SAŠA BOOKS - ZABRANJENE KNJIGE, TEKSTOVI I PESME, SEM ZA DECU I ODRASLE. Sve i svašta, za svakoga po nešto, sem ako nije za nekoga ništa ili za nekoga sve...
Један, два...
Везао/везала
сам пертле ја
Два, три...
Потом иде четири...
Четири, пет...
Диван је овај свет,
Шест, седам...
Књиге радознало гледам...
Осам, девет...
Намештам сам/сама кревет...
Девет, десет...
Иде неки број сад већи...
Кад научим ја ћу рећи...
Pitaju me koga više volim
Dal’ mamu il’ tatu?
Pitaju me koga više voim
Dal’ seku il’ batu?
Sa takvim pitanjima
Meni prave muku
K’o kad bih ja pitao
Koju više vole ruku?
Негде у дубини шуме, на једном пропланку, веверице
Цаца и Маца су се среле па су се и запричале...
ЦАЦА: Нешто сам данас уморна Мицо... Накупила сам
36 жирова за преподне...
МАЦА: Их, ти се Цицо увек жалиш и стално нешто
измишљаш. Ко још може да скупи толико жирова за једно преподне? Да можеш,
сигурно би већ одавно учествовала на веверичијој олимпијади...
ЦАЦА: Ма,
кад ти кажем сестро слатка. Знаш да се мени скоро увек може веровати.
МАЦА: Ја ти скоро увек не верујем.
ЦАЦА: Ако мени не верујеш питај нашу нову комшиницу
овде која је све време била ту негде око баре, где расте храст са најлепшим
жировима.
МАЦА: Кога да питам?
ЦАЦА: Па ову нашу нову комшиницу, црну роду...
МАЦА: Какву сада црну роду? Где си ти још видела
црну роду? То је сигурно била бела рода а теби се нешто помрачило или опет
измишљаш...
ЦАЦА: Хоћеш да кажеш да ти никада Мицо ниси чула
за црну роду?
МАЦА: Моја драга Цицо, за црну роду ни ја, ни
нико други, није никада чуо а камоли да је видео!
ЦАЦА: Мацо, ти мора да си бежала са часова када
смо учили о овој врсти птица која је веома ретка и угрожена је сечом стабала на којима се
гнезди и нестајањем мочварних станишта.
МАЦА: Истина је да сам понекад морала да изостанем
из школе када сам са извиђачима ишла на камповање, али сам ипак завршила разред
са одличним успехом. Нисам никада чула за ову птицу а нисам је ни видела.
ЦАЦА: Пре си могла да чујеш за њу него да је
видиш пошто у нашој земљи има само око 100 парова црних рода и оне насељавају влажне и водоплавне шуме храста
лужњака, црног јасена и врбе.
МАЦА: Хммм... Баш
ми ништа није јасно.
ЦАЦА: Па, ево и наша другарица Гица је написала
песму о белој и црној роди...
МАЦА: Што
се Гице тиче она, мада је свиња, никада не лаже. Хајде да чујем ту песму...
Зови Гицу!
ГИЦА:
Стигло лето, звуци годе
Вратиле се наше роде
И док траје лето вруће
Делићемо пола куће
И на кући често стоје
Наше роде беле боје
Ал' у шуми поред воде
Појавиле се црне роде
Чувају нам кућу, шуму
То имајмо сви на уму
Запамтите овај стих
И чувајмо и ми њих
МАЦА: Види стварно. Има и песма... Е баш хоћу да
видим ту црну роду и да се упознам са њом.
ЧИКА КЕКА И ЧИКА САША
S puno svetla sa visine,
S puno svojih snažnih moći
Nas sve gleda, nas sve pazi
Mesec kao majka noći.
Posmatra nas kroz tu tminu
Sa svetlošću svojom lakom
I daruje pogled nežan
Svima nama, biću svakom.
Gleda on to, ko sve sanja
Poljubac baš svima daje
Preko svojih mekih zraka
Nežnost noći ne prestaje.
Pokriva nas mesečinom
K’o što majka decu pazi
Brine on k’o prava majka
Noćnim nebom dok prolazi...
Prema pesmi
MOTHER OF THE NIGHT
By Charles Gingha
Ilustracija
Theresa Borelli
Veliko je slavlje
U malenoj kući
Životinje sve
Nisu mogle ući
Pitaju se mnogi
A šta se to slavi
Ne znaju svi oni
Događaj je pravi
Naš veliki meda
Koga baš svi vole
Od jeseni kreće
Na velike škole
Baš se dugo spremao
Kroz sve ove dane
Konačno na jesen
Prvak da postane.
Миш је грицн'о сира
увек му то прија
једина је невоља
што га мачка дира.
Па и њена мука
често дуго траје
јер за њом не престаје
наш керов да лаје.
А и куци мојој
често дође мука
јер га увек дира
нека дечја рука.
У тој општој гужви
нико нема мира
једино миш не може
никога да дира.
