Причају ми неко време
Да купиће мени брата
Смишљају ми разне шеме
Наћи ће га испред врата
Спомињу ми купус
Спомињу ми роду
Време је да
оду
Чекам свога
ја маленог брата
Ево чекам скоро
Скоро већ
два сата
Све се јако
бринем
Да ли ће и кад доћи
Све се јако бринем
Хоће ли нас наћи моћи
Отишла
је прво мама
Да
га чека она сама
Кренуо
је затим тата
Заглавио
се он на врата
Бака
с дедом све по кући јури
Ја
их гледам па се смешкам
И
мени се страшно жури
По
глави се мудрој чешкам
Рећићу
им нису мали
Кад
са братом лепо дођу
Дал' су знали ил' не знали
Јер
кроз то ће сви да прођу
Да
је прошло време приче
Да
на људе праве личе
Де
се више не свађају
Јер
се деца сад рађају
Саша Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар