ČIKA KEKINA ARHEOLOGIJA

Hiljadu mu vekova pre i posle naše ere, uvek sam se pitao ko zatrpava tolike zidine, ćupove, gradove, arheološka nalazišta, iskopine, ukopine…? 

Zanima me ko zatrpava a naročito me zanima i kako zatrpava toliko toga ako u to vreme nije bilo bagera, rovokopača, ašova, lopata, krampova, kolica…?

I kako da su toliko dugo zakopavali a niko nije iskopavao do skorijih vekova…? 

Ako zanemarimo ove pomenute sitnice, arheologija je veoma bitna nauka u razvoju fizičkih sposobnosti naučnika jer kad pogledamo druge nauke gde se samo sedi za stolom bez fizičke aktivnosti onda vidimo da ova nauka pored duha razvija i telo!

Kao što je poznati nuklearni arheolog Profesor Arkadije rekao: “Ko drugome jamu kopa taj baš ima snage!”.  

   

Razvojem arheologije se razvijamo i fizilčki i celo ljudsko društvo jer toliko je toga zatrpano da ne mogu samo naučnici da sami obave toliko obimna iskopavanje već se mora angažovati i šira društvena zajednica i ljudska populacija. 

Tako zahvaljujući razvoju arheologije ašov je mnogima doneo zdraviji život, a mi svi znamo, kao što je rekao moj predobri i pomalo pošteni deda, da je i “zdravom duhu potrebno zdravo telo, zdrava hrana, zdravo piće…”.

Da bih i ja doprineo razvoju, kako arheologije, tako i boljem fizičko zdravstvenom stanju ljudskog roda, izmislio sam arheološki poluautomatski ašov kojim sa lakoćom rijete po odabranom zemljištu a koja radi po sistemu poluge. 
Vaše je samo da zabodete ašov u odabrani deo zemljišta i laganim pritiskom noge na njen metalni deo i laganim potiskom na drveni kraj držača ašova utičete da se donji metalni deo ašova sam izdiže zahvatajući željeni komad zemljišta. 
Potom se podignuti donji metalni deo ašova izdiže i pod uticajem pritiska na gornji drveni deo okreće automatski ispuštajući iskopani deo zemljišta…

Ponavljanjem ovog postupka u što više navrata sve više pomažete istraživanju a u isto vreme i razvoju kako arheologije kao nauke, tako i razvoju svoga tela.

Da bi se pristupilo istraživačkom radu sa arheološkim poluautomatskim ašovom potrebno je da istraživači prođu jedan period laboratorijske edukacije i upozavanja sa ovim novim arheološkim aparatom. 
U tu svrhu sam oformio laboratoriju na otvorenom na imanju moga strica, gde on između ovih mojih časova edukacije gaji povrće.

Prvi rezultati posle obuke u laboratoriji na otvorenom su odlični. Budući istraživači su stekli snagu, rutinu i nepohodno znanje, dok je i stric zadovoljan (jer je povrće dobro rodilo) a u isto vreme i razvoj arheologije napreduje…

Ne znam da li ste shvatili ovaj sklop dobrobiti ali i ako jeste i ako niste moja laboratorija na otvorenom čeka na sve željne nauke i zdravlja…