Panonski sam
mornar,
bez mora i broda
Pšenična su polja
moja morska voda
Panonsko je more
Neka ovde bilo
I nestade iznenada
Ko zna šta se
zbilo
U daljinu stalno
gledam
Njega nema, ja ga
tražim
I bez mora
Panonskoga
Za mornara pravog
važim
Ali jednog dana,
posle vedre noći
Panonsko će
more
opet meni doći
A kad nađem more
svoje
Sve će strepnje
tad da odu
Život morski tad
će teći
Na Panonskome
mome brodu.
Pozvaću vas ja na
more
Koje negde mene
čeka
Verujte vi sada
meni
Kad vam kaže Čika
Keka
Ja bez mora Panonskoga
Morski život
stalno živim,
U mislima
neprestano
Pučini se morskoj
divim.
I bez broda Panonskoga
Naći ću ga jednog
dana
To je more moja
kuća
Svima nama ljubav
znana
Ostrvo je Fruška
gora
Svedok morskih
divnih dana
A bez mora
Panonskoga
Planina je sada
sama
Нема коментара:
Постави коментар