Из буџака и из мрака
Са тавана, са ормана
Говоре нам стално наши
Доће нешто да нас плаши
Из подрума, иза врата
Каже мама, каже тата
Нешто вири нешто прети
Јер ми
смемо све
несмети
Плашимо се ради реда
Да би тата, мама, деда,
Бабарогу увек звали
Јер верују да смо мали
Пуштамо им то на вољу
Док не смисле фору бољу
Ми радимо ствари своје
Бабароге не постоје!
Саша Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар