ČIKA KEKINA PRIČA O SNEŽNIM PAHULJICAMA

Dragi drugari, da li volite zimu i sneg? 

Ispričaću vam priču o snežnim pahuljicama koja govori o nečemu drugom!

Negde pre mnogo godina, možda je to bilo čak pre tri godine, sreli su se moje prijateljice Fruškogorska Senica i Panonska Golubica.

- Htela sam nešto da te pitam najdraža moja... Da li ti možda znaš koliko je teška jedna snežna pahuljica? - upita mala Fruškogorska Senica Panonsku Golubicu.

- Pa ona i nema težinu! Težina joj nije veća od nule - glasio je odgovor Panonske Golubice.

- Draga moja, onda ti moram ispričati jednu priču - reče Fruškogorska Senica.

- Prošle zime sam sedela na grani jele, bliže stablu, kad je počeo da pada sneg. Nije padao kao mećava, već je padao kao u snu, bez žurbe i žestine. Lagano, pa još i lakše...

Pošto nisam imala pametnija posla, počeh da brojim snežne pahuljice, koje su padale na grančice i iglice moje grane. Izbrojala sam do broja tri hiljada sedam stotina i jedne pahuljice. A kad je pala tri hiljade sedam stotina i druga pahuljica, pahuljica o kojoj kažeš da joj težina nije veća od nule, grana se slomila.

Rekavši to, mala je ptičica odletlela.

Golubica, koja je još od davnih vremena simbol mira, razmišljala je o ovoj priči, i na kraju rekla samoj sebi:

- Ma kako se nekom činilo da je njegov mali glas nevažan za mir u svetu, možda upravo on još nedostaje.

Tako je i u drugim situacijama. Iako vam se čini da je ono što radite beznačajno i malo, budite sigurni da svakog trenutka to može biti ogromno!

Verujte svom Čika Keki!

Razumemo se! Zar ne?