петак, 11. јануар 2019.

ПОЉУБАЦ



  
Пољуби ме мама
Кад у школу крећем
Љуби ме и тетка
Ал`  је ретко срећем

Пољуби ме бака
Када ме ухвате
Ја пољубац често
Добијем од тате

Кад петицу добијем
Пољуби ме деда
Не ради то често
Нешто ми се неда

Ујна ме пољуби
Кад у госте дође
Кармин док обришем
Вечност ће да прође

То што ме сви љубе
То је из љубави 
или из  бонтона
Ал' зашто ме је данас
Пољубила она


Саша Јовановић




петак, 21. децембар 2018.

ČIKA KEKINA PRIČA O SNEŽNIM PAHULJICAMA




Dragi drugari, da li volite zimu i sneg? 
Ispričaću vam priču o snežnim pahuljicama koja govori o nečemu drugom!

Negde pre mnogo godina, možda je to bilo čak pre tri godine, sreli su se moje prijateljice Fruškogorska Senica i Panonska Golubica.

- Htela sam nešto da te pitam najdraža moja... Da li ti možda znaš koliko je teška jedna snežna pahuljica? - upita mala Fruškogorska Senica Panonsku Golubicu.

-
Pa ona i nema težinu! Težina joj nije veća od nule - glasio je odgovor Panonske Golubice.

-
Draga moja, onda ti moram ispričati jednu priču - reče Fruškogorska Senica.

- Prošle zime sam sedela na grani jele, bliže stablu, kad je počeo da pada sneg. Nije padao kao mećava, već je padao kao u snu, bez žurbe i žestine. Lagano, pa još i lakše...
Pošto nisam imala pametnija posla, počeh da brojim snežne pahuljice, koje su padale na grančice i iglice moje grane. Izbrojala sam do broja tri hiljada sedam stotina i jedne pahuljice. A kad je pala tri hiljade sedam stotina i druga pahuljica, pahuljica o kojoj kažeš da joj težina nije veća od nule, grana se slomila.

Rekavši to, mala je ptičica od
letlela.

Golubica, koja je još od
davnih vremena simbol mira, razmišljala je o ovoj priči, i na kraju rekla samoj sebi:

- Ma kako se nekom činilo da je njegov mali glas nevažan za mir u svetu, možda upravo on još nedostaje.

Tako je i u drugim situacijama. Iako vam se čini da je ono što radite beznačajno i malo, budite sigurni da svakog trenutka to može biti ogromno!

Verujte svom Čika Keki!


Razumemo se! Zar ne?

KAD ZAZVONI ŠKOLSKO ZVONO





Prvi dani, prva slova,
Nove brojke, lica nova
Najviše me buni ono
Kad zazvoni školsko zvono

Brzo teku školski dani
Drugari smo razigrani
Prekida nam igru ono
Kad zazvoni školsko zvono

Školu volim, nju još više,
Šapućem joj ja najtiše
Spasava nas uvek ono
Kad zazvoni školsko zvono

Prođoše i školski dani
Ej, drugari dobro znani
U prošlost nas vraća ono
Kad zazvoni školsko zvono





четвртак, 06. децембар 2018.

STIŽE ZIMA, E PA ŠTA JE!!! Evo kako temperatura deluje na različite ljude, u različitim krajevima i u različitim situacijama...





Kome je hladno ovih dana taj stvarno ne zna šta je hladnoća!


Na +18°C na Havajima uzimaju drugi pokrivač a na +10°C u zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje dok na +2°C italijanski automobili ne mogu da upale.
Na -1°C dah se vidi a Rusi jedu sladoled i piju pivo.
Na -4°C pas vam se uvaljuje u krevet a na -10°C francuski automobili ne mogu da upale.
Na -15°C američki automobili ne mogu da upale a na -20°C dah se čuje.
Na -24°C japanski automobili ne mogu da upale a na -28°C pas vam se uvaljuje u pidžamu.
Na -29°C nemački automobili ne mogu da upale a na -30°C ni jedan normalan automobil ne može da upali.
Na -36°C ruski automobil ne može da upali a na -39°C Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
Na -60°C stanovnici Helsinkija se smrzavaju a u Moskvi zakopčavaju kapute.
Na -70°C smrzavaju se i u paklu dok ruski univerzitet u Kuznjecku organizuje kros.
Na -72°C advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
Na 120°C se alkohol smrzava.
Na -273,15°C je apsolutna nula, prekida se kretanje elementarnih čestica a Rus liže smrznutu vodku...



четвртак, 15. новембар 2018.

ДАНИ У НЕДЕЉИ






Понедељак се први буди
чува место своје
Уторак за мало касни
ал' их је већ двоје
Среда увек у средини
треће место држи
а четвртак лако ипак
од петка је бржи
Суботи од умора
клонула је глава
једва чека недељу
да се с њом спава



Саша Јовановић

ПОГОДИТЕ КАКО САМ ИЗГУБИО ОПКЛАДУ НА ВАШАРУ КАД САМ БИО МАЛИ...






Када сам ја био сасвим мали Чика Кека, млађи него што сте ви сада, у нашем месту се одржавао вашар. Као и сваки пут отишао сам на вашар где сам срео једног деку који ми је рекао:

„На парчету папира ћу написати твоју тачну тежину. Ако то буде тачно написано даћеш ми 100 динара, а ако не буде, ја ћу дати теби.“

Замислио сам се и видео да нигде нема никакве ваге, кантара, па сам пристао на опкладу. Био сам сигуран да ћу лако зарадити новац, па ћу моћи уместо једном, да се два пута провозам на вртешци.
Када ми је дека дао папир морао сам ја њему да дам 100 динара.

Како је човек добио опкладу?


Ех, лукави дека је урадио баш као што је рекао. На парчету папира је написао „твоја тачна тежина“.