субота, 15. новембар 2014.

ČIKA KEKINA TAJNA KNJIGA



Sto mu hiljada miliona rešivih i nerešivih tajni ove dimenzije i svih drugih poznatih i  nepoznatih dimenzija, geografskih dužina i širina...

Pronašao sam stari zapis u kome se kaže da postoji još jedan stariji zapis koji potvrđuje postojanje tajne alhemijske knjige. Taj stari zapis sam pronašao u izgubljenom dedinom dnevniku koji sam ja našao. Problem je u tome što sam ja opet izgubio taj dedin dnevnik... 
Deda je u svom dnevniku i zapisao kakva je to tajna alhemijska knjiga koja u sebi sadrži sva poznata i nepoznata znanja...

Čuveni naš alhemičar Profesor Arkadije je uvek govorio: „Ako ti nešto deluje nepoznato, tako će i ostati dok ne saznaš bilo šta poznato o nepoznatom.“  

Za one koji baš nisu upoznati sa tajnama alhemije samo da napomenem da je jedno od poznatih dostignuća alhemije pretvaranje gvožđa u zlatu... 
Taj proces poznaje svaki iole malo bolji poznavalac alhemije. Potrebna vam je samo ta tajna alhemijska knjiga. Uz tu knjigu mogu da se naprave razne čudotvorne mešavine svega i svačega.

Deda je pisao da je prema ilustracijama knjiga podeljena na nekoliko celina. U prvom delu naglasak je stavljen na biljke. Radi se uglavnom o neidentifikovanim tajnim fantastičnim biljkama. 

Posle toga sledi deo o astronomiji gde sve vrvi od zodijačkih simbola. 

Razni anatomski cteži i ljudski likovi dominiraju trećim delom, najvjerovatnije posvećenim biologiji. Na njega se nastavlja deo o kosmologiji, gde pronalazimo različite zabeleške o zvezdama i nebeskim sferama. Knjiga završava farmakološkim temama uz poseban deo sa receptima za biljne formule..

Priča o tajnoj alhemijskoj knjizi se po prvi put javlja 1573. godine, na dvoru prijatelja našeg dalekog pretka Milivoja Rudolfa drugog, cara i jednog od najekscentričnijih evropskih monarha svih vremena. 

Rudolf je sakupljao patuljke i imao četu divova u svojoj vojsci. Bio je okružen astrolozima i fascinirale su ga igre, šifre i muzika. 
Na dvor Rudolfa II je stigla nepoznata osoba i prodala mu tajnu alhemijsku knjigu za tri stotine dukata. 
To je u to vreme bila ogromna svota, što samo dokazuje da je tajna alhemijska knjiga postojala i da je snažno uticala na cara. 
U to vreme kod Rudolfa II boravio i naš predak Spasoje, veliki  moreplovac, astrolog, čarobnjak i okultist. 
Nakon Milivojeve smrti njegov sin, a moj predak, Radivoje je govorio kako je njegov otac ukrao tajnovitu knjigu, "knjigu koja je sadrzavala samo hijeroglife i koju njegov otac i nakon mnogobrojnih pokušaja nije uspeo baš da protumači". 

Posle Milivoja i Radivoja knjiga je završila kod Živorada de Teofilovića, upravnika Rudolfovih botaničkih vrtova. Tu joj se gubi svaki trag i stvarno je nejasno kako je na kraju završila Kod pradeda Stanoja koji ju je opet izgubio kao što sam ja izgubio dedein dnevnik...

Sve u svemu se baš sve zagužvalo...



A tako bi mi dobro došla ta tajna alhemijska knjiga sa kojom bi rešio par problemčića... 
Mislim na onaj deo o gvožđu i zlatu...
Ne bi mi trebalo puno...
Nešto malkice...
Ali ne znam ni gde je dedin dnevnik ni pradedina tajna alhemijska knjiga...
A bile su tu, mislim bar dnevnika a uz pomoć dnevnika našao bih ja i tu tajnu knjigu... 
Mislim da bih ja rešio te zagonetke sveta i te svoje problemčiće, ali nema dnevnika...
A tu je bio...
Ne znam stvarno šta da radim...
Mislim, znam ja šta da radim, ali samo da nađem taj dnevnik...
Ne znam...
Nisam pametan...


Нема коментара:

Постави коментар