ČIKA KEKA I PANONSKA VRANA

Panonsko more je bilo najlepše mora od svih mora, okeana, jezera i reka na ovome svetu... 

U retkim danima kad nisam plovio Panonskim morem uživao sam da sa obala ostrva Panonska Fruška Gora brčkam noge u moru, šetam po predivnom ostrvu i istražujem ga...

U gustoj šumi ostrva je živela i moja prijateljica Panonska Vrana koja je bila potpuno zadovoljna svojim životom.

Jednog dana ona ugleda Panonskog Labuda koji se odskora doselio na naše obale..

„Ovaj Panonski Labud je mnogo beo“, reče meni Panonska Vrana, a ja sam baš crna“.

„On mora da je nasrećnija ptica na svetu", tužno mi je pričala.

Pošto nije mogla da izdrži, Panonska Vrana podeli svoju misao sa labudom.

"Zapravo", odgovori joj Panonski Labud, "I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam video Panonskog Papagaja, on ima dve boje i prelep je. Mislim da je papagaj najsrećnija ptica ikad stvorena".

Panonska Vrana ode da nađe Panonskog Papagaja koji joj je objasnio:

"Ja sam živeo jako srećnim životom dok nisam ugledao Panonskog Pauna. Ja imam samo dve boje dok paun ima mnogo boja".

Panonska vrana je dugo pretraživala ostrvo Panonska Fruška Gora tražeći Panonskog Pauna. Srela ga je u zoološkom vrtu kod svetionika Crveni Čot na samom vrhu ostrva.

Oko njega se stotine ljudi i životinja skupilo i divilo se njegovoj lepoti.

Kada su svi otišli, Panonska Vana se približi Panonskom Paunu:

"Dragi Panonski Paune" reče Panonska Vrana, "ti si tako predivan. Svakog dana hiljade ljudi i životinja dolazi da te vidi. Kada vide mene, odmah me teraju od sebe. Mislim da si najsrećnija ptica na svetu".

Panonski Paun odgovori: 

"Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica na svetu. Ali zbog moje lepote, ja sam zarobljen u ovom zološkom vrtu. Pogledaj ovaj zološki vrt jako pažljivo i možeš da vidiš da si ti, Panonska Vrana, jedina ptica koja nije u kavezu. Tako da već neko vreme razmišljam o tome kako bih bio srećan da sam vrana kako bih mogao da letim gde hoću".

Kada mi je svo ovo ispričala moja prijateljica Panonska Vrana, baš sam se zamislio.

Ovo je i ljudski problem takođe. Mi pravimo nepotrebna poređenja sa drugima i bivamo tužni. Ne vrednujemo ono što nam je priroda dala. Naučimo da budemo srećni sa onim što imamo, a ne da gledamo šta nemamo.

Uvek će postojati neko ko ima više ili manje od onoga što mi imamo.

Osoba koja je zadovoljna sa onim što ima je najsrećnija osoba na svetu.

Ne možemo svi biti isti.

Lepota je u različitosti.

Razumemo se! Zar ne!