SAŠA BOOKS - ZABRANJENE KNJIGE, TEKSTOVI I PESME, SEM ZA DECU I ODRASLE. Sve i svašta, za svakoga po nešto, sem ako nije za nekoga ništa ili za nekoga sve...
Како тихо лишће пада доле
Па се слаже као да се воле
Правећи ћилим још осмишљен горе
На земљи како да се одморе
Сада су без бриге на тлу
Покривајући земљицу сву
Спремају се за пријатан сан
Њихов је завршен дан
Лишћу
заслужен одмор прија
Дак на сунцу весело сија...
П.С.
"Сваки лист ми блаженство говори, док лепрша са јесењег
дрвета. ” - Емили Бронте
Usnio sam san
da imam miša čarobnjaka
ceo jedan dan...
Poklonio mi je pet želja,
baš me je začudio,
i od sveg čuda
ja sam se probudio...
Razmišljam ceo dan
da li su želje ostale
za neki drugi san...
Zašto pače za mnom gače?
Dal’ se smeje ili plače?
Pače gleda žutu boju,
svuda traži majku svoju...
A ja sad baš pred kišicu
obukao kabanicu...
Jao sada muke moje,
kabanica žute boje!
Saša Jovanović
Knjiga je kao neka mala vrata
Koja kad se ispred mene otvore
Neki svet u kome nikad nisam bio
U trenutku oko mene stvore.
Vodi me u svetove daleke
Kroz koje idem u čudu
Kroz zemlje nepoznate i daleke
A vrata uvek odškrinuta budu...
Mnogo puta sam razmišljao da napravim vremeplov... Čak sam i
počinjao nekoliko puta...
Međutim nešto mi se neda. I pored toga što putovanje kroz
vreme donosi mnogo prednosti, čini mi se da to nije baš projekat za mene. Pogotovo
ako mi pomaže moj veliki prijatelj Profesor Arkadije...
Onomad kada smo izmislili inkubator za leženje pilića,
inkubator je pravio kockice za led...
Kada mi je Profesor Arkadije pomagao da izmislim i napravim
ventilator, ventilator ga je odneo u Afriku. Trebalo mu je tri meseca da se
vrati...
Pomagao mi je i da napravim robota koji se zvao Robot i koji
je trebao da pronalazi izgubljene stvari – ali se robot zvani Robot izgubio...
I tako...
Kod vremeplova mi je problem, šta ako ga napravimo i on proradi...
Kakve sam sreće ja bih se vremeplovom vratio u prošlost pa
bi mi se tamo pokvario...
I šta onda...
Onda bi mi trebalo u mojoj biografiji da piše da sam rođen u
jednom veku a da sam umro nekoliko vekova ranije. Ne ide to...
Jedino možda da u vremeplov stavim Profesora Arkadija?
Ma, vratio bi se on i iz prošlosti kad se već vratio iz
Afrike...
Ne znam, nisam pametan...
Ево још једне дивне вечери која претходни још дивнијој ноћи. Зашто
је то све тако дивно? Па зато што нећемо спавати скоро целе вечери и скоро целе
ноћи! Најдивније је кад се не спава! Ја могу никада да не спавам, толико волим
не спавање. Шта ви кажете? И ви сте неспавачи? Хајде да уживамо у неспавању јер
највише не волим када ујутру морам да се пробудим рано и да идем у школу. Зато
је боље да не спавамо па се не морамо ни будити рано ујутро јер нисмо ни
спавали...
Док вечерас тако не спавамо сетио сам се мога друга, из водених дана, Речно Морског Шарана. Питате се какав је то био шаран? То вам је био Речно Морски Шаран. Његова породица је могла да живи и у реци и у мору. То су наслеђивали једни од других, с колена на колено. Њихова породична прича каже да је један њихов предак играјући се у Фрушкогорској реци случајно склизнуо у Панонско море. Уместо да му смета слана вода, њему је та со баш пријала, јер се управо најео несланих речних специјалитета. Било којој речној риби би со сметала и морала би да иде на лечење у Рибљу Болницу на врху Фрушке горе, али претку мог друга Речно Морског Шарана је то баш пријало. Тако и дан данас сви они могу да живе и у реци и у мору. Једино не воле да живе у акваријуму.
Сви би рекли, дивота једна!
Али, ту је тек проблем. Кад би мој другар Речно
Морски Шаран боравио у Пнонском Мору све Панонске
Рибе не би хтеле да се друже са њим јер је он живео и у Фрушкогорској
Реци....
