DAN TONE U SAN – Saša Jovanović

 

 

Dan tone u san

Noć na scenu stupa

Po nebu plovi mesec

Sa zvezdama skupa

 

Zagrli svoje snove

Uplovi u bezbrižnu noć

Jer ujutro sunce stiže

Noseći čudesnu moć

NIJE MAMA SAMO MAMA – Saša Jovanović

Nije mama samo mama

To je žena moga tate

A i kuma njene kume

Tek toliko sad da znate

 

Unuka je svome dedi

Al’ je ćerka dedi mome

Pa je sestra svojoj sestri

I još sestra bratu svome

 

I ujna je nekom klincu

Pa i tetka najmilija

Na usluzi svom mezimcu

I rodbini celoj prija

 

Mama je još komšinica

Komšijama s nekog sprata

Čelo bašte u dvorištu

Ili vrata baš do vrata

 

Mame su još na svom poslu

Koleginice nekim tamo

I poznatim – nepoznatim

Ne možemo sve da znamo

 

One su još povrh svega

Nastavnice, menadžeri

Komanduju svojom vojskom

A kad treba ribaj – peri

 

Kuvarice, spremačice,

Naučnice, književnice,

Kreatorke, pevačice,

Direktorke, krojačice...

 

Ne mož’ čovek da nabroji

Šta to još su naše mame

Da ih pitaš šta sve jesu

Ne znaju ni one same.

 

Najbitnije za nas decu

Nek’ u ovoj pesmi stoji

Najbitnije su biće naše

Što na svetu tom postoji.

 

 

10 NAŠIH VASPITAČICA – Saša Jovanović

 

Prvo je krenula Agata Kristi sa svojom knjigom „10 MALIH CRNACA“ u kojoj se kroz stihove rešava zagonetka...

Potom nas je Ljubivoje Ršumović upoznao sa „10 LJUTIH GUSARA“... 

Ovoga puta sledi priča o „10 NAŠIH VASPITAČICA“

 

 

10 vaspitačica

Brine se o nama

Jedna mora kući

Po nju došla mama

 

9 vaspitačica

Peva s nama pomalo

Jedna se prehladila

Pa je osam ostalo

 

8 vaspitačica

Ja nijednu ne dam

Jedna ode s bakom

Ostalo ih sedam

 

7 vaspitačica

Užinu nam sprema

Dok smo sve mi pojeli

Još jedne nam nema

 

6 vaspitačica

S nama sve baš broji

Opet jedna nestala

Čudno ljudi moji

 

5 vaspitačica

Motrim ja na njih

Jedna se izgubila

Dok sam sluš’o stih

 

4 vaspitačice

Pred očima mojim

Čim sam se okren’o

Samo tri ih brojim

 

3 vaspitačice

Slušam njihov glas

Samo što sam kinuo

Dve su ispred nas

2 vaspitačice

Same su nam ostale

Dok smo se mi čudili

Devet njih su nestale

 

1 vaspitačica

Smešta nas u krevet

Kad smo se probudili

Vratilo se devet

 

10 vaspitačica

Šalilo se s’ nama

U vrtiću deca

Nikad nisu sama

 

Naše vaspitačice

Volim nek’ se zna

Al’ moraju da paze

Sakriću se ja...

SVI SU BILI PILE – Saša Jovanović

 

Svi su nekad bili

Sve su nekad bile

Neki su i sada

Nekom drago pile...

 

Da li pile bakino

Il’ tatino pilence

Da li pile mamino

Malo srculence.

 

Al’ pile odraste

Jer sve tako štima

Pa sad nekad pile

Svoje pile ima...

DAN ZA DANOM – Saša Jovanović

 

Jutro je k’o malo dete

Iz sna što se budi

Prepodne je već razigrano

Sve se jutru čudi

 

A podne kad odskoči

K’o pčele što zuje

Njegova se sva lepota

I vidi, i čuje...

 

Popodne nam već lagano

Ka večeri jezdi

Kao prica mala

Što će da se gnezdi

 

I onda nam ta noć stiže

Sve sa svojim plaštom

Pa nam naše snove boji

Svojom bujnom maštom

LJULJAŠKA – Saša Jovanović

 

Da li voliš da se vineš

Na ljuljaški do plavog neba

Taj let u visine

Detetu je sve što treba

 

Sa najviše tačke leta

Da pogledaš u daljinu

Preko žbunja i ograda

Da ti vidiš svu širinu

 

Pa se vratiš drugoj strani

I u zemlju pravo gledaš

Onda opet kreneš gore

I ljuljanju se sav ti predaš.

 

Prema pesmi „The Swing“, ROBERT LUIS STIVENSON

ШТА ИДЕ ПОСЛЕ БРОЈА ДЕСЕТ? – Саша Јовановић

 

 

Један, два...

Везао/везала сам пертле ја

Два, три...

Потом иде четири...

Четири, пет...

Диван је овај свет,

Шест, седам...

Књиге радознало гледам...

Осам, девет...

Намештам сам/сама кревет...

Девет, десет...

Иде неки број сад већи...

Кад научим ја ћу рећи...