Jutro je k’o malo dete
Iz sna što se budi
Prepodne je već razigrano
Sve se jutru čudi
A podne kad odskoči
K’o pčele što zuje
Njegova se sva lepota
I vidi, i čuje...
Popodne nam već lagano
Ka večeri jezdi
Kao prica mala
Što će da se gnezdi
I onda nam ta noć stiže
Sve sa svojim plaštom
Pa nam naše snove boji
Svojom bujnom maštom
Нема коментара:
Постави коментар