ZIMSKA LEPOTA

 

Zar nije lepo šetati u proleće

Kad se lišće rađa i pesma ptica kreće

A kada ptice počnu da gube glas

Gledati pčela na cveću oko nas

 

Zar nije lepo kada leto prođe

I opalo lišće pod noge dođe

I sa nama na cipelama krene

Prateći naše korake snene

 

Zar nije lepo kad zima je ovde

A pogledi na drveće mi tako mnogo gode

U kojem veverice zimske snove snuju

I korake moje kroz sneg ne čuju

 

A svaka grančica, ma koliko mala

Obavijena belilom prekrasna je stala

Dočekuje zimu u svoj njenoj moći

Praveći drvo cvetom u toj beloj noći

Praveći drvo lepotom celom

Uvijeno u prekrasnom belom.

 

 

I JA SAM POŽELEO DA DOHVATIM MESEC

 

Kažu mi da je nemoguće dohvatiti mesec...

„Nemoj da maštaš o nemogućem!“

Možda su u pravu, ali što ja ne bih mogao da dohvatim mesec.

Kažu da čuda postoje.

Mada, po meni, dohvatiti mesec i nije neko čudo!

Dohvatiti mesec...

To mi je jedan od ciljeva u životu.

To mi je želja.

To je nešto što mogu.

Gledam u nebo...

Što da ne? Pa nije to tako daleko.

„Evo ga, opet mašta“, čujem kako mi pričaju iza leđa.

I šta da im kažem kada ništa ne shvataju...

Pa, mesec može da dohvati ko god hoće. Samo ako želi...

 

Šta da radim sa onima koji nisu čitali i shvatili Miroslava Miku Antića...

 

Jesi l' čuo da će sutra padati dinari s neba?

- Nisam.

A je l' veruješ da ima ’tica što donosi kolače?

- Ne verujem.

Jesi l' čuo da ima negde gde je stalno leto?

- Nisam.

A jel' veruješ da u radiju žive mali ljudi?

- Ne verujem.

Pa marš onda iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš.

Da te pokrljam na pola, kao lebac!

Eto!

 

Eh, kada sam ja još dohvatio mesec...

Ali, dohvatiti zvezde – to je već druga priča.

To mi je sledeći izazov!

Ali ni to nije teško...

 

 

Čika Keka

ЗИМСКА БЕЛИНА

 

Зимска белина

Магично сија

А са њоме

Сијам и ја

 

Јако ме стеже

И снажно љуби

Од магије њене

Дах се губи

 

Потом ме пушта

Да около летим

Гледам на бело

Негде да слетим

ЧУВЕНИ ЈЕЖУРКО ЈЕЖИЋ

 

Из чувене песме Јежурко Јежић

Отиш'о мало по шуми да шета

Отиш'о мало - наједном стиг'о

Негде далеко, до краја света

 

Без игде иког и некога свога

На крају света Јежурко стоји

Замишљен путник тихо се пита

„Где ли су сада другови моји?“

 

Хтео би одмах, из овога трена

У песму своју сад да се врати

Јер није лако, без икога свога

На крају света сам стајати

 

Помоћи треба Јежурку малом

„Јежеву кућицу“ читати често

Па ће стихови нашегa Бранка

Да врате Јежурка на своје место

 

 

HLADNA ZIMSKA SMRZNUTA PESMA - Saša Jovanović

 

Grudve lete, svuda sneg

Ispred mene snežni breg

Pahulja se svaka smeška

Deci koja prave sneška

Svuda lete sanke, skije

Nikom hladno ovde nije

Samo ja se zime bojim

U tom snegu jedva stojim

Sve mi duva, štipa lice

Došlo čak u nogavice

Pa niz leđa jeza ide

Dlanovi mi strašno bride

Na kosi se stvara inje

Drhtavica tek počinje

Ali hrabro kukam sebi

Odao se nikad ne bi

Dok unuka svoga čeka

Kakav bih ja bio deka

Što se boji te hladnoće

Dok po zimi sve cvokoće

Nek’  se unuk samo igra

Nek’ se vrti kao čigra

Neka sneg mu samo veje

Jer pećka se kući greje

Zgrejaće se tada deka

Sve uz čajić što ga čeka.

DVA HRABRA LEPTIRA

 

Dva leptira lete hrabro

Po snežnome danu

Jure negde mnogo brzo

Ne znaju da stanu

 

Mali leptir, pita oca

Što je žurba teška

Voleo bi da zastanu

Da naprave Sneška

 

Otac cvokće od hladnoće

I u letu kaže

Neće biti sada Sneška

Jer toplotu traže

 

Kalendar mu se pokvario

Načisto je otkazao

Mesto hladne ljute zime

Leto mu je pokazao

 

Izašli su u let-šetnju

U trenutku tom

Sneg im je baš pokrio

Njihov topli dom

 

U belini svoj toj snežnoj

Treba kuću naći

Valjda će im brižna mama

Na prozor izaći

 

Saša Jovanović

NEKOME JE STALO – Saša Jovanović

 

Nekome je stalo da li si srećan danas

Da li ti je dan veseo i sjajan

Nekome je stalo da li si usamljen danas

Da li ti život nije baš bajan.

 

Stigli smo svi sa toplinom u srcu

Kucajući skupa na tvoja vrata

Donoseći ti ljubav i zagrljaje vrele

Za tebe, našeg, voljenog brata.