Dragi drugari, da
li volite zimu i sneg?
Ispričaću vam priču o snežnim pahuljicama koja govori o
nečemu drugom!
Negde pre mnogo
godina, možda je to bilo čak pre tri godine, sreli su se moje prijateljice
Fruškogorska Senica i Panonska Golubica.
- Htela sam nešto da te pitam najdraža moja... Da li ti možda znaš koliko je
teška jedna snežna pahuljica? - upita mala Fruškogorska Senica Panonsku
Golubicu.
- Pa ona i nema težinu! Težina joj nije
veća od nule - glasio je odgovor Panonske Golubice.
- Draga moja, onda ti moram ispričati jednu priču - reče Fruškogorska Senica.
- Prošle zime sam sedela na grani jele,
bliže stablu, kad je počeo da
pada sneg. Nije padao kao mećava, već je padao kao
u snu, bez žurbe i žestine. Lagano,
pa još i lakše...
Pošto nisam imala pametnija posla, počeh da brojim snežne
pahuljice, koje su padale na grančice i iglice moje grane. Izbrojala sam
do broja tri hiljada sedam stotina i jedne pahuljice. A kad je pala tri hiljade sedam
stotina i druga pahuljica, pahuljica o kojoj kažeš da joj težina nije veća od nule, grana
se slomila.
Rekavši to, mala je ptičica odletlela.
Golubica, koja je još od davnih
vremena simbol mira, razmišljala je o ovoj
priči, i na kraju rekla samoj sebi:
- Ma kako se nekom činilo da je njegov mali glas nevažan za mir u svetu, možda
upravo on još nedostaje.
Tako je i u
drugim situacijama. Iako vam se čini da je ono što radite beznačajno i malo,
budite sigurni da svakog trenutka to može biti ogromno!
Verujte svom Čika
Keki!
Razumemo se! Zar
ne?
