Dragi
dnevniče,
Ova
tehnologija je daleko dogurala…
Gurala,
gurala i dogurala…
Kompjuter
sad ima svako, kao nekad kutiju sa šibicama…
Eto
i ja sam se malko posvetio kompjuterima i proučavam razne programe, internjete, sajberspejsove, igrice,
skrivene direktorijume, otvorene filmove, društvene i nedruštvene mreže...
I
dok sam proučavao te zapetljane kompjuterske zavrzlame dobijem pismo od svoje
supruge…
I to
pravo pismo…
“Dragi mužu,
šaljem
ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije, da bih bila
sigurna da ćeš ga pročitati. Molim te oprosti mi za ovu prevaru, ali mislila
sam da bi trebao da znaš šta se dešava u kući u zadnje dve godine otkako si
kupio taj kompjuter.
Deca
su dobro. Marko je napunio 7 godina i nacrtao je portret cele porodica.
Tako
bi bio ponosan na njega da samo vidiš kako je tebe nacrtao. Stolica i vrh tvoje
glave odostraga izgledaju vrlo realistično.
Maja
je još uvek presrećna što si proveo s nama njen rođendan. Kaže da joj je to bio
najbolji dan, iako je padala kiša i nije bilo struje.
Ja
sam takođe dobro. Ofarbala sam se u plavo prošle godine. Moj šef se brine o
mojoj karijeri i postao je jako dobar porodični prijatelj. Kuća dobro izgleda.
Nisam sigurna da si primetio da sam ofarbala zidove prošlo proleće.
E,
dragi moj, moram da se pakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam čistačicu
da se brine o tebi i o kući dok nas nema. Doliće ti kafu, doneće ti jelo za
sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da ćete ti i tvoj kompjuter provesti
lepo vreme zajedno dok nas nema. Marko, Maja i ja često mislimo na tebe.
Pokušaj da nas se setiš kad restartiješ kompjuter.
Pokušaj da nas se setiš kad restartiješ kompjuter.
S ljubavlju, tvoja žena.”
Malo sam se trgnuo…
Leđa
me bole, prsti mi se grče, a moja bliža i dalja okolina me prepoznaje samo s
leđa...
Da
li sam možda postao zavistan od kompjutera?
Možda
mi je kompjuter zbilja tako dobar prijatelj ili već trebam početi s laganim
odvikavanjem. Malo sam se preispitao…
Osim
što su mi jagodice na prstima žute od pušenja, sada na njima imam i otiske
slova...
Sin mi
kaže da me je spreda nekako drugačije zamišljao.
Ujutro
kažem supruzi: “Draga, doručak je on-lajn.”
Ne
mogu više kontaktirati sa mamom jer nema modem.
Kompjuter
me košta više nego auto.
Sam
sebi šaljem i mejl da se podsetim na neke stvari.
Svakih
sat vremena obećam sebi da ću ostati za kompjuterom još samo 5 minuta.
I
što je najgore, počeo sam da pišem tekstove za novi žanr kod narodnjaka –
sajber folk.
Evo i
jedne pesme pod imenom
SINOĆ SAM TE GUGLO
Sinoć
sam te guglo
tražio po fejsu
tvitao ti majku
klik’o po majspejsu…
tražio po fejsu
tvitao ti majku
klik’o po majspejsu…
Ne
znam šta da vam kažem…
Nego,
znam ja, ali nije to baš sve jasno…
Mislim…
Stvarno…
Нема коментара:
Постави коментар