Nedeljom smo išli na izlet.
Naravno kad je bio lep i sunčan dan. Ako je bilo loše vreme onda smo išli kod
bake i deke na selo... Mada, kada je bio lep dan i ako smo išli na izlet sa
nama su išli baka i deka.
Ne znam gde mi je bilo lepše....
Da li na izletu sa bakom i dekom ili na selu kod bake i deke...
I na izletu i kod bake i deke sve
je bilo po propisu.
Deda i tata bi lepo seli, zavalili
bi se u neki debeli ’lad a ja bih trčkarao između njih i bake i mame koje su ’redile
šta će se jesti.
Deda bi poneo balon vina a tata
nešto piva, tek da se nađe. Za mene je bio rezervisan sok od zove ili višanja.
Zamalo da zaboravim... Pre nego
što bi legao deda bi obavezno iseckao slaninu, on belu i debelu, da bi nešto
imalo da se pregrize dok se ne spremi ostalo.
Pivo bi se ’ladilo u izvoru a
deda i tata su pili vino koje je još uvek bilo na podrumskoj temperaturi jer je
stiglo zamotano u ćebad.
Uz slaninu i ’lebac od pekara
Đoke krenule bi dedine priče...
Deda se za izlet oblačio u „svečanu“
košulju, totalno drugačiju od one svakodnevne, paorske, koju je nosio po
dvorištu i njivi.
Kada se toga setim i dan danas
mi zamiriše dedina košulja, bela slanina i hleb pekara Đoke...
Нема коментара:
Постави коментар