Из буџака и из мрака
Са тавана, са ормана
Говоре нам стално наши
Доће нешто да нас плаши
Из подрума, иза врата
Каже мама, каже тата
Нешто вири нешто прети
Јер ми
смемо све
несмети
Плашимо се ради реда
Да би тата, мама, деда,
Бабарогу увек звали
Јер верују да смо мали
Пуштамо им то на вољу
Док не смисле фору бољу
Ми радимо ствари своје
Бабароге не постоје!
Саша Јовановић
Mada mnogo
znam
Odgovor mi
treba
Koliko to ima
Od zemlje do
neba
Dok na zemlji
stojim
I gledam u
nebo
Razdaljinu
tolk'u
Baš bih znati
treb’o
Kad odrasle
pitam
O daljini neba
Odgovor dok
dobijem
Večnost sva ta
treba
Bliža od tog
neba
Beskonačnost
dal’ je
Gde počinje
nebo
Gde ona
nestaje
U vazduhu
našem
Kol’ko neba
ima
Kad jednom to
čujem
Rećiću ja
svima
Jedino mi je
jasno
Kol’ko volim
svoje
Od zemlje do
neba
Daljine se
broje
SAŠA JOVANOVIĆ
Хајдемо
до звезда
Хајдемо
до неба
Само
мало снова
Мало
маште треба
Хајдемо
до снова
Машта
плови тамо
Хајдемо
у машту
Да
пловима знамо
Једног
касног јутра
Зебра
се пробудила
Да
ли се све десило
Ил'
је санак уснила
Да
ли је то будна
Ил'
још увек дрема
Шарено
јој тело
Црне
боје нема
Поред
ње две птице
Мирно
скупа заспале
Целу
прошлу ноћ
Зебру
вредно фарбале
Зебра
се све чуди
Дал'
је сан ил' јава
Реши
сад да настави
Са
птицама да спава
Саша Јовановић
