UNUKOLOGIJA, NAUKA O UNUCIMA – ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče,

oduvek sam slušao kako se rođena deca vole ali nikad toliko kao što se vole kao unuci...

Tu ljubav, dok sam bio unuk, nisam osetio sem kad bi me baba ili deda dohvatili prutom po turu...

Danas kada sam još uvek i praunuk, i unuk, i otac, i deda..., tek sam zbunjen...

Nikako da kontam koje kome deda, otac, praunuk, pradeda, unuk i ko koga najviše treba da voli...

Ono što znam je da sigurno još uvek nisam, bar ja to ne znam, pradeda – sve ostale kombinacije su u  igri...

Unuci su jedna posebna sorta...

Njima sam posvetio jednu posebnu nauku koju sam inventivno nazvao Unukologija... Tokom proučavanja svojih i tuđih unuka neminovno sam morao da dolazim u kontakt i sa babama i dedama, kako svojim tako i tuđim...

Sve babe i dede su se najviše brinule šta će im unuk postati kad poraste. Tako sam se, zainteresovan za sudbinu i buduće zanimanje svoga unuka i sam priključio proučavanju njegovog budućeg zanimanja...

Jednom prilikom sam pričao sa dve babe o tome šta će biti naši unuci. Jedna kaže:
"Moj unuk je skroz pošizeo. Celu noć sedi pored kompjutera, kuca po tastaturi, pa nešto priča kompjuteru i telefon nikad nije slobodan. Ništa neće biti od njega."

Na to druga baba kaže:
"Moj unuk će biti doktor ili pilot."
Odkud znate, upitah ja gospođa babu...
"Pa kad god da uđem u njegovu sobu svuda su špricevi a on mi kaže, baba hajde da letimo."

Šta će biti moj unuk, bog sveti će znati...

Znam samo da nije baš voleo da ide u školu. Tako,  jednog dana, sedimo unuk i ja kod kuće. Ja nisam imao pametnija posla a unuk nije otišao u školu. Odjednom kroz prozor videh kao unukov učitelj dolazi kod nas.  Kažem ja unuku:

“Sakrij se, evo učitelja jer danas nisi išao u školu!“

Na to će unuk meni:

„Sakrij se ti, ja sam im javio da si ti jutros umro pa zbog toga nisam mogao da idem u školu!­“­

Kad čovek postane malko stariji onda ga ljudi sve slabije razumeju. Iz tog razlog moja draga baka meni kaže:

„Drago moje unuče hajde povedi ti svoju baku kod lekara...“

Dođemo baba i ja kod lekara i žali se moja draga baka:
“Doktore, ujeo me je pauk za prst!“
“Koji“, upita lekar
“Ne znam sine, meni svi pauci izgledaju isto...“

Lekar pogleda prst i reče baki da nije ništa strašno a baba navalila hoće da primi injekciju, pa hoće...

Lekar ne zna šta će sa bakom pa joj reče:

„Bako, dođite vi u nedelju da primite injekciju...“

„A gde se  doktore injekcije primaju nedeljom?“, upita ga baka sva sretna.

„U zadnjicu bako, kao i svaki dan!“

Unuk sam i deda pa prosto one znam šta da kažem…

Ne znam...

Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...

Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan...

Mislim...

Stvarno...