SAŠA BOOKS - ZABRANJENE KNJIGE, TEKSTOVI I PESME, SEM ZA DECU I ODRASLE. Sve i svašta, za svakoga po nešto, sem ako nije za nekoga ništa ili za nekoga sve...
Поранио једно јутро
па је крен’о у пекару,
и успут је меда срео
другарицу своју стару.
Другарица стара
већ у школу иде,
меда стао крај ње
да га с њоме виде.
Њену торбу носи
поносно наш меда,
па се све окреће
дал’ га неко гледа.
У школу он не иде
због разлога глупа,
кроз врата и уђе
ал’ му мала клупа.
Саша Јовановић
Ne treba mi plata,
Odmor mi ne treba,
Ja sam jako vredan,
ne treba mi hleba.
Ne smeta mi buka
Ne treba mi mir
Ja hoću da radim
Radiću za sir...
„Чистоћа
је пола здравља“,
Вештица
нам каже.
Док
на канап рубље
Полагано
слаже
Опрала
је шешир
Рукавице
своје
Опрала
и чарапа
Јер
их има двоје
И
шал је опрала
Мора,
него шта ће
Ал'
је мучи проблем
Има
једне гаће...
I po celom danu
Snovi mi u glavi
Ko toliko svega
U glavu mi stavi
Svega nečeg ima
Po glavi se gura
O ideja svakavih
Nastaje mi bura
Nek’ ih samo ima
Nek se stvari množe
Možda se i one
Jednog dana slože
Ово је Рејмондова прича коју је он испричао Чика Кеки а
Чика Кека ју је испричао мени да бих је ја испричао вама.
Дакле, Рејмонд је имао пријатеља са факултета који је
имао два унука, од шест и осам година.
Пошто је Рејмонд често долазио у посету код свог
пријатеља, радо је дечацима показивао разне трикове.
Једног дана Рејмонд је рекао деци: „Имам један трик са
којим могу да вас претворим у лавове!“
На Рејмондово изненађење једно од деце рече: „У реду.
Претвори нас у лавове!“
„Па, ух, знате... Ја, ух..., не могу то да урадим јер
нема
начина да вас вратим назад...“, покушавао је да се
извади
Рејмонд.
„Баш ме брига. Желим да нас претвориш у лавове!“, рече
млађи дечак.
„Не могу, јер нема начина да вас поново вратима да
будете дечаци“, Рејмонд настави да се вади из
незгодне
ситуације.
„Хоћу да нас претвориш у лавове!“, изненада је викнуо
старији дечак.
„А како ти то можеш да нас претвориш у лавове?“,
упитао
је млађи дечак.
„Изговарајући чаробне речи. Ако бих их изговорио, ви
би
сте постали лавови““, одговорио је Рајмонд.
Два дечака су једно време размишљала и онда један
упита: „Зар не постоје чаробне речи које би нас вратиле
у
дечаке?“
„Постоје, али проблем је што, ако кажем прве чаробне
речи, не само вас двојица, него свако на свету –
укључујући и мене би се претворио у лава. А лавови не
знају да причају и не би било никог ко би могао да
каже
чаробне речи које би нас вратиле у људе“, наставио је
Рејмонд борбу.
„Напиши их“, рекао је старији дечак.
„Али ја не знам да читам!“, рече млађи.
„Не, не могу – писање речи отпада... Чак и када бих
написао речи, свако на свету би се ипак претворио у
лава“, снашао се Рајмонд.
„ОХ!“, уздахнуше оба дечака.
После недељу дана Рејмонд је срео старијег дечака који
рече: „Чика Рејмонде, има нешто што једва чекам да вас
питам... Нешто што ме све време збуњује...“
„Питај!“, рече Рејмонд.
„Хоћете ли ми речи како сте ви уопште научили те
речи?“,
упита дечак.
Srelo dete Sneška
pa mu se sve smeška
ali Sneško ćuti
kao da se ljuti.
Šta li se to dešava,
„Mali Sneško jadan“,
pomislilo dete
„Mora da je gladan“
Gleda dete Sneška,
Kakav je to štos,
Umesto u ustima
Šargarepa – nos!
Nabrao sam zvezde
Jedno dve, tri kile
Nabrao bih više
Al’ daleko su bile
Odneću ih mami
Odneću ih tati
Odneću ih seki
I malenom bati
Poslaću ih baki
Poslaću ih deki
Poslaću ih teči
Mada nije neki
Neka svima svetle
Na kopnu i brodu
Poslaću ih bliskom
I dalekom rodu
Nek’ im zvezde svetle
Sve godine ove
A kada porastem
Nabraću ja nove...
