I JA SAM POŽELEO DA DOHVATIM MESEC

 

Kažu mi da je nemoguće dohvatiti mesec...

„Nemoj da maštaš o nemogućem!“

Možda su u pravu, ali što ja ne bih mogao da dohvatim mesec.

Kažu da čuda postoje.

Mada, po meni, dohvatiti mesec i nije neko čudo!

Dohvatiti mesec...

To mi je jedan od ciljeva u životu.

To mi je želja.

To je nešto što mogu.

Gledam u nebo...

Što da ne? Pa nije to tako daleko.

„Evo ga, opet mašta“, čujem kako mi pričaju iza leđa.

I šta da im kažem kada ništa ne shvataju...

Pa, mesec može da dohvati ko god hoće. Samo ako želi...

 

Šta da radim sa onima koji nisu čitali i shvatili Miroslava Miku Antića...

 

Jesi l' čuo da će sutra padati dinari s neba?

- Nisam.

A je l' veruješ da ima ’tica što donosi kolače?

- Ne verujem.

Jesi l' čuo da ima negde gde je stalno leto?

- Nisam.

A jel' veruješ da u radiju žive mali ljudi?

- Ne verujem.

Pa marš onda iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš.

Da te pokrljam na pola, kao lebac!

Eto!

 

Eh, kada sam ja još dohvatio mesec...

Ali, dohvatiti zvezde – to je već druga priča.

To mi je sledeći izazov!

Ali ni to nije teško...

 

 

Čika Keka