среда, 4. октобар 2023.

ПРИЧА О РЕЧНО МОРСКОМ ШАРАНУ

 


Ево још једне дивне вечери која претходни још дивнијој ноћи. Зашто је то све тако дивно? Па зато што нећемо спавати скоро целе вечери и скоро целе ноћи! Најдивније је кад се не спава! Ја могу никада да не спавам, толико волим не спавање. Шта ви кажете? И ви сте неспавачи? Хајде да уживамо у неспавању јер највише не волим када ујутру морам да се пробудим рано и да идем у школу. Зато је боље да не спавамо па се не морамо ни будити рано ујутро јер нисмо ни спавали...

Док вечерас тако не спавамо сетио сам се мога друга, из водених дана, Речно Морског Шарана. Питате се какав је то био шаран? То вам је био Речно Морски Шаран. Његова породица је могла да живи и у реци и у мору. То су наслеђивали једни од других, с колена на колено. Њихова породична прича каже да је један њихов предак играјући се у Фрушкогорској реци случајно склизнуо у Панонско море. Уместо да му смета слана вода, њему је та со баш пријала, јер се управо најео несланих речних специјалитета. Било којој речној риби би со сметала и морала би да иде на лечење у Рибљу Болницу на врху Фрушке горе, али претку мог друга Речно Морског Шарана је то баш пријало. Тако и дан данас сви они могу да живе и у реци и у мору. Једино не воле да живе у акваријуму.

Сви би рекли, дивота једна! Али, ту је тек проблем. Кад би мој другар Речно Морски Шаран боравио у Пнонском Мору све Панонске Рибе не би хтеле да се друже са њим јер је он живео и у Фрушкогорској Реци....

С друге стране, кад би боравио у Фрушкогоској Реци, све речне рибе нису хтеле да се друже са њим јер је он живео и у Панонском Мору.

Па нека се одлучи где ће да живи, рекли бисте ви - у реци или мору. Ех, лако је то рећи - али Речно Морски Шаран је живео у Фрушкогорској Реци а у школу ишао у Панонско Море!

Да ли сада видите у чему је био проблем?

Тако сам ја, као његов најбољи друг, ишао стално са њим и од куће до школе и од школе до куће да га друге рибе не би задиркивале...

Ишао сам ја с њим тако читава два, три дана и видех да томе нема краја... Морамо нешто урадити да то престане...

Окупим ја Фрушкогорске Речне Рибе и кажем им:

„Какви сте то ви људи, односно рибе? Слепи сте код очију. Уместо да се дружите са Речно Морским Шараном, ви га задиркујете:“

„Чика Кеко, а што да се дружимо са њим“, углас упиташе Фрушкогорске Речне Рибе.

„Размислите мало“, рекох ја.

„Размислили смо и опет нећемо да се дружимо“, рекоше Фрушкогорске Речне Рибе.

„Е онда ми реците да ли имате телевизор?“, упитах ја њих.

„Немамо“, одговорише Фрушкогорске Речне Рибе.

„Да ли ви онда можете да видите као се живи у Панонцком Мору“. Упитах ја њих.

„Не можемо“, одговорише Фрушкогорске Речне Рибе.

„Па зар не би било боље онда да наговорите Речно Морског Шарана да вам прича како се живи у Панопнском Мору?“; упитах ја Фрушкогорске Речне Рибе.

„Чика Кеко,шта нас брига како се живи у Панонском Мору“; нису одустајале Фрушкогорске Речне Рибе.

„Ох, како компликовани људи, односно рибе. Зар вас не би занимало шта једу Панонске Морске Рибе па да вам Речно Морски Шаран прича о томе и донесе да мало и ви пробате? Зар вас не би занимало којих се лепих игара играју Панонске Морске Рибе и да вас он научи тим играма? Зар не бисте желели да чујете неку лепу причу из ПАнонског Мора?“, поставих им гомилу питања.

Фрушкогорске Речне Рибе се замислише и одушевљено су признале да је то све диван идеја.




Исту причу сам поновио и Панонским Морским Рибама. И шта мислите? Како су Панонске Морске Рибе реаговале? Наравно да су биле одушевљене! Тако је мој другар Речно Морски Шаран постао најомиљенији друг и међу Фрушкогорским Речним и међу Панонским Морским рибама... Препричавао је и једним и другима како се живи на оном другом месту. Сви су га заволели и отимали се да буду са њим у друштву!

 

Уз друга је весело,

уз друга је срећа

Што нас има више

и она је већа.

Уз друга баш никада

нисмо тужни, сами

Кад год друга нађемо

хвалимо се мами

Уз друга нам и све боје

Много лепше, боље стоје

 

Чини да неки од вас нешто жмиркају... Горе капке! Нисмо ми тамо неке бебе и мала деца која морају баш свако вече да спавају. Нисмо се тако ни договорили. Договорили смо се, то јест, ја сам рекао да нећемо спавати скоро целе ноћи. Договори су да се поштују, нећемо да спавамо...

Ево ко реши ову загонетку може слободно да проба да спава. Важи?

 

Ко пераја има и живи у води

Под водом и једе, под водом и броди.

Испод воде она баш на шкрге дише

Као ли се име њено са оловком пише

 

Аха, знао сам да ово нећете знати... Нема спавања...Што ћутите? Није ваљда да већ сви дремкате? Није ваљда да сви решење загонетке знате? Ко вам је шапнуо? Немогуће да баш сви знате даје одговор риба? Јаоооој.... Немојте још да спавате! Бар до јутра! Кад дође јутро онда идите у школу па тамо спавајте... 

Мени се нее спаааваа... Нећу да спавааам.... 

Помозите ми и ви.... Немојтееее.... Зеееев...Спаваааати.... 

Немојтееее.... Зеееев.... 

Лаку ноћ....





 


петак, 22. септембар 2023.

DAN TONE U SAN – Saša Jovanović

 



 

Dan tone u san

Noć na scenu stupa

Po nebu plovi mesec

Sa zvezdama skupa

 

Zagrli svoje snove

Uplovi u bezbrižnu noć

Jer ujutro sunce stiže

Noseći čudesnu moć





субота, 9. септембар 2023.

NIJE MAMA SAMO MAMA – Saša Jovanović


Nije mama samo mama

To je žena moga tate

A i kuma njene kume

Tek toliko sad da znate

 

Unuka je svome dedi

Al’ je ćerka dedi mome

Pa je sestra svojoj sestri

I još sestra bratu svome

 

I ujna je nekom klincu

Pa i tetka najmilija

Na usluzi svom mezimcu

I rodbini celoj prija

 

Mama je još komšinica

Komšijama s nekog sprata

Čelo bašte u dvorištu

Ili vrata baš do vrata

 

Mame su još na svom poslu

Koleginice nekim tamo

I poznatim – nepoznatim

Ne možemo sve da znamo

 

One su još povrh svega

Nastavnice, menadžeri

Komanduju svojom vojskom

A kad treba ribaj – peri

 

Kuvarice, spremačice,

Naučnice, književnice,

Kreatorke, pevačice,

Direktorke, krojačice...

 

Ne mož’ čovek da nabroji

Šta to još su naše mame

Da ih pitaš šta sve jesu

Ne znaju ni one same.

 

Najbitnije za nas decu

Nek’ u ovoj pesmi stoji

Najbitnije su biće naše

Što na svetu tom postoji.




 

 

четвртак, 31. август 2023.

10 NAŠIH VASPITAČICA – Saša Jovanović

 


Prvo je krenula Agata Kristi sa svojom knjigom „10 MALIH CRNACA“ u kojoj se kroz stihove rešava zagonetka...

Potom nas je Ljubivoje Ršumović upoznao sa „10 LJUTIH GUSARA“... 

Ovoga puta sledi priča o „10 NAŠIH VASPITAČICA“

 

 

10 vaspitačica

Brine se o nama

Jedna mora kući

Po nju došla mama

 

9 vaspitačica

Peva s nama pomalo

Jedna se prehladila

Pa je osam ostalo

 

8 vaspitačica

Ja nijednu ne dam

Jedna ode s bakom

Ostalo ih sedam

 

7 vaspitačica

Užinu nam sprema

Dok smo sve mi pojeli

Još jedne nam nema

 

6 vaspitačica

S nama sve baš broji

Opet jedna nestala

Čudno ljudi moji

 

5 vaspitačica

Motrim ja na njih

Jedna se izgubila

Dok sam sluš’o stih

 

4 vaspitačice

Pred očima mojim

Čim sam se okren’o

Samo tri ih brojim

 

3 vaspitačice

Slušam njihov glas

Samo što sam kinuo

Dve su ispred nas


2 vaspitačice

Same su nam ostale

Dok smo se mi čudili

Devet njih su nestale

 

1 vaspitačica

Smešta nas u krevet

Kad smo se probudili

Vratilo se devet

 

10 vaspitačica

Šalilo se s’ nama

U vrtiću deca

Nikad nisu sama

 

Naše vaspitačice

Volim nek’ se zna

Al’ moraju da paze

Sakriću se ja...





среда, 30. август 2023.

SVI SU BILI PILE – Saša Jovanović

 


Svi su nekad bili

Sve su nekad bile

Neki su i sada

Nekom drago pile...

 

Da li pile bakino

Il’ tatino pilence

Da li pile mamino

Malo srculence.

 

Al’ pile odraste

Jer sve tako štima

Pa sad nekad pile

Svoje pile ima...





уторак, 8. август 2023.

DAN ZA DANOM – Saša Jovanović

 



Jutro je k’o malo dete

Iz sna što se budi

Prepodne je već razigrano

Sve se jutru čudi

 

A podne kad odskoči

K’o pčele što zuje

Njegova se sva lepota

I vidi, i čuje...

 

Popodne nam već lagano

Ka večeri jezdi

Kao prica mala

Što će da se gnezdi

 

I onda nam ta noć stiže

Sve sa svojim plaštom

Pa nam naše snove boji

Svojom bujnom maštom








недеља, 23. јул 2023.

LJULJAŠKA – Saša Jovanović

 


Da li voliš da se vineš

Na ljuljaški do plavog neba

Taj let u visine

Detetu je sve što treba

 

Sa najviše tačke leta

Da pogledaš u daljinu

Preko žbunja i ograda

Da ti vidiš svu širinu

 

Pa se vratiš drugoj strani

I u zemlju pravo gledaš

Onda opet kreneš gore

I ljuljanju se sav ti predaš.

 


Prema pesmi „The Swing“, ROBERT LUIS STIVENSON