SVO ZNANJE POČINJE OD OCA - ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dargi dnevniče,

Ne postoji oblast ljudskog života za koju mi nemamo vrhunske stručnjake. 

Pa mi imamo i stručnjake koji se bave samo stručnjacima...

Evo baš neki dan kaže meni moj prijatelj Pera, zvani Katedra, inače dekan fakulteta za stručnjake u Kajtasovu, kako imamo sve više i više univerzalnih stručnjaka...

Zajedno sa njim sam proučavao sve te profile stručnjaka kojima obiluje naša država i kojima se možemo pohvaliti pred celim svetom. Ti stručnjaci su tako stručni da su oni stručnjaci nad stručnjacima...

Eto, na primer, naš stručnjak za bankarstvo je stručnjak koji ti ponudi svoj kišobran kad je sunčan dan i traži ga natrag kad počne padati kiša.

Naši ekonomisti su takvi vizionari da će oni sutra znati zašto se ono što su predvideli juče nije dogodilo danas.

Naš stručnjak “intelektualac” ima sposobnost da razmišlja duže od dva sata o nečemu što nije fudbal i pivo.

Neverovatna sposobnost naših programera se ogleda u tome što su oni sposobni da reše problem koji nisi ni znao da ga imaš, i to na način koji ne razumeš.

U svetu smo poznati po našim stručnjacima konsultantima koji ti skinu sat s ruke, kažu ti koliko je sati i to ti naplate.

Ne znam šta bi smo radili bez naših statističara koji mogu imati glavu u šporetu, noge u zamrzivaču, a ipak će reći da se u proseku osećaju dobro.

Za sve to je neophodan timski rad jer jedino tako postoji mogućnost da se krivica prebaci na druge.     

Jedan od retkih svetkih stručnjaka koji možda može da se meri sa našim je Popaj, stručnjak za spanać i mišiće! Proučavajući Popajevu stručnost naučnici sa Instituta za zeleniš u Pećincima, su ustanovili da svakodnevno uzimanje spanaća znatno snaži mišiće.  

Mi smo uvek i u istoriji imali neprevaziđene stručnjaka između ostalog i stručnjake za borbu i ratnu strategiju. Posle završetka Drugog zasedanja AVNOJ-a upita jedan delegate Tita:
- Dokle će trajati rat, druže maršale?
- Do kraja - odgovori mudro i strateški Josip Broz Tito…

Kod nas obrazovanje počinje još u porodice…

I ja sam prve koraku u svet struke i nauke napravio uz oca…

Stalno sam zapitkivao tatu:
”Kako oni ronioci dišu pod vodom?”
”Ne znam sine... Šta ga znam...”, spremno je otac odgovarao…
”A kako oni austronauti dišu gore?”
”Pa ne znam baš tačno sine. Ne znam kako dišu.”
”A kako oni piloti dišu, kad gore nema vazduha?”
”Pa ne znam sine kako dišu.”
”Tata, izvini što te umaram ja ovako…”
”Ako, ako sine... Samo pitaj... Kako ćeš znati ako ne pitaš….”

Ne znam…

Mislim znam ja, samo mi možda nije jasno…

Nego, jasno je meni ali nisam pametan…

Mislim…

Stvarno…