SRPSKI UPALJAČ NA ĆUMUR

Milion mu zagađenja radioaktvinih, neaktivnih, milion mu deponija, najlon kesa, dimnjaka i odžaka, otpadnih voda i kanti za smeća...

Pa ljudi, dokle ovo vodi...

Pa, ko će da krpi tolike ozonske rupe, ko će da čeka 500 godina da kese istrule...

Ne mogu da verujem da se ljudi ne sekiraju zbog toga...                                                           

Pa, ja po ceo dan samo o tome razmišljam i došao sam do zaključka da treba da se vratimo našim starim načinima života. Treba da se vratimo da živimo onako kako su naši dedovi živeli...

Kao što bi rekao poznati mislilac Otoman Federer: „Ako ne možeš u svetlu budućnost, sedi gdi si, ni za gdi si nisi...“                          

Razmišljajući o tom povratku u nekadašnji nezagađeni način života došao sam do zaključka da i tehnologiju treba da vratimo u nekadašnje stanje. Čak neke nove stvari treba i pronaći ali da ferceraju na stari način, na principima starih, dobrih tehnologija... Razmišljajući šta bih prvo ponudio u borbi protiv zagađenja došao sam do zaključka da bi to mogao biti upaljač na ćumur...

Zašto baš upaljač i zašto baš na ćumur?

Pa to je multipraktik rešenje.

Postoji više razloga.Plin iz ovih  sadašnjih upaljača tako neprimetno a tako jako zagađuje naš vazduh da mi toga nismo ni svesni. Umesto toga ćumur kao prastaro ekološko gorivo je u našoj tradiciji i toliko dimi da čovek tačno vidi koliko se zagađuje okolina pa može da reaguje. Ovi moderni upaljači su mali, zgodni za poneti pa čovek svaki čas može da zapali cigaru, neku najlon kesu ili šta već... Kod upaljača na ćumur to nije tako lako. Takav upaljač bi se morao da kao bacač plamena nostiti na leđima a pored toga u kolicima bi trebalo sa sobom nositi uvek koje džakče ćumura. E, kad bi neko trebao da pripali upaljačem cigaru, trebao bi da skine upaljač sa leđa, potpali ćumur i tek onda kresne upaljač... To bi bilo samo za meraklije, dok bi oni u žurbi pre batalili cigaru...

Ili možete zamisliti da vam nestane ćumura...

Ili ako pripalite više cigareta zaredom morate sačekati da se upaljač ohladi da bi ste ga opet mogli da stavite na leđa... Naravno da bi ovo bilo efikasno samo kada se korišćenje upaljača na ćumur ne bi ostavilo slobodnoj volji građana, nego bi se ovi drugi upaljači morali zakonski izbaciti iz upotrebe... Mislim da ovaj revolucionarni patent ima budućnost, i to skoru budućnost jer bi pored borbe protiv zagađenja plinovima i gasovima ovo pospešilo privredni razvoj proizvodnjom ćumura što bi opet dalje prouzrokovalo dalji razvoj mašina na ćumur...

Pronalazak kao što je upaljač na leskovački ćumur je budućnost...                                                                                                                           
Do sada je kod nas ćumur imao ograničen spektar upotrebe ali prema mojim projekcijama mislim da bi otvaranjem vrata ćumuru mi otgvorili i sebi vrata ka Evropi...

Mislim da bi bilo neophodno formirati i ministarstvo za ćumur i prateće delatnosti...

Mislim da je to  ono pravo...

Ali ponekad ne mogu biti pametan...

Ne znam...

Mislim, znam ali nisam baš siguran...

Stvarno, ne znam...

Arkadije Jovanović

TAJANSTVENI RUKOPIS - ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče,

uvek sam se pitao koliko na svetu postoji jezika, koliko dijalekata, koliko slovnih znaka, koliko slova a tek koliko reči...  
Pitao sam se koliko na svetu ima otkrivenih tajni a koliko tek ima neotkrivenih tajni... 
To znatiželju sam sigurno nasledio od mog predobrog i po malo poštenog pradede.

