Dragi
dnevniče,
kako
god okreneš svi verujući ljudi veruju u raj ili u tako nešto samo pod drugim
imenom i svi se nadaju odlasku u te nebeske vrtove...
Paklu
se niko ne nada mada i on postoji, jer kako su nas egzaktene nauke učile svaki
plus ima svoj minus...
Što se
tiče i raja i pakla za mnoge oni postoje i na ovoj našoj rotirajućoj domovini
poznatoj pod imenom planeta Zemlja...
Što bi
rekao moj predobri, prepametni i pomalo pošteni pradeda o postojanju raja i
pakla na Zemlji:
„Žene su raj za oči, pakao za dušu i čistilište
za novčanik....“
Što se tiče raja u
hrišćanstvu, on označava označava mesto na nebu, na kome živi Bog i
počivaju duše svih onih koji su prihvatili Isusa Hrista, sina Božjega, kao svoga spasitelja.
Suprotnost je Paklu
u koga odlaze svi oni koji su živeli u grehu
i nisu prihvatili Isusa kao spasitelja.
U raju
i paklu ima svega od igle do lokomotive samo je to raspoređeno prema svevišnjim
prvilima. Religija je sve to odredila prema zaslugama s tim što su neke stvari
pripale i Zemlji...
Ima tu
vatre, vode, rajskog voća, kazana, Adama, jabuka, Eve, zmija, vernika,
nevernika, anđela, đavola...
Tokom
mog višednevnog proučavanja religije i komšijin stariji sin se zainteresovao za neke
stvari. Najviše se raspitivao o Adamu i Evi...
Jednom me on upita, mislim komšijin sin, ne Adam:
"Čika Keko, a jel’ Adam imao taštu?"
"Nije sine, nije, znaš u to vreme ti je bio raj na zemlji!"
"Čika Keko, a jel’ Adam imao taštu?"
"Nije sine, nije, znaš u to vreme ti je bio raj na zemlji!"
Valjda je
dete videlo kako se njegov otac snalazi sa svojom taštom pa se uplašilo za sirotog
Adama. Meni je svejedno gde ću ja otići pored ovozemljskog pakla koji
proživljavam sa jedinom majkom moje jedine najvoljenije supruge na ovom
svetu...
Ako ona
ode u raj tek će mi onda biti svejedno gde ću ja biti poslan...
Mada u
toj varijanti tašte u raju i pakla u paklu nekako mi najbolje da ja ostanem živ
sve dok se tašta ne reinkarnira pa da ja onda mogu ići... Sva
moja okolina je uglavnom religiozna, pojedinci ili slave neku slavu ili ne
slave ali idu svuda na slave...
I
slavljenje slave donosi neke probleme i dileme... Naš
rođak Marko iz Gardinovaca prošle godine poslao sina na pijacu da kupi prase za
slavu.
Dođe momak na pijacu i vidi dve gomile prasića - jedna po ceni od 100 dinara po kilogramu, a druga 200 dinara. Pita seljaka zašto je tolika razlika u ceni kada su prasići naoko isti.
Seljak mu odgovori da prasići od 100 dinara imaju sidu.
Zovne momak Marka i objasni mu razliku, a tata mu odgovori da kupi prase za 100 dinara.
Na to će momak: „Ali, tata, pa ono ima sidu!“
Dođe momak na pijacu i vidi dve gomile prasića - jedna po ceni od 100 dinara po kilogramu, a druga 200 dinara. Pita seljaka zašto je tolika razlika u ceni kada su prasići naoko isti.
Seljak mu odgovori da prasići od 100 dinara imaju sidu.
Zovne momak Marka i objasni mu razliku, a tata mu odgovori da kupi prase za 100 dinara.
Na to će momak: „Ali, tata, pa ono ima sidu!“
Marko
odgovori: „Ma, kupuj, bre. Nećemo da spavamo s njim, već da ga jedemo!“
Svega
ima i na javi i u snu.
Priča mi komšija Dane Volan, koji radi u gradskom saobraćajnom preduzeću
u Čereviću, kako je sanjao da je umro isti dan kad i jedan popa...
Došli oni
na sud kod Svetog Petra:
"Ti ćes u pakao", kaže popu,"a ti što si vozio autobus u raj!"
"Pa pobogu Petre, zašto ja koji celi život se molim idem u pakao, a on koji vozi i psuje ide u raj?"
"E moj pope. Dok si se ti molio svi su u crkvi spavali, a kad je on vozio svi su se bogu molili", odgovori mu Sveti Petar. Zanimljive su te Perine procene...
"Ti ćes u pakao", kaže popu,"a ti što si vozio autobus u raj!"
"Pa pobogu Petre, zašto ja koji celi život se molim idem u pakao, a on koji vozi i psuje ide u raj?"
"E moj pope. Dok si se ti molio svi su u crkvi spavali, a kad je on vozio svi su se bogu molili", odgovori mu Sveti Petar. Zanimljive su te Perine procene...
Pre nekako sam imao i ja imao noćne more ali ne znam da li sam sanjao
ili sam imao viziju...
Kao poginuli
supruga i ja, ppppp... ne daj bože, u saobraćajnoj nesreći i stigli u raj.
Govori nam čuvar na ulazu:
Govori nam čuvar na ulazu:
„Vi
ćete, gospodine Čika Keko, provesti godinu dana sa žirafom, naravno kao muž i
žena. A vi, gospođo, godinu dana ćete deliti postelju sa Rudolfom Valentinom!“
“Ali, to nije pravedno, ja sa žirafom, a ona…“, usprotivio sam se.
“Ali, to nije pravedno, ja sa žirafom, a ona…“, usprotivio sam se.
“Ćutite gospodine Čika Keko, nije na vama da određujete kaznu za Rudolfa Valentina!“
Ne
znam...
Mada,
znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...
Ustvari,
jasno je meni samo nisam pametan...
Mislim...
Stvarno...
Нема коментара:
Постави коментар