MISTERIJA LJUDSKOG ORGANIZMA- ČIKA KEKIN DNEVNIK

Dragi dnevniče,

nisam znao da nervnih ćelija ima 100 milijardi samo u ljudskom mozgu... 
Auuu, koliko samo ima mozgova na svetu raznih veličina, kapaciteta, funkcionalnosti...

Stalno me je opčinjavala misterija ljudskog organizma kao jedne savršene mašine koja radi bez našeg uticaja. E, to me kopka...

Hteo bih da se malo upetljam u tu mašinu i pokupim neke ideje, rešenja, fore i fazone.

Kao što je rekao Profesor Arkadije: „Ništa ne znam dok ne saznam a i kad saznam ne moram da shvatim.“

Na primer, naučnici kažu da je neuron najduža ćelija u ljudskom telu koja stimuliše mišiće a može biti duga i do 1,4 metra. ‘Ajd da je 14 milimetara duga, ili čak 14 centimetara – ali 1, 4 metra… 

Što je dugo baš je mnogo…

Pa gde stane tolika.

E, sad to je jedna ćelija a koliko ih ima tako dugih?

Gde su sve te predugačke ćelije smeštene….?

Hajde da to nekako i prihvatim ali podatak da brzina signala koji putuje duž nervnih ćelija može dotići i do 400 kilometara na čas a krv u jednom danu pređe udaljenost od 19.000 kilometara to mi neko mora i pokazati i dokazati.

Jaoooj, šta bi radio kad bi znao to što ne znam! 

Krv pređe 19.000 kilometara a ja i komšija Steva se sve zajapurimo dok odemo do prodavnice da čučnemo i popijemo koje pivo. Kako je to moguće, ja pređem oko 500 metara dnevno a krv 19.000, ne metara, nego kilometara…?
A na čega radi srce kad otkuca u jednom danu 100.000 puta, a tokom ljudskog života oko 2,5 milijardi puta?
Jaoooj, šta bih sve napravio kad bih znao kako to radi! Ali, to je nemoguće a možda i nije…

Ja ne mogu da zakucam 10 eksera a da se sav ne uzduvam a srce 100.000 puta kuca u toku dana…?

E, kad su mi rekli u onoj enciklopediji da je površina plućnog tkiva jednaka je površini teniskog igrališta a brzina vazduha pri kašljanju je oko 100 kilometara na čas i pri kijanju čak 160 kilometara na čas – prosto sam se umorio.

Pluća kao tenisko igralište…?!

Ma, hajde neka to pričaju nekom drugom…

Možete li da zamislite kako bi se to sve moglo iskoristiti…

Ali ipak možda je to i istina...

Čovek je savršena mašina, ležiš a sve u tebi vrvi od jurnjave, skupljanja, širenja, cirkulacije, praskanja…

Ko li je to tako sklopio i montirao?

Da bi to sve saznali i ispitali, moj naučni tim i ja, u našim eksperimentima koristimo životinje koje imaju najsličnije organe našima – svinje.

Lepo mi to kad zazimi uzmemo pet, šest eksperimentalnih životinja pa ih proučavamo…

Prvo ih moramo premeriti po delovima, noge se mere i klasifikuju u dve kategorije, merimo dužinu creva sa i bez sadržine, kao i težinu pre dimljenja i posle dimljenja. Srce, papke, uši i ostale iznutrice pregledamo posle dobrog kuvanja i pratimo njihovo ponašanje kakvu rekaciju pravi pri dodatku ljute paprika i naknadnog barenja u oraniji.

Pored startnog ispitivanja eksperiment traje do proleća…

To već godinama radimo i očekujemo da ćemo doći preko tajne svinjskog organizma do tajne ljudskog organizma…

Nobelova nagrada nam ne gine…