недеља, 07. фебруар 2021.

NEKAD SE ZNAO RED... – Saša Jovanović

 


Nedeljom smo išli na izlet. Naravno kad je bio lep i sunčan dan. Ako je bilo loše vreme onda smo išli kod bake i deke na selo... Mada, kada je bio lep dan i ako smo išli na izlet sa nama su išli baka i deka.

Ne znam gde mi je bilo lepše.... Da li na izletu sa bakom i dekom ili na selu kod bake i deke...

I na izletu i kod bake i deke sve je bilo po propisu.

Deda i tata bi lepo seli, zavalili bi se u neki debeli ’lad a ja bih trčkarao između njih i bake i mame koje su ’redile šta će se jesti.

Deda bi poneo balon vina a tata nešto piva, tek da se nađe. Za mene je bio rezervisan sok od zove ili višanja.

Zamalo da zaboravim... Pre nego što bi legao deda bi obavezno iseckao slaninu, on belu i debelu, da bi nešto imalo da se pregrize dok se ne spremi ostalo.

Pivo bi se ’ladilo u izvoru a deda i tata su pili vino koje je još uvek bilo na podrumskoj temperaturi jer je stiglo zamotano u ćebad.

Uz slaninu i ’lebac od pekara Đoke krenule bi dedine priče...

Deda se za izlet oblačio u „svečanu“ košulju, totalno drugačiju od one svakodnevne, paorske, koju je nosio po dvorištu i njivi.

Kada se toga setim i dan danas mi zamiriše dedina košulja, bela slanina i hleb pekara Đoke...

 

Нема коментара:

Постави коментар