Како тихо лишће пада доле
Па се слаже као да се воле
Правећи ћилим још осмишљен горе
На земљи како да се одморе
Сада су без бриге на тлу
Покривајући земљицу сву
Спремају се за пријатан сан
Њихов је завршен дан
Лишћу
заслужен одмор прија
Дак на сунцу весело сија...
П.С.
"Сваки лист ми блаженство говори, док лепрша са јесењег
дрвета. ” - Емили Бронте
Нема коментара:
Постави коментар