DANAS NIŠTA NISAM RADIO

 

Kada na kraju dana

Vesela deca stignu kući

Postavalja se pitanje

Pre nego što će ući

„Šta si radio danas?“

Dok roditelj svoje dete gledi

„Danas ništa nisam radio“ sledi...

Ništa možda znači...

Da mi je neko čitao knjigu

Sa vaspitačicom sam vodio kuvarsku brigu

Slikao jednu plavu sliku

Ili slušao priču o letećem liku

Možda sam pisao slova neka

Sedeći na malnoj stolici

Možda sam našao divnu knjigu

Tamo negde na polici...

Možda sam pomogao najboljem drugu

Ili se šetao po vrtićkom krugu

Možda sam danas uz opštu sreću

Pojeo španat – porciju veću...

Možda sam danas sa puno sjaja

Otpevao pesmu do samog kraja

Kada imaš godina malo

Što se na prste jedne ruke broje

Tvoj srce ima krila

I stalno leti u visine svoje

Kada imaš godina malo

Tvoji su poslovi puno jači

A onda „ništa“ može

puno stvari da znači...

 

НАШЕ РЕКЕ

 

Земљом овом дивном плодном

Насмејаном, благородном

Тихо теку попут сене

Наше реке, наше вене

 

Са запада Дунав стиже

За њим Сава нешто ниже

Изнад Дрине и Босута

На северу Тиса лута

 

Кроз планине Тара иде

Ибар очи добро виде

А Мораве две се боре

У које ће оне море

 

Кроз планине Лим се вије

Док се Тимок вешто крије

А Нишава на истоку

Бежи брзо нашем оку.

 

Тамиш мирни, наша Дрина

Пуне срце од милина

И Пек драги златоносни

Због свих река смо поносни

 

Земљом овом дивном плодном

Насмејаном, благородном

Тихо теку попут сене

Наше реке, наше вене

НЕЋУ ДА СПАВАМ - Саша Јовановић

 

Када сунце сјајно

На починак пође

Месечева светлост

у госте нам дође

 

И уморне очи

Мени тада сјаје

Зашто овај дан

Вечно нам не траје

 

Ја нећу да спавам

Једва перем зубе

Мени се не спава

Речи зборим грубе

 

Остаћу ја будан

Преко целе ноћи

Ја то жарко желим

Сигурно ћу моћи

 

Ја нећу да спавам

Под јорганом кажем

Остаћу ја будан

Јер никада не лажем

 

Мени се не спава

Кроз зевање зборим

Са тешким капцима

Једва се ја борим

 

И док собу моју

Сву покрива тама

Ја у снове тонем

Док ме љуби мама

 

А пољупци њени

Тако мени годе

Њене нежне руке

У снове ме воде

 

 

ПОСЛУШАЈТЕ!

https://www.youtube.com/watch?v=tA-R1m8VrO8

 

BOLESNE MACE – Saša Jovanović

 

Tri bolesne mace

Tužne su u kući

Jer ne smeju napolje

Ni gosti im ući

 

Dok se drugi igraju

Po sunčanom šoru

Ni da predu ne mogu

Već kašlju u horu

 

Prehlada je stigla

Tu veselu grupu

Uhvati ih promaja

Baš kroz mišju rupu

BOLESNI ZEKA

 

Razbole se zeka

Sve ga boli jako

Jer je stiglo proleće

Pa je mnogo skak’o

 

Majka njega pazi

I stariji bata

Dok on gleda stalno

Kako bi na vrata

 

Mora da se leči

Vitamine pije

Ali njemu nikako

Do lečenja nije

 

Pitala ga mama

Kad poče da plače

Šta bi sada voleo

A on bi da skače

 

РОДЕ

Нешто шушка на мом крову

препознајем буку ову

Прошла зима, звуци годе

вратиле се наше роде

Па док прође лето вруће,

делићемо пола куће

PONEKAD SANJAM DA MOGU DA LETIM

 

Ponekad sanjam kako ja letim

Zamahnem rukama eto tek tako

I ubrzo ja sam gore na nebu

K’o ptica visoko baš tako lako

Pronađoh oblak mek kao pufna

Da me bar jedan krug poveze

Ne čuje se baš nikakv zvuk

Klize kroz vazduh nebeske čeze

 

Moj svileni oblak plovi k’o dašak

Kroz najplavlje delove plavoga neba

Kao brod na mirnome moru

Dok galebovi lete negde kraj njega

Pogledah ulicu tu ispod mene

I spazih u igri drugare svoje

Spustih se niže da ih obletim

Da vide najbolji letač ko je...

 

Slobodan i lak sam ovde na nebu

Dok sunce sija svom svojom moći

Mislim da letim po ceo dan

I lovim zvezde po letnjoj noći

 

Ali najednom vetar se javi

Oblaci postaše ljutito sivi

Počeše munje i gromovi bučni

Nestade sa neba svaki stvor živi

 

Bilo je lepo dotaći nebo

Al’ sad sam usamljen i loše volje

Gostoprimstvo nebesko nestade brzo

Možda je kući otići bolje

Sakupih ruke i spustih glavu

Pa krenuh dole baš kako treba

I kad noge dodirnuše zemlju

Krenu i kiša gore sa neba

 

Svakako doživljaj divan je bio

Al’ gore samoće je veliko breme

Tamo na nebu što nema kraja

Živeti samotno svoje vreme

 

U snu sam tako svoj leteo let

Gde može svašta san da ti da

U životu stvarnom ostajem ovde

Gde najviše volim da budem ja.

Inspirisano pesmom  Patricije A. Fleming