Горе
нам је небо док је земља доле
Горе
су и трешње што их деца воле
Доле
нам је река где се риба купа
Доле
нам је увек нека мишја рупа
Горе
нам је сунце и далеке звезде
Горе
су и птице што по небу језде
Горе
је и кревет када смо ми мали
Доле
је столица кад смо на њу стали
Доле
сам и ја још увек сам дете
Горе
ћемо бити кад године пролете
Саша Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар