SASTANAK MIŠEVA

 

Sastali se miševi

na obali bare

što počinje veče

oni baš ne mare

 

Pričaju o mačkama

pričaju o školi

pričaju o siru

koji svaki voli

 

Ispijaju čajeve

svako gricka nešto

kad iz trave visoke

mačka skoči vešto

 

Neveliko društvo

brzo je nestalo

a mačka je pojela

sve što je ostalo

 

Više nije gladna

al’ nije ni sita

gde će sutra miševi

u sebi se pita...

 

Saša Jovanović

 

UPOZNAJTE DRŽAVE KROZ STIHOVE - JAPAN

 

Na zastavi države

Tačka je crvena

Dok podloga bela

Oduvek je njena

Kažu svi da sunce

Izlazi baš tamo

Za suši i lepeze

Mi odavno znamo

Karate baš svi

Od malena znaju

Kao poklon često

Trešnjin cvet vam daju

Dok zemljotres trese

Na ostrvu tome

Svako kuva čaj

Najmilijem svome

A glavi joj grad

Tokio se zove

Da li znaš da kažeš

Ime zemlje ove?

Čika Keka & Čika Saša

 

SVE JE MOGUĆE

 

Svaki moment

koji dođe

I sa mesečevom

menom prođe

Svaki moment

Koji zora nosi

A zalazak ga

Sa sobom odnosi

Nudi meni neku nadu

Koju neću nikom kriti

Nemoguće što je danas

Moguće če sutra biti.

 

Word duet band

ČIKA KEKA & ČIKA SAŠA

NEĆE SAN NA OČI

 

Miš je bio gladan

Neće san na oči

Pogleda u nebo

Mesec bode oči

 

Kad bi Mesec bio

Sav od lepog sira

Mogao bi ćoškić

Malčice da dira

 

Ne bi zbog tog Meseca

Zabolela glava

A miš naš ogladneli

Mog’o bi da spava

 

Čika Keka & Čika Saša

ZIMSKA LEPOTA

 

Zar nije lepo šetati u proleće

Kad se lišće rađa i pesma ptica kreće

A kada ptice počnu da gube glas

Gledati pčela na cveću oko nas

 

Zar nije lepo kada leto prođe

I opalo lišće pod noge dođe

I sa nama na cipelama krene

Prateći naše korake snene

 

Zar nije lepo kad zima je ovde

A pogledi na drveće mi tako mnogo gode

U kojem veverice zimske snove snuju

I korake moje kroz sneg ne čuju

 

A svaka grančica, ma koliko mala

Obavijena belilom prekrasna je stala

Dočekuje zimu u svoj njenoj moći

Praveći drvo cvetom u toj beloj noći

Praveći drvo lepotom celom

Uvijeno u prekrasnom belom.

 

 

I JA SAM POŽELEO DA DOHVATIM MESEC

 

Kažu mi da je nemoguće dohvatiti mesec...

„Nemoj da maštaš o nemogućem!“

Možda su u pravu, ali što ja ne bih mogao da dohvatim mesec.

Kažu da čuda postoje.

Mada, po meni, dohvatiti mesec i nije neko čudo!

Dohvatiti mesec...

To mi je jedan od ciljeva u životu.

To mi je želja.

To je nešto što mogu.

Gledam u nebo...

Što da ne? Pa nije to tako daleko.

„Evo ga, opet mašta“, čujem kako mi pričaju iza leđa.

I šta da im kažem kada ništa ne shvataju...

Pa, mesec može da dohvati ko god hoće. Samo ako želi...

 

Šta da radim sa onima koji nisu čitali i shvatili Miroslava Miku Antića...

 

Jesi l' čuo da će sutra padati dinari s neba?

- Nisam.

A je l' veruješ da ima ’tica što donosi kolače?

- Ne verujem.

Jesi l' čuo da ima negde gde je stalno leto?

- Nisam.

A jel' veruješ da u radiju žive mali ljudi?

- Ne verujem.

Pa marš onda iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš.

Da te pokrljam na pola, kao lebac!

Eto!

 

Eh, kada sam ja još dohvatio mesec...

Ali, dohvatiti zvezde – to je već druga priča.

To mi je sledeći izazov!

Ali ni to nije teško...

 

 

Čika Keka

ЗИМСКА БЕЛИНА

 

Зимска белина

Магично сија

А са њоме

Сијам и ја

 

Јако ме стеже

И снажно љуби

Од магије њене

Дах се губи

 

Потом ме пушта

Да около летим

Гледам на бело

Негде да слетим