AH, TE DEVOJČICE – Saša Jovanović

 

Ja im nosim torbu

U obraz me ljube

Kako mogu biti

One tako grube

 

Ja im berem cveće

One srce traže

Ako nešto hoćeš

To se odmah kaže

 

Ja joj skidam zvezde

On ljubav kaže

Kako da se čovek

S devojčicom slaže

SVI SPAVAJU – Saša Jovanović

 

Dok usnuli februar

Krcka inje svoje

Zimski hladni dani

Polako se broje

 

Tišina ledena

Našom šumom vlada

Životinje gde su?

Šta li rade sada?

 

Nema ih na snegu

Gde li su nestale

Životinje velike

Životinje male

 

Napolju je hladno

Zimski dani traju

Životinje naše

S prolećem spavaju

 

A kad dođe mart

I sunce zarudi

Pre svih životinja

Proleće se budi

 

 

 

РАСПЕВАНИ МАЧАК

 

Наш шарени мачак

Скакуће по киши

Од кише се расте

Па ће бити виши

 

Док шљапкају барице

Мачак снове снева

Певаће у опери

Јер воли да пева

 

Киша му не смета

Јер кишобран носи

А малко и воде

Добро дође коси

 

 

NEKAD SE ZNAO RED... – Saša Jovanović

 

Nedeljom smo išli na izlet. Naravno kad je bio lep i sunčan dan. Ako je bilo loše vreme onda smo išli kod bake i deke na selo... Mada, kada je bio lep dan i ako smo išli na izlet sa nama su išli baka i deka.

Ne znam gde mi je bilo lepše.... Da li na izletu sa bakom i dekom ili na selu kod bake i deke...

I na izletu i kod bake i deke sve je bilo po propisu.

Deda i tata bi lepo seli, zavalili bi se u neki debeli ’lad a ja bih trčkarao između njih i bake i mame koje su ’redile šta će se jesti.

Deda bi poneo balon vina a tata nešto piva, tek da se nađe. Za mene je bio rezervisan sok od zove ili višanja.

Zamalo da zaboravim... Pre nego što bi legao deda bi obavezno iseckao slaninu, on belu i debelu, da bi nešto imalo da se pregrize dok se ne spremi ostalo.

Pivo bi se ’ladilo u izvoru a deda i tata su pili vino koje je još uvek bilo na podrumskoj temperaturi jer je stiglo zamotano u ćebad.

Uz slaninu i ’lebac od pekara Đoke krenule bi dedine priče...

Deda se za izlet oblačio u „svečanu“ košulju, totalno drugačiju od one svakodnevne, paorske, koju je nosio po dvorištu i njivi.

Kada se toga setim i dan danas mi zamiriše dedina košulja, bela slanina i hleb pekara Đoke...

 

SESTRA

 

Sestre su spremne

Uvek za svađu

Ali se u nevolji

Baš prve nađu

Sestra je tu kada padaš

I kada se boljem nadaš

Sestra je tu i njeno rame

Kada si tužan dolaze same

Sestra je tu kada se smeje

Njen osmeh srce najviše greje

Nikad ne zaboravi, uvek znaj

Ona je najbolji tvoj drugar taj...

ČIKA KEKA

 

PORODICA MEDA SPAVALO – Saša Jovanović

 

Mali meda Spavalo

Celu zimu spava

Čim zabeli šumica

Njemu klone glava

 

Pored malog mede

Dosta mesta ima

I za mamu Spavalo

Dok ne prođe zima

 

A do mame Spavalo

Odmah pored vrata

Prvi odmah zaspi

I Spavalo tata

 

U jazbini Spavalo

Snovi puni sreće

Spavalovci spavaju

Čekaju proleće

 

 

PAHULJE, PAHULJE, KOLIKO VAS IMA? - Saša Jovanović

 

Padobrani beli padaju sa neba

Pahuljice stižu sada baš kad treba

 

Hoću da izbrojim i da kažem svima

Koliko to pahulja na tom nebu ima

 

Evo jedna stiže, na ruku mi pada

Al' nestade odmah u trenutku sada

 

Druga za njom juri, na nosić mi sleće

Nestade i ona ali evo treće...

 

Treća mi je pala baš na rame moje

A za njom i četvrta – nestaše oboje

 

Peta mi je pahulja na koleno pala

Jedva sam je video koliko je mala

 

Šesta bela pahulja sa neba već stiže

Umesto sad sedme osma mi je bliže

 

Krenule su pahulje brzo preko reda

Da se lepo broje nikako se neda

 

Izbrojati pahulje to je muka teška

Bolje će mi biti da ja pravim Sneška...