понедељак, 08. децембар 2014.

O CRNIM RUPAMA




Hiljadu mu beskonačnosti svemira i konačnosti ljudske pameti stalno mi nestaju razne stvari... Kao da propadnu u zemlju ili još gore kao da ih crna rupa guta...
Kad već rekoh crna rupa ne znam da li postoji veći stručnjak za astronomiju od mene.  Ime crna rupa sam dao za objekat čije je gravitaciono polje toliko jako da nijedan oblik materije ili radijacije ne može da pobegne od nje, uključujući i svetlost za koje se smatra da ima najveću brzinu u prirodi, zbog čega objekat pri posmatranju deluje crno. Čak se i kaže da ništa ne može pobeći crnoj rupi u svemiru izuzev Čak Norisa...                                                                                                         
Možda je pre mene moj učenik Albert Ajnštajn nešto o tome progovorio ali ništa spektakularno...
Ja imam čak komšiju Vasu koga zovu Vasa „Crna rupa“...
Taj vam može pre jela pojesti dva metra kobasic bez leba, pa onda popije litar belog i kisele da bi mu proradio stomak i počeo da jede...
Na kraju može da pojede vanglu krofni, ali bez džema, jer ga od džema spopadne gorušica...
Astronomi su registrovali mnogo sistema kod kojih dve zvezde kruže jedna oko druge, međusobno privlačene gravitacijom. Takođe su uočili sisteme kod kojih postoji samo jedna vidljiva zvezda koja kruži oko nevidljivog pratioca.
Postoji mnogo tehnika kojima se može otkriti potencijalna crna rupa. Jedna od njih je praćenje situacije i potencijalnog predmeta napada crne rupe.
Da bi vam pojasnio to je kao kada ja ostavim šlajbok sa parama na stolu, sakrijem se i virim da vidim koja će crna rupa da ga proguta. Prva crna rupa koja naiđe je moja žena Aspida, ona delimično izvuče sadržaj novčanika... Potom naiđe stariji sin koji takođe ima moć gravitacije... Na kraju maloj Anici, šta ostane ili ne ostane...                                                                                                                   Crne rupe u središtu Mlečnog puta kao i one u drugim galaksijama mogle bi biti ulazi u paralelne svemire. U svojoj analizi sam pokazao da u svakoj crnoj rupi može egzistirati novi svemir. Ako je to tačno, a tačno je, nema dokaza da i naš svemir nije mala tačka u nekoj hiper Crnoj rupi.
To mi nekako liči na pomenutog Vasu „Crnu rupu“...
U njemu sigurno postoji paralelni Vasa. Jer on ma koliko da pojede on je uvek gladan i žedan. Verovatno prvo nahrani unutrašnjeg „paralelnog“ Vasu, pa onda sebe da bi u međuvremenu unutrašnji Vasa ponovo ogladneo i ožedneo...
Ne znam šta da vam Kažem...
Mislim, znam, a to sam vam već i rekao...
Ali ne mogu biti pametan sa svim tim crnim rupama...
Ajd da je jedna, ali ko zna koliko ih ima...

Arkadije Jovanović


уторак, 02. децембар 2014.

“Hiljadu zašto, hiljadu – ne mogu ja baš sve znati”.




Četiri mi godišnja doba, nešto mi nije jasno…
Da li svuda na svetu postoje četiri godišnja doba? Baš me zanima kako ta godišnja doba izgledaju na severnom polu a kako u Africi, u Sahari…?
Znam ja u stvari kako to funkcioniše, samo malo mi nije jasno…
Mislim, jasno mi je ali se uvek pitam kako…
Baš me zanima…
Čitao sam ja o svemu tome u čuvenoj enciklopediji još čuvenijeg svetskog naučnika Edvarda Kardelja “Hiljadu zašto, hiljadu – ne mogu ja baš sve znati”. Lepo su tu objašnjenje cirkulacije vremenskih zona u skladu sa prirodnim pomeranjima temperaturnih sličnosti i razlika…
Ili kako bi rekao moj omiljeni klasik filozofske misli Volfgang Amadeus Bekenbauer: “Samo ako se zapitaš možda možeš dobiti pravi ili pogrešan odgovor”.
Malko sam se raspitivao o tim načinima života…
Moj prijatelj Lajoš Kovač Brica koji živi na dalekom severu, čak tamo kod Subotice, kaže da je kod njih zimi baš hladno pa ne može da zamisli kako je tek Eskimima…
Proučavajući taj fenomem zime kod Eskima sam saznao neverovatne stvari. Mili moji, da ne poverujete…
Jeste li znali da neki Eskimi zimi koriste frižider kako bi sprečili potpuno smrzavanje hrane? Čak sam čuo da neki otvore vrata frižidera da bi zagrejali svoje kuće od leda…
Ne znam tačno ni kako leta tamo izgledaju, kakva je priroda, kako u tom snegu i ledu rastu jagode, lubenice…?
Mora da je tamo nauka daleko otišla kada im to uspeva.  I kako se uopšte u tom nepreglednom snegu i ledu deca leti igraju u pesku…?
Nasuprot zime kod Eskima takođe me intrigira i zimsko doba u centralnoj Africi. Oni imaju sasvim drugačiji problem…
Pošto je tamo stalno tokom godine temperatura i preko 40 stepeni, pitam se kako im ne bude teško da zimi po toj vrućini čiste sneg…
Takođe mi nije jasno kako Deda Mrazu nije vrućina u onoj njegovoj bundi kada dođe za Novu godinu da deli paketiće…
Stvarno ovaj neverovatni svet pruža mnoštvo pitanja a ja se osećam pozvanim da dam mnoštvo odgovora…
Kod nas zimi sneg pravi dve vrste problema. Jedna vrsta problema je kada pada i kad ga ima a druga kada ne pada i kad ga nema. Uz to sneg pravi velike probleme, naročito deci, jer počne da pada uvek na kraju zimskog raspusta, kad deca trebaju da krenu u školu.
Neki vole a neki mrze sneg. Oni koji ga mrze su ozbiljni ljudi i vozači, uglavnom oni koji imaju neki važan i neizostavan posaa i zbog tog posla ne vide ništa oko sebe, ni petak, ni nedelju, ni zimu ni proleće...
Oni koji vole sneg su dečije duše, bez obzira jesu li još deca ili su već odrasli bradati ljudi sa dosta zima na grbači. Upravo se u odnosu prema snegu prepoznaje duša.
Ta godišnja doba su mi baš enigma koju ne razumem, mislim, razumem je ali mi nije jasno…
Ne znam…
Ne mogu da budem pametan…
Mislim znam, ali nije mi jasno….

Arkadije Jovanović