С друге стране, кад би боравио у Фрушкогоској
Реци,
све речне рибе нису хтеле да се друже са њим јер је он живео и у Панонском
Мору.
Па нека се одлучи где ће да живи, рекли бисте ви - у реци или мору.
Ех, лако је то рећи - али Речно Морски Шаран је живео у Фрушкогорској
Реци
а у школу ишао у Панонско Море!
Да ли сада видите у чему је био проблем?
Тако сам ја, као његов најбољи друг, ишао стално са њим и од куће
до школе и од школе до куће да га друге рибе не би задиркивале...
Ишао сам ја с њим тако читава два, три дана и видех да томе нема
краја... Морамо нешто урадити да то престане...
Окупим ја Фрушкогорске Речне Рибе и кажем
им:
„Какви сте то ви људи, односно рибе? Слепи сте код очију. Уместо да
се дружите са Речно Морским Шараном, ви га
задиркујете:“
„Чика Кеко, а што да се дружимо са њим“, углас упиташе Фрушкогорске
Речне
Рибе.
„Размислите мало“, рекох ја.
„Размислили смо и опет нећемо да се дружимо“, рекоше Фрушкогорске
Речне Рибе.
„Е онда ми реците да ли имате телевизор?“, упитах ја њих.
„Немамо“, одговорише Фрушкогорске Речне Рибе.
„Да ли ви онда можете да видите као се живи у Панонцком
Мору“.
Упитах ја њих.
„Не можемо“, одговорише Фрушкогорске
Речне
Рибе.
„Па зар не би било боље онда да наговорите Речно Морског Шарана да
вам прича како се живи у Панопнском Мору?“; упитах ја Фрушкогорске
Речне Рибе.
„Чика Кеко,шта нас брига како се живи у Панонском
Мору“;
нису одустајале Фрушкогорске Речне Рибе.
„Ох, како компликовани људи, односно рибе. Зар вас не би занимало
шта једу Панонске Морске Рибе па да
вам Речно Морски Шаран прича о томе и донесе да мало и ви пробате? Зар вас не
би занимало којих се лепих игара играју Панонске Морске Рибе и да
вас он научи тим играма? Зар не бисте желели да чујете неку лепу причу из ПАнонског
Мора?“,
поставих им гомилу питања.
Фрушкогорске Речне Рибе се
замислише и одушевљено су признале да је то све диван идеја.
Исту причу сам поновио и Панонским Морским Рибама. И
шта мислите? Како су Панонске Морске Рибе
реаговале? Наравно да су биле одушевљене! Тако је мој другар Речно Морски Шаран
постао најомиљенији друг и међу Фрушкогорским Речним и
међу Панонским Морским рибама... Препричавао је и једним и
другима како се живи на оном другом месту. Сви су га заволели и отимали се да
буду са њим у друштву!
Уз друга је весело,
уз друга је срећа
Што нас има више
и она је већа.
Уз друга баш никада
нисмо тужни, сами
Кад год друга нађемо
хвалимо се мами
Уз друга нам и све боје
Много лепше, боље стоје
Чини да неки од вас нешто жмиркају... Горе капке! Нисмо ми тамо
неке бебе и мала деца која морају баш свако вече да спавају. Нисмо се тако ни
договорили. Договорили смо се, то јест, ја сам рекао да нећемо спавати скоро
целе ноћи. Договори су да се поштују, нећемо да спавамо...
Ево ко реши ову загонетку може слободно да проба да спава. Важи?
Ко пераја има и живи у води
Под водом и једе, под водом и броди.
Испод воде она баш на шкрге дише
Као ли се име њено са оловком пише
Аха, знао сам да ово нећете знати... Нема спавања...Што ћутите? Није ваљда да већ сви дремкате? Није ваљда да сви решење загонетке знате? Ко вам је шапнуо? Немогуће да баш сви знате даје одговор риба? Јаоооој.... Немојте још да спавате! Бар до јутра! Кад дође јутро онда идите у школу па тамо спавајте...
Мени се нее спаааваа... Нећу да спавааам....
Помозите ми и ви.... Немојтееее.... Зеееев...Спаваааати....
Немојтееее.... Зеееев....
Лаку ноћ....
Dan tone u san
Noć na scenu stupa
Po nebu plovi mesec
Sa zvezdama skupa
Zagrli svoje snove
Uplovi u bezbrižnu noć
Jer ujutro sunce stiže
Noseći čudesnu moć
