субота, 02. март 2019.

БОЈЕ




Црвена је љубав
Бела боје среће
Црна је сва туга
Зелена пролеће

Жута ми је јесен
Бела ми је зима
Док нам радост наша
И све боје има

Небо ми је плаво
Река често сива
Док риба у тегли
У безбојном плива

Црна ми је ноћ
А бео ми дан
Бео ми је јастук
Шарен ми је сан

Крв ми је црвена
Са црном бих плако
Али сваку боју
Ја испрљам лако


САША ЈОВАНОВИЋ




субота, 23. фебруар 2019.

БАШ НЕ ВОЛИМ ШТО МОРАМ ДА ВОЛИМ ПОВРЋЕ!





Паприка ми љута, док је ротква блажа

Купус ми је сладак, шаргарепа дража



Краставац ми прија и парадајз годи

Ја баш волим кромпир када добро роди



Од лука и плачем, једем га кад нећу

Све морам да волим, немам неку срећу




Саша Јовановић






субота, 09. фебруар 2019.

ЗАШТО МИШ НИКОГА НЕ ДИРА?




Миш је грицно сира
увек му то прија
једина је невоља
што га мачка вија

а и њена мука
често дуго траје
јер за њом не престаје
наш керов да лаје

па и куци мојој
често дође мука
јер га увек дира
нека дечја рука

у тој општој гужви
нико нема мира
једино миш не може
никога да дира



Саша Јовановић


уторак, 22. јануар 2019.

SREMAČKA HIMNA RAKIJI





Ala žeže
Ala leči
Ala peva
Ala ječi

Ala priča
Ala ćuti
Ala bistri
Ala muti

Ala žmuri
Ala gleda
Ala daje
Ala neda

Ala peva
Ala svira
Ala stoji
Ala dira

Ala žedni
Ala toli
Ali uvek
Baš se voli


S.J.




петак, 11. јануар 2019.

ПОЉУБАЦ



  
Пољуби ме мама
Кад у школу крећем
Љуби ме и тетка
Ал`  је ретко срећем

Пољуби ме бака
Када ме ухвате
Ја пољубац често
Добијем од тате

Кад петицу добијем
Пољуби ме деда
Не ради то често
Нешто ми се неда

Ујна ме пољуби
Кад у госте дође
Кармин док обришем
Вечност ће да прође

То што ме сви љубе
То је из љубави 
или из  бонтона
Ал' зашто ме је данас
Пољубила она


Саша Јовановић




петак, 21. децембар 2018.

ČIKA KEKINA PRIČA O SNEŽNIM PAHULJICAMA




Dragi drugari, da li volite zimu i sneg? 
Ispričaću vam priču o snežnim pahuljicama koja govori o nečemu drugom!

Negde pre mnogo godina, možda je to bilo čak pre tri godine, sreli su se moje prijateljice Fruškogorska Senica i Panonska Golubica.

- Htela sam nešto da te pitam najdraža moja... Da li ti možda znaš koliko je teška jedna snežna pahuljica? - upita mala Fruškogorska Senica Panonsku Golubicu.

-
Pa ona i nema težinu! Težina joj nije veća od nule - glasio je odgovor Panonske Golubice.

-
Draga moja, onda ti moram ispričati jednu priču - reče Fruškogorska Senica.

- Prošle zime sam sedela na grani jele, bliže stablu, kad je počeo da pada sneg. Nije padao kao mećava, već je padao kao u snu, bez žurbe i žestine. Lagano, pa još i lakše...
Pošto nisam imala pametnija posla, počeh da brojim snežne pahuljice, koje su padale na grančice i iglice moje grane. Izbrojala sam do broja tri hiljada sedam stotina i jedne pahuljice. A kad je pala tri hiljade sedam stotina i druga pahuljica, pahuljica o kojoj kažeš da joj težina nije veća od nule, grana se slomila.

Rekavši to, mala je ptičica od
letlela.

Golubica, koja je još od
davnih vremena simbol mira, razmišljala je o ovoj priči, i na kraju rekla samoj sebi:

- Ma kako se nekom činilo da je njegov mali glas nevažan za mir u svetu, možda upravo on još nedostaje.

Tako je i u drugim situacijama. Iako vam se čini da je ono što radite beznačajno i malo, budite sigurni da svakog trenutka to može biti ogromno!

Verujte svom Čika Keki!


Razumemo se! Zar ne?