Moj pradeda ja kao naučnik, kolekcionar, mislilac, filatelista, trgovac starinama, polovnim automobilima i otkrićima stalno nešto tražio, nalazio, gubio... 
Sve ga je zanimalo... 
Zanimalo ga koliko ima do Zemlje do Meseca a koliko od Meseca do Zemlje... 
Zanimalo ga je gde je centar Sveta, ko je napravio piramide, šta ima za ručak, da li se komšinica Mica švalera... 
Zanimalo ga je „ko otkida ruke i glave starim kipovima“, kao što se u svakom filmu „Sabirni centar“ pitao Danilo Bata Stojković. 
Zanimalo ga je ko će pobediti u večitom derbiju, odakle dolaze deca, ko je napisao Bibliju...

Tako se šunjajući, istražujući, cunjajući pronašao nepoznati rukopis. Sigurno nije bio svestan na kakvu je tajnu našao jer je odložio nađene papire po strani i posvetio se drugim knjigama ko je su mu se činile vrednijim.

Kasnije kad je tajanstveni rukopis konačno došao na red, da se čita u toaletu, utvrdio je da je napisan jezikom koji on ne poznaje. Pitao je prabaku, svog dedu, komšije..., ali niko nije znao koji je to jezik. 
Sa komadiča papira priloženog uz rukopis moglo se doznati da je on pre pripadao nekom drugom ali kome nije znao jer nije umeo da pročita.

Tako je taj nepročitani rukupis prelazio sa generacije na generaciju i konačno stigao do mene.

Ja sam otkrio da je rukopis bio deo neke knjige i da poseduje ilustracije dok je tekst napisan nepoznatim jezikom. 
Takođe sam otkrio da sve dok se ne pronađe ključ za dešifrovanje teksta ilustracije ostaju jedina informacija koja nam može razjasniti karakter ove čudesne knjige.

Prema ilustracijama, koje mi nisu jasne šta predstavljaju, izgleda da se radi o naučnoj knjizi jer mi ništa nije jasno. 
Na osnovu kaligrafije, crteža, pergamenta i pigmenta, poveza, otkrio sam da je rukopis nastao pre nego što ga je pradeda našao. 
Uz već spomenute crteže tu su i tajanstvene karte na kojima neki vide astronomske objekte viđene kroz teleskop, a neki žive ćelije viđene kroz mikroskop, neko vidi mrlje od bureka ili kafe a nekoga to uopšte nije zanimalo.

Svi lingvisti u Malom Mokrom Lugu, koji su analizirali propratne tekstove, utvrdili su kako pismo i jezik rukopisa jednostavno nisu poznati.

Rukopis u osnovi je alfabetsko pismo koje ima od 19 do 284 slova, a ni jedno od njih nije vezano uz bilo koji poznati sistem pisanja.

Ne znam šta da radim...?

Probao sam da ga pročitam najmanje dva, tri puta...

Možda da probam još jednom...

Ne znam...

Ali možda i znam...

Ne znam...

DA LI VERUJETE U SVETSKA ČUDA?

Milion mu vekova, sto hiljada godina, bilon mu zagonetki i sedam mu svetskih čuda meni nešto nije jasno... 

Kažu ljudi, naučnici, mudre glave, drevne knjiga da na svetu ima sedam svetskih čuda.  Kakva su to čuda kad od tih sedam svetskih čuda danas se može videti samo jedno - piramide. Viseći vrtovi, Artemidin hram, Zevsov kip, Mauzolej, Rodski kolos i svetionik na Farosu ili su iščezli ili su u ruševinama... 

Kakvo je to čudo kad nestane. 

Ne vidim šta je to čudno u tom čudu i zašto se zove čudo? 

Pa ja svaki dan vidim i napravim gomilu čuda po mojim naučnim kriterijumima koji su usvojeni na svetskom samitu interdisciplinarnih naučnika Malog Mokrog Luga koji se svake godine redovno održava 29. februara nedeljom u Bubanj Potoku.

Jedno od čuda je to što moj prijatelj ima reno 5, relativno mlad – tek je postao punoletan, mislim na auto, koji troši prosečno 18 litara goriva na sto kilometara iliti 1,8 litara na 10 kilometara. Pošto auto juri čak 60 kilometara na sat, koristeći Brozovu jednačinu sa 46 nepoznatih izračunavamo da auto troši 1,8 litara na deset minuta. Uporedivši to sa Teorijom o stanjima tekućina pri prelasku iz zatvorenog u otvoreni prostor kroz rupu širine omanjeg eksera vidimo da auto više troši nego da neko prosipa gorivo. E, vidite to je pravo čudo! Ko može da napravi ovakav sinhronizovani rad auto motora a da troši ovoliko...

Imamo u komšiluku i jednog čudotvorca po imenu Milojko. On je stručnjak za krevete. Nisam detaljno upoznat sa njegovim radom ali po mestu čujem kako žene pričaju da pravi čuda u krevetu, sa krevetom, na krevetu, pod krevetom...

Mene eto neki zovu i čudak... Valjda u znak priznanja za moj naučni rad, pronalaske, patente, teorije, projekcije, detekcije, vizualizacije, reinkarnacije...

Prihvatam ja ta priznanja ali mi krivo kako ne mogu da napravim bar jedno svetsko čudo!

Hteo sam da napravim projekat za najvišu zgradu na svet ali kažu da je najviša zgrada na svetu već napravljena. Hrteo sam da napravim najbrži auto na svet ali kažu da je i on napravljen. Onda sam hteo da otkrijem najdužu reku na svetu ali kažu da je i ona već otkrivena... Potom sam kontao da zajedno sa čuvenim graditeljem mosta na Drini, Ivom Andrićem, napravim najduži most na svetu ali kažu da i on već postoji.

Išao sam na konsultacije mog ličnog savetnika Belog Maga Sima Sprema ali mi je on rekao da ovo nije moja godina, da sam pod magijom, da mi je neko zakopao nokte i dlake po prozorom, da mi mora napraviti amajliju, saliti olovo i gledati u plećku... 

Jedno rečju mi je rekao da ove godine ništa ne treba da započinjem na ovom planu a pošto sam ja broj 3 po numerologiji – sledeća je godina moja ako preživim ovu... 

Arkadije Jovanović

GDE BI STE NAJRADIJE PROVELI ZIMU?

DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE NEZAMISLIVE VELIČINE? - ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče,

nikako da izračunam kad mi tata da dve jabuke, mama mi da još jednu jabuku a ja sam već imao tri jabuke, koliko jabuka imam...

Probam sa da koristim teoriju integralme matemtičke magnitudinalne jednačine, pa ne ide.

Onda sam probao da koristim jednačinu Profesora Arkadija sa svim nepoznatim, pa ni to ne ide. Sve mi se nekako zakomplikovalo. 
Probam da računam na prste ali tu su tri broja a ja imam samo dve ruke... 
Prosto ne znam šta da radim.

Sve druge stvari ja naravno znam. 
Da li vi znate da je milion u poređenju sa milijardom kao sekunda sa satom? 
Ako počneš uzastopce da brojiš do milijarde kao desetogodišnjak brojanje ćeš završiti kao stogodišnji starac - radeći svaki dan po 6 sati.
Ili da li možda znate da kad uzmete list papira debljine 0.2 milimetra i kad ga presavijete papir bude debeo 0.4 milimetra...?

Kolika bi bila debljina lista kada bi ga presavili 50 puta?  Hajde. Nemate pojma! Papir je posle 50 presavijanja debeo 100 miliona kilometara!!!

Da, da...! 
To je 259 puta veća dužina nego što iznosi razmak između Zemlje i Meseca.

Ili, siguran sam da znate da minuta nije veliki vremenski razmak, ali miljarda minuta je više od devetnaest vekova!

Sekunda je u poređenju sa minutom vrlo mala. Miljarda takvih sekundi je oko 32 godine!

Broj sa 3 nule je hiljada, sa 6 je million, sa 9 je milijarda, sa 12 bilion, broj sa 21 nulom je trilijarda, sa 33 nule je kvintilijarda, broj sa 81 nulom se zove tridecilijarda a  da li znate kako se zove broj sa sto nula?

Tu sam vas čekao!

Broj sa 100 nula se zove gugol.

Eto, sve ja to znam ali kako da saznam koliko imam jabuka?

Poznati ultra kosmički matematičar Profesor Arkadije je rekao „Ništa ti ne vredi što je na stolu ako ti nije u džepu!“.

Nego, setio sam se šta ću! 
Poješću maminu jabuku pa ću onda imati dva broja koja ću valjda lako sabrati pomoću prstiju na dve ruke...

Genije je genije...

Mljac... 
Mljac...