoj šumi ostrva je živela i moja prijateljica Panonska Vrana koja je bila potpuno zadovoljna svojim životom.
Jednog dana ona ugleda Panonskog Labuda koji se odskora doselio na naše obale..

„Ovaj Panonski Labud je mnogo beo“, reče meni Panonska Vrana, a ja sam baš crna“.
„On mora da je nasrećnija ptica na svetu", tužno mi je pričala.

Pošto nije mogla da izdrži, Panonska Vrana podeli svoju misao sa labudom.

"Zapravo", odgovori joj Panonski Labud, "I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam video Panonskog Papagaja, on ima dve boje i prelep je. Mislim da je papagaj najsrećnija ptica ikad stvorena".

Panonska Vrana ode da nađe Panonskog Papagaja koji joj je objasnio:
"Ja sam živeo jako srećnim životom dok nisam ugledao Panonskog Pauna. Ja imam samo dve boje dok paun ima mnogo boja".
Panonska vrana je dugo pretraživala ostrvo Panonska Fruška Gora tražeći Panonskog Pauna. Srela ga je u zoološkom vrtu kod svetionika Crveni Čot na samom vrhu ostrva.
Oko njega se stotine ljudi i životinja skupilo i divilo se njegovoj lepoti.

Kada su svi otišli, Panonska Vana se približi Panonskom Paunu:
"Dragi Panonski Paune" reče Panonska Vrana, "ti si tako predivan. Svakog dana hiljade ljudi i životinja dolazi da te vidi. Kada vide mene, odmah me teraju od sebe. Mislim da si najsrećnija ptica na svetu".

Panonski Paun odgovori: 
"Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica na svetu. Ali zbog moje lepote, ja sam zarobljen u ovom zološkom vrtu. Pogledaj ovaj zološki vrt jako pažljivo i možeš da vidiš da si ti, Panonska Vrana, jedina ptica koja nije u kavezu. Tako da već neko vreme razmišljam o tome kako bih bio srećan da sam vrana kako bih mogao da letim gde hoću".
Kada mi je svo ovo ispričala moja prijateljica Panonska Vrana, baš sam se zamislio.

Ovo je i ljudski problem takođe. Mi pravimo nepotrebna poređenja sa drugima i bivamo tužni. Ne vrednujemo ono što nam je priroda dala. Naučimo da budemo srećni sa onim što imamo, a ne da gledamo šta nemamo.

Uvek će postojati neko ko ima više ili manje od onoga što mi imamo.
Osoba koja je zadovoljna sa onim što ima je najsrećnija osoba na svetu.

Ne možemo svi biti isti.
Lepota je u različitosti.

Razumemo se! Zar ne!




понедељак, 22. април 2019.

ČIKA KEKA I PANONSKE MORSKE ZVEZDE (AUDIO)




Dragi moji prijatelji da li sam vam pričao o tome kako sam jednom davno u kasno predvečerje šetao obalom Panonskog mora...?  
Uživao sam u tim večernjim šetnjama. Sada još više uživam da vama pričam kao sam uživao u tim šetnjama...

Da li sam vam pričao priču о Panonskim Morskim Zvezdama? Jesam? Nisam?
Tačno je da ja puno pričam i da sam vam puno pričao i da ću puno pričati ali ću ovo nekima ispričati ponovo a nekima po prvi put... Ne mogu da pogrešim...
Gde sam ono stao...?



A, da... Bio sam tada već velik, mislim da sam već bio prvi ili drugi razred...
Šetao sam ja tako obalom Panonskog mora i dok sam hodao, primetio sam jednog dečka na velikoj udaljenosti.

Kada sam se približio, ugledao sam dečka, iz našeg kraja, kako se saginje, nešto podiže i baca u vodu. Kada sam mu prišao vidim da je to moj veliki prijatelj iz vrtića profesor Arkadije. Nas dvojica smo kasnije ponekad išli u isti razreda a ponekad kad neko od nas promaši učionicu nismo išli u isti razred...
Profesor Arkadije se neumorno se saginjao, podizao nešto i bacao u vodu, gotovo kao da mu život zavisi od toga. Kada sam mu prišao još bliže, video sam da Profesor Arkadije podiže jednu po jednu Panonsku Morsku Zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i vraća ih u vodu.
Zbunih se. Prišao sam i obratio se prijatelju:
 Zdravo druže, učeniče Profesore Arkadije, dragi prijatelju.... Pitao sam se šta to radiš?"


"Vraćam ove Panonske Morske Zvezde natrag u more. Znaš, sada je velika oseka, i sve ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće." - odgovorio je.
"Shvatam" – rekoh – "ali na obali leži na hiljade Panonskih Morskih Zvezda. Ne možeš sve da ih vratiš u vodu. Previše ih je. Sem toga, to se dešava na stotinama mora duž obale. Zar ne vidiš da jednostavno ne možeš ništa da učiniš?"
Učenik Profesor Arkadije se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu Panonsku Morsku Zvezdu.
Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je:
"Učinio sam nešto bar za ovu. AKO NE MOŽEŠ POMOĆI SVIMA, POMOZI KOME MOŽEŠ"

Počešao sam se po glavi i zamislio...

Razumemo se! Zar ne?



POSLUŠAJTE AUDIO SNIMAK

https://www.youtube.com/watch?v=P-jN9xhwWvc&feature=youtu